pošto sam sve to prošla mogu ti samo kazat: strpi se, proći će, ali ćeš se načekat (ako ti bude ko meni).
budi sritna šta ti hoće zaspat na rukama dok ti sidiš. zamisli da još moraš koračat i hodat do besvijesti, leđa izvrnutih unazad tako da se posli sat vrimena ne možeš ispravit. e tako je meni bilo i ta faza je uhvatila kad je imala nekih 11 miseci. trajalo misec dana dok nisam radikalno prikinila. nije bilo druge, a nije mi ni žao. ja se slomila u tih misec dana. držala bi je tako u naručju, hodala po sobi izvijena i usput pivala (pivanje je bilo pod obavezno). a lito, a vrućina, a oznojna ona, oznojna ja, a ljuljuškaj je tako po sat-sat i po vrimena....strava i užas. a ona sve teža i teža beba.
i kad bi napokon zaspala ja bi morala nastavit s tim ljuljuškanjem jer kad bi je išla spustit u krevet samo bi se čulo: aaaaaaaa i ajmo ponovo iz početka.
fala bogu i to je prošlo, ali još imam traume od takvog uspavljivanja.