kod nas je identična faza kao kod Amelie; s tim da su i L. i MM tvrdoglavi do bola. nekad mi stvarno zna biti neizdrživo, to njihovo natezanje, prepucavanje...dođe mi da se dignem i pokupim van.

a što se tiče primjera, evo naših zadnjih:

L: idem van
ja: ok, daj samo obuci jaknu, nije baš toplo
L: neeee biiii
ja: ma daj obuci jaknu, nemreš ići ovakav van
L: ok (mrtav hladan).
skine se, ode u sobu, obuce se u piđamu, spusti rolete i ode u krevet.
L: idem onda spavati, baš sam umoran.

to je bilo bez ikakvih povišenih tonova, napetosti...

nedjelja. popodne ide na rođendan. u utorak test iz hrvatskog. on sve zna . ja mu sastavim test i on ga jako loše riješi, isključivo zbog ne čitanja zadataka (tipa piše prepiši pisanim slovima, a on prepiše štampanim).
ja: ajde malo si pročitaj u knjizi, pa napiši opet, ovo nije dobro.
L: ok. i ode u sobu
ja dolazim za 10min, a on sjedi na stolcu, noge na stolu olovka iza uha, glava nagnuta iza, bulji u strop. napisao-ništa, knjiga-niti otvorena.
ja: L. pa zakaj ne pišeš? imaš test u utorak, moraš to naučiti. ak sad nećeš, onda buš lijepo ostao doma, ne uš išao na rođendan.
L: ok
ja: pa kaj ti ne bi bilo žao da ne ideš?
L: nije mi uopće žao.

:? :? :?