Jako teško je nabrojati. Kad smo zaznali da imamo problema za potomstom, nismo krili, jer smo mislili da je to kukavički. Rekli smo u čemu je problem, bili smo hrabri. No, međutim nakon nekog vremena sam skužila da me ti ljudi ne razumiju, ili te žale ili ne kuže ili se meni tako činilo. Uglavnom ja sam prestala sa tim ljudima o tome razgovarati, imala sam osjećaj da mi je lakše ne razgovarati nego se objašnjavati i svaki put bi ispalo da se kao pravdam za nešto.
Kad ono jedan dan pronađem RODU i veliko olakšanje napokon mogu s nekim razgovarati o ovome osim s MM. Prvo sam bila na potpomognutoj, i svi od reda su mi bili dragi i pomogli , i onda nakon kratke trudnoće i na ostalim forumima. Stoga svim rodicama za svaku riječ, bilo utjehe, nade, potpore.... od