Mali David
Sve je počelo jedne hladne večeri u kuhinji..... Sara,moja mala curica koja je imala samo 3 mj. je zaspala,a ja sam si taman spremala nešto za jesti. U kuhinju je došao muž i počeo me maziti. Sve je započelo seksom u kuhinji,a završilo tim istim seksom u boravku. Te večeri je nastao mali bebač.
Za Novu godinu smo se odlučili otići do Opatije na par dana. Meni je menzis trebala doći 31.12. tako da sam sva bila opremljena ulošcima i čekala da dođe. Iako sam znala da treba doći,nekako sam imala čudan osjećaj i u nevjerici sam čekala hoće li ili neće. Kao da sam znala da sam trudna.
Tako je kasnila nekoliko dana,mi smo se vratili s mora, muž se vratio na posao i sve je krenulo po starom. Sad sam čak počela razmišljati o tome da je to možda promjena klime utjecala na to što još nisam dobila. Dani su prolazili pa smo odlučili kupiti test za trudnoću. Bio je negativan. Nakon još nekoliko dana ponovo sam probala test i također je bio negativan. Test sam ostavila u kupaonici (zaboravila sam baciti i nakon 2-3 sata se sjetila,otišla po njega i vidjela slabi +. Ta crtica na + je bila toliko slaba da sam mislila da mi se priviđa. Na testu je pisalo da se u obzir uzima rezultat nakon 5 min. Kasnije i ranije rezultat nije važeći. Međutim meni je i dalje kasnila pa sam otišla do doktorice. Ona mi je potvrdila trudnoću.
Tako su prolazili dani,tjedni,mjeseci..... Od 26.tj trudnoće sam bila otvorena za prst (oba ušća-do bebine glavice). Trebala sam mirovati. U početku sam dosta ležala,ali od 30 tjedna više nisam mogla pa sam se ponšala kao da i nisam otvorena (osim što nisam baš dizala svoju malu Saru).
Doktorica mi je rekla da nema šanse da dočekam termin,ali ja sam došla do kraja. Zadnja 2 tjedna sam bila otvorena za 2-3 prsta,imala sam seks,dizala sam Saru, šetala se, vozila na mini bike-u....ali od trudova ništa.
10.9.,u pon,na termin bila sam naručena za pregled. Bila sam otvorena 3-4 cm. Doc mi je rekao da je vodenjak jako napeti,beba visoko,a ja toliko otvorena da bi mi vodenjak mogao puknuti,pupčana vrpca izletjeti prije bebe i beba zaglaviti. Rekao je neka za sat,najviše dva dođem u rodilište da probamo to spriječiti.
Tako sam otišla doma,pripremila se na činjenicu da idem na porod i krenula u bolnicu. Čim sam došla u rodilište molila sam doc koja je u rodilištu da mi ne daju drip,jer želim čekati svoje trudove. Ona me pregledala i rekla je da ćemo se nakon što mi obave brijanje i klistir dogovoriti hoće li mi dati drip ili će me držati do jutra na promatranju i onda ako ne krene dati.
Obukla sam spavačicu i tako su mi obavili užasno neugodno brijanje i još gori klistir. Nakon toga su me prebacili u predrađaonu. Nakon kakvih 5 min ležanja počeli su mi vlastiti trudovi. U početku su bili rijetki,a zatim sve češći. Tada je došla doc i probila mi vodenjak da kako je rekla ubrza stvar. Iako sam imala već skoro trud na trudu,nikako da se otvorim više od onih 3-4 cm! Dali su mi neku injekciju za opuštanje mišića. Prvo mi nisu mogli naći žilu,a onda kad su ipak nešto našli,fulali su venu i još dan danas (iše od tjedan dana nakon poroda) imam veliku masnicu na rici gdje su mi uštrcali dio tog lijeka pod kožu. Kasnije su ipak uspijeli pogoditi žilu. Postalo je neizdrživo. Nisam znala što bi i kako bi se skvrčila. Kod svakog truda iz mene se voda samo izlijevala. Imala sam jaaaaako pono plodne vode. Sad kad su me provjeravali svakih par min kolio sam otvorena,bol kod tog pregledavanja mi je bila isto dosta strašna,jer svaki put kad su me krenuli pregledati,meni je krenuo trud. Odjednom je sestra rekla mali ide van i krenuli su s mojim krevetom u rađaonu. Pred rađaonom smo stali i natjerali su me da idem na wc. Istina da mi se užasno piškilo,ali me još više bilo strah da me ne prime trud u wc-u. Ipak sam otišla. Nakon wc-a sam otišla ravno u rađaonu. Tamo sam se mučila još kojih pola sata.
Tada me doc ponovo pregledala i rekla sestrama " Idemo ju poroditi. " Nisam se ni snašla,kad mi je doc stisnula trbuh! Bila sam jako ljuta kad je to napravila,ali i jako sretna jer sam čula glasan plač i ugledala malog dečka. Rodila sam Davida 3480 i 50 cm. Od početka trudova do kraja poroda prošlo je sat i pol.
Nakon 10-tak min je došla sestra s golim malenim,stavila mi ga je na trbuh i pokrila mu tijelo platnenom pelenom da mu ne bude zima. Maleni je bio na meni kad su mi vadili posteljicu i kad me doc. Kolarević šivala. Prije šivanja sam dobila injekcije da mi to dolje utrne i jednu u ruku protiv krvarenja. Šivanje me nije boljelo,ali je bilo jako neugodno. Nažalost su me morali rezati,jer beba nije išla sklupčana van,nego je ispružila vrat i glavicu,pa da se puno ne mući (navodno bi porod tim stavom duže trajao) recnuli su me. Kada je i to bilo gotovo, zamotali sa Davida i dali mi ga na prsa. Odmah je počeo sisati.
Nakon 2 sata odvezli su me u sobu. Imala sam sreće jer je jednosobna soba bila slobodna pa su me stavili tamo tako da sam imala vlastiti wc i tuš. Prva 3 dana me rana od šivanja nije uopće boljela. Normalno sam sjedila hodala i sve. Jedino mi je bilo grozno što su kreveti tako visoki i način na koji su nas hranili. Hranu neću komentitati jer je ajde recimo za neku bolničku hranu bila u redu,ali me mučilo ovo;
Kad su donesli doručak,ručak ili večeru ostavili bi je u sobi kakvih pola sata i onda došli po posude. Ako u tom vremenu nisam stigla pojesti zato jer sam dojila ili je bila vizita,sestra koja je nosila hranu je odma počela gunđati i špotati. To me jako ljutilo. Pa neću valjda ostaviti bebu da gladna plače,a ja ću jesti iako nisam niti imala teka! Uglanom kad je vidla da nisam stigla jesti ostavila mi je još malo pa došla ponovo za 5 min,a ja još dojila pa se ponovo ljutila na mene i gunđala, nakon još 5 min je došla i odnesla mi tanjur s hranom. Srećom da su muževi mama i tata doktori u toj bolnici pa su mi imali pristup 24 sata na dan tako da su mi nosili i jesti pa nisam ostajala gladna.
Četvrti dan sam išla doma. Tek tada me počeo boljeti onaj rez. Evo danas mi se bol polako smiruje,mogu lakše sjediti i sve se vrača u normalu. Beba dobro napreduje. Iako je nedavno došla iz rodilišta i svaki dan je gledam skoro cijeli dan očigledno raste. Sve je bucmastiji,slađi,sve više promatra,nasmije se kada mu nježno pričam i iz dana u dan ga sve više i više volim. Jako mi je žao što ne mogu više vremena provoditi s svojom malom Saricom,ali nadam se da mi neće zamjeriti i da će me normalno natrag prihvatiti kad Davidu nebude trebala svaki čas sisa,a meni odmor.
 |
|||
Odgovori s citatom
M@rtin@ prvotno napisa
