Alen došao iz vrtića mrtav umoran, samim time neuračunjiv.
Prije jela odbija oprati ruke, ja inzistiram, on odlazi u svoju sobu i sjeda na pod
"Mama, ne volim te više, volim samo Maka i macu Zvončicu. Ja ću ih uzeti i otići i nikada nećemo prati ruke.
I one nove papuče koje si mi kupila, a ja sam rekao da ću ih paziti, njih ću zaprljati.
I reći ću ti da si debela."
:/ ah, ucjene
Došli u slastičarnu, Alen(4) jede sladoled, a Mak(1) radi nered, baca letak sa stola na pod, drma stol, slini po njemu...Alen: "A zašto smo poveli dijete?"
Alen (isti dan navečer, još umorniji nego kod dijela sa pranjem ruku): "Tata, jesam ti rekao da neću da mi mažeš sir na kruh, ja ću ih jesti posebno. Sada više ništa neću jesti i neću prati rukice i sad ne volim ni tatu!"
Odlazi u sobu, MM zdušno pojede njegov obrok-jako to voli raditi :/ -
Alen dolazi u kuhinju (plače): "Mama, tata mi je pojeo moju hranu i krastavac mi je pojeo (plač prelazi u urlik) i stavio je guzu na moj stolac!"
eto, tako, uglavnom mučimo dijete...
 |
|||
Sanja prvotno napisa
), i kao treće, teta M. radi lijepe pletenice. 
i veli (usput tiskajući):
