Citiraj jassi prvotno napisa
ma bris. i kad mi netko kaze- ja nikada ne vicem na dijete niti nista slicno,niti ga n stavim u kaznu...pa to su super ljudi kojima ja zaista iskreno skidam kapu jer je po meni neizvedivo,ocito nisam dovoljno sposobna---da CSI
da je meni vidit i upoznat takve roditelje i s njima boravit jedno 7 dana 24 sata dnevno doma spasila bi se. pa da vidim šta je teorija a šta praksa. ali pod uvjetom da imaju dite identičnog ponašanja ko što ja imam. mislim da bi tiho i legendarno zatražili odlazak na psihijatriju.

inače, svoju sitaciju s malim si opisala identično kao da ja pišem svoju sa šeficom. strava i užas od ponašanja. i kod nas baš i ne pale fine, tihe riječi smirenja kad je ona u elementu divljaštva. a taj element i faza je svaki dan po nekoliko puta. i da, urlam i ja, i prijetim i nitko me ne obadaje. i podivljam, pa opet urlam......a šefica po svome.
ali mene najviše izbacuje iz takta bezrazložno plakanje, kenjkanje, cmizdrenje za svaku glupost. i kad ima i kad nema razloga, a najčešće kad uopće nema razloga.
i sad ti ostani pribran, smiren i skuliran. ja ne mogu, jer sam i inače živac i temperament lako zapaljivi.

btw, nama ta faza traje ima godinu dana. i ne vidim joj kraja.