Hej, mama!...Mama...!Mama!!!....Maaaamaaa!!!! MAAAAAMAAAA!!!

[Maslačkica]

Kada sam ja bila mala (toga sam se sad sjetila) onda sam i ja mamu zvala stalno, a onda sam jednom prestala... iako bi mi ona 95% puta odgovarala bilo je onih 5% kada bi me pitala i to, sada kad se sjetim, nimalo lošim ili strogim tonom "Šta je mamino?", ali onako pomalo možda kao da me zeza, tj. možda ipak da mi se malo ruga u nadi da ću prestati je stalno mamati......
E sada, ja sam bila i jesam jako osjetiljiva i meni je to jako smetalo i činilo mi se sa mi se ruga i onda sam samo jednog dana prestala... i bila bih postiđena u tim trenucima...

Sada kada pogledam to, nisam se baš tako trebala osjećati, ali jesam... i sa svojim nećacima želim imati strpeljenje svo ovog svijeta, ali nemam, a možda bih ipak trebala imati kada se same sebe sjetim...

Tj. nikad ne znate šta tako utječe na djecu....

[Nea]

A mene i MM već zove mama... :/

A i mene. Hajd sto me maleni zove po xy puta, a kad mi MM kaze "mama", hoce mi nesto biti.

[iridana2666]

A ja pored mamakanja jos moram i gledat u nju dok govori...

točno to samo 2x kod mene od tatanja ni 't' tata to riješi po kratkom postupku - 'čekaj da pitamo mamu - maamaaaa....!

[iridana2666]

I još da dodam - svojevremeno mo je to mamakanje išlo užasno na živce, pogotovo kad sam imala dijete od godinu dana i curu od 4 godine i onda bi vikale u isto vrijeme 'mama, mama'.
Danas ja više nemam kome mamakati jer mi je mama (prerano i zbog gluposti doktora) umrla, pa mi to njihovo mamakanje ni najmanje ne smeta već se sva rastopim kad čujem da me zovu i još kad vidim njihove vesele okice i najljepši osmijeh :smajlićkojiplačeodsreće:

[iridana2666]

I još da dodam - svojevremeno mi je to mamakanje išlo užasno na živce, pogotovo kad sam imala dijete od godinu dana i curu od 4 godine i onda bi vikale u isto vrijeme 'mama, mama'.
Danas ja više nemam kome mamakati jer mi je mama (prerano i zbog gluposti doktora) umrla, pa mi to njihovo mamakanje ni najmanje ne smeta već se sva rastopim kad čujem da me zovu i još kad vidim njihove vesele okice i najljepši osmijeh :smajlićkojiplačeodsreće:

[sandra123]

Kad sam R. neki dan rekla ajde tatu malo zovi ,a on će meni "Nema ga!" "Kako nema eno ga u sobi"! "Nije ono tata moj tata je postal !"Ja :shock: "Kote to naučio" "Tata onaj u sobi" Pitam MM poslije da je li normalan šta to govori malom ,a on će ti pa kad me tata da ga se riješim bar kratko. Mogla bi i ja bar nakratko promijenit indentitet npr.da postanem stjuardesa na prekooceanskim letovima. Zezam se ma nije to toliko strašno strašnije je što taaakooo brzo odrastu da će nam jednom to itekako faliti.

[iridana2666]

Mogla bi i ja bar nakratko promijenit indentitet npr.da postanem stjuardesa na prekooceanskim letovima.

ovo sam bila ja, ali nije prestajalo ni kad sam bila odsutna našlo se svakakvih načina da se mamače. Ja zovem, pitam za malu a MM kaže 'eno je tamo, nešto se buni pa viče mama' ili 'plače i doziva te'

[sandra123]

R.je jako vezan za mene :Nedavno sam otišla iza kuće samo skupit poštu iz sandučića, aon je već vikao"Mama di si?"Ja viknem u šali "Nema je pobigla!"A on će ti sestri"Ajmo bižat za mamom!"