ja ne znam kako vi, ali mi uvjek satima čekamo na preglede. u zg kad smo bili, 6 sati smo čekali. 2 sata za pregled, i onda još 4 sata da nas upišu za magnetnu. na kraju sam počela plakati od živaca pred jednim tamo medicinskim tehničarem. ispsovala sam im bog i vraga, pjenila sam se po bolnici ko neka luđakinja. najgore što je to tako stalno. kad odemo u rijeku kod nefro, moramo biti tamo u 8h da joj vade krv, i da im ja dam urin (sestra tamo ne zna kateterizirati), i onda kao u 11h će doći doktorica, koja dođe u 12h i još je njih 4 ispred nas. ne znam da li je to najgore, ili je to dobro, ali počela sam se navikavati, i ne uznemiravam se više radi toga. najviše mi idu na živce ljudi koji idu jednom u 100 godina kod doktora, pa dođu tamo i počmu piliti i svađati se, a mi tamo sjedimo satima i šutimo...
naši se doktori ponašaju kao da su se spustili s neba, i dokle god su oni takvi, mi čemo sate provoditi u čekaonama, zgurani i jadni ko u kakvom kokošinjcu. i bez drugog izbora...