tate i produženo dojenje

[mamma Juanita]

Kako vaši partneri to doživljavaju, osobito kad je kriza?
Mi recimo prolazimo kroz, ajmo reć, jednu takvu krizu.
Moja 2-godišnjakinja u zadnje vrijeme voli kontrirat svemu i svačemu, a kad dođe iz vrtića bi cikila svakih pol sata, po noći isto miljon puta. I grinta i cendra onako, reda radi.
Ja ponekad počnem kukat MMu kak mi je naporno, da je malo uzme i odvuče pažnju na nešto drugo, on najčešće tako i napravi, ali se sam se baš uvijek ne sjeti, moram ga podsjećat.
Uglavnom ,danas mi je rekao da čemu onda sva ta priča o dojenju kak je dobro i korisno, kada je sad problem jer " bi se trebala odviknut".
Naravno, začuđeno sam ga pitala zašto misli da bi se baš sad, u ovoj najzahtjevnijoj fazi trebala odvikavat, i to mojom voljom, pa imat još jednu frustraciju više.
Mislim, podržavam on mene u globalu, ali čim dođe neka kriza (ovo nam je prva s dojenjem), onda ovako.
Rekla sam mu da mi treba njegova podrška i pomoć, a ne da odmah optuži dojenje za sve.
Jer kad već 4. put u sat vremena traži ciku, to onda nije iz potrebe, nego iz dosade.
I ako je onda neko nečim zabavi bude sve ok.

Kako je to kod vas?

Inače, kažem ja jučer MM-u "Čini mi se da nam je dijete u "ne-fazi",
a na to će ona "nisam u fazi, mama ti si u fazi..tata je u fazi"

[zrinka]

eh
ukoliko me pamcenje ne vara, mislim da sam imala uvijek njegovu podrsku
kao sto bi i ja prolazila krize tipa dosta mi je, ili ako mi netko takne siku, ubit cu ga , tako je i mm prolazio krize tipa, o ne, kad ce vise pocet spavat, ili uh, opet trazi i sl..ali nisam mu takve stvari uzimala za zlo, znam da je u globalu bio za.....pogovoto sad kad pricamo o nasem produzenom dojenju i gledamo naseg velikog i samostalnog sina, koji se ne boji, koji nije stidljiv, koji je svoj covjek sa 4 godine, izmedju ostaloga, zaslugu za to pripisujemo i produzenom dojenju i gustamo zbog toga.....ono, kad imas osjecas da si dobro napravio, da si imao nerazumjevanje okoline ali si ostao vjeran svom instiktu i pokazalo se da si bio u pravu...
tako, ne zamjeri mu, njemu je to sve nesto 'stranije' nego tebi, ali u principu, ne mpzes reci da ne podrzava...
strpljenja

[mamma Juanita]

ma tako si i mislim, treba mi tuđih iskustava da mi bude lakše .

[kloklo]

Što se dojenja tiče, uvijek sam imala njegovu totalnu podršku i hvala mu na tome

On mi malo šteka na polju zajedničkog spavanja i već oprezno ispipava jel u novom stanu dete bude spavalo u svojoj lijepoj novoj sobi...aha..moš mislit, pogotovo kad se tek preselimo će bit sva sretna da spava sama u nepoznatoj prostoriji

[sirius]

Mogu reći da sam u načelu imala podešku muža,ali...Kad su u pitanju bile krize on se kolebao.Sječam se jedne epizode kad je naš sin imao oko 2mj. i pred spavanje ga je uvijek hvatala jaka nervoza.Malo je dojio ,malo je plakao ,htio je stalno nositi...Moj muž se je požalio svojoj starijoj sestri(koja svoju dijecu nije dojila) te je ona izjavila da je mali sigurno gladan .On je meni počeo ponavaljati da je dijete gladno ,demonstrativno se pokupio i donio za par minuta adaptirano mlijeko iz dučana.Na to sam ja smireno rekla da ja znam da dijete nije gladno i da ja ne želim davati adaptirano,te se i ne slažem sa tim da mu ga on da.Zabilježila sam mu stranice u knjizi o odgoju djece (o nervozi pred spavanje)i dala mu da pročita. Adaptirano mlijeko je ostalo neraspakirano na polici u ormaru...

[kloklo]

neraspakirano na polici u ormaru...

:D

[zrinka]

smatram da je izuzetno vazna podrska muza u prvim danima
nekad cak odlucujuca....
zato je vazno educirati ne samo sebe u trudnoci o dojenju, nego i muza
i raspraviti s njim zasto i kako, rjesiti nedoumice oko toga dok jos nema bebe i reci mu zatso je to vama vazno (ako je) i da cete trebati njgeovu podrsku....

e mama juanita je otvorila topic misleci na produzeno dojenja i podrsku muza kod takvog dojenja, nakon dvije, tri, cetiri godine....

[Inquirer]

ova prica od MJ mi je tako poznata.
i mene je uvijek, ali bas uvijek trebalo podsjecati da uskocim i odvratim im paznju kad pretjeraju. mi muskarci se jednostavno ne mozemo sami sjetiti. ali kad nam se nesto kaze ili nacrta podrska je neizostavna.

[Maggie]

Imala sam potpunu podršku ali isključivo zato što je on nesiguran u bilo kakvoj odluci vezanoj uz dijete pa sve prepušta meni.
Dakle imala bi vjerojatno podršku i da sam hranila adaptiranim :/

[branka1]

mi muskarci se jednostavno ne mozemo sami sjetiti. ali kad nam se nesto kaze ili nacrta podrska je neizostavna.

Ja stvarno mislim da je to točno. Iako često iritantno.

MM često kad nešto prigovorim za nered u kući zna reći u šali da on (jer je muško) to ne vidi i da ga ne smeta. poslije sam negdje pročitala da se muški i ženski mozak razlikuju i da oni stvarno ne vide takve stvari, da ih ne smetaju.

Tako moj mozak ne vidi niti ga smeta kad mi je auto kao da je bomdb pala 8) , na što pak MM poludi

[ms. ivy]

stopostotna podrška

iako... pokušaji uspavljivanja bez cike su uvijek krahirali čim bi andrej krenuo kenjkati.

ali gluposti tipa gladan je, vezati će se za tebe, nemoj dojiti na cesti... nikad! (sreća njegova )

[Maja]

Ja se bas ne osjecam da sam imala uvije podrsku. Ono, nacelno, naravno, i javno, da, ali u 4 zida je u krizama ipak bilo - da ne doji bilo bi drukcije. Ili "pa sto ne prestanes dojiti", kao da je to nesto sto se dogadja od danas do sutra i automatski popravlja situaciju.

[Lutonjica]

što se produženog dojenja tiče, imam bezrezervnu muževu podršku i pomoć
nama je to toliko normalno i lijepo, i toliko smo oboje ponosni na to da valjda širimo jako dobre vibre - jer svima oko nas, od obitelji do prijatelja, produženo dojenje je nešto prirodno i prekrasno.
ma joj, sva sam se raznježila...

[bibai]

I meni MM u posljednje vrijeme često napomene da je možda vrijeme da L. prestane sisati, ali samo stoga što živi u zabludi da će se prestankom sisanja L. buditi manje od 15 puta.
Makar 99.9% buđenja odrađujem ja.

[Lutonjica]

zara već 3 mjeseca spava bez cice (svako noćno buđenje je tatin posao) - od spavanja cijele noći s cicom u ustima došli smo na 1-2 buđenja, kod kojih je dovoljno da ju tata pogladi ili primi za ruku i spava dalje.

unazad nekoliko dana čak je i večernje uspavljivanje tatin posao - u dnevnoj sobi cica i mazimo se, onda s tatom ode u krevet, on joj ispriča priču i ona zaspe. otkad smo s tim počeli, svaku noć spava bez buđenja :shock:

večeras mi je bila preslatka i totalno me šokirala : cicamo mi već neko vrijeme na kauču i ja joj kažem neka još malo cica, a onda će s tatom u krevet. i ona još par minuta doji, onda naglo skoči s kauča, kaže : "mama, ja sad idem spavati!", pruži tati ruku, i sva vesela se zadere "mama laku nooooooooooć" i otapka s tatom u spavaću.
MM i ja ostali :shock:

[mamma Juanita]

Lutonjice, nemoj tu nekima od nas vadit mast .

[ivana7997]

lutonjice, stvarno vadis mast
zato ja necu nista napisati hehe

ali trebalo nam je da dodjemo u tu fazu....

[Lutonjica]

ma jednostavno sam se morala pohvaliti, toliko mi je to super, a tko će bolje shvatiti moje oduševljenje zarinim noćnim spavanjem nego druge mame koje produženo doje 8)

[andrea]

ja sam prije cca mjesec dana imala baš jaku krizu; bojan se budio dvjesto puta po noći, zaspao bi tek nakon sat vremena cicanja, bradavice su me rasturale i fakat sam ludila

MM me uvijek podržavao 200%, ali kad je vidio da sam skroz isfrustrirana, nije znao šta da radi, kako da se postavi, kako da mi pomogne, jer je svjestan da prekid dojenja ne dolazi u obzir, a ja sam iz dana u dan bila sve jadnija

onda smo uveli praksu; ako ne zaspi nakon pol sata, ja izlazim i uspavljuje ga on i to je ok funkcioniralo, dok se nisam sredila
(naravno, da je bojan plakao- plan bi bio obustavljen, jer ne bi imao smisla)

sad je opet sve ok, cicanje se malo prorijedilo, ali i ja sam se privikla na tu fazu

puno mi je značilo što nije mislio da JA imam problem, nego je želio da to zajedno prebrodimo što lakše, ali da ne strada dojenje

objasnila sam mu da je to uobičajena kriza, koja se često javlja, kod mama dugodojilica (baš je i anek u to vrijeme pisala o sličnom), stoički je podnio moje očajavanje i tako mi je olakšao i pomogao da to prebrodim

[aqua]

mj, meni je domagoj isto u par navrata, kad sam kukala da mi je naporno i da nemrem vise tak, najozbiljnije predlozio odvikavanje (sam da napomenem da je ON uveo rode i sve 'alternative' roditeljstva u nas zivot). pa sam skuzila da njemu tesko pada kad sam ja vec na rubu, a on jednostavno nemre preuzet taj dio na sebe (makar je cesto znao reci da mu je zao kaj on nemre rodit i dojit.. ) pa mi je na taj nacin valjda htio dat podrsku. ono kao, ak nemres vise, nije smak svijeta, unatoc tome sto oboje znamo da je to dobra stvar.

mislim da je osnovni problem kaj oni nemreju sam poslusat, odklimat i rec 'ma bit ce sve ok', nego osjecaju da moraju dat neki savjet.

a da samoinicijativno odtereti.. rijetki petki.. al ipak se trudi i zato ga

[mamma Juanita]

ah, sad mi je stvarno lakše

[Nika]

mislim da je osnovni problem kaj oni nemreju sam poslusat, odklimat i rec 'ma bit ce sve ok', nego osjecaju da moraju dat neki savjet.

potpisujem [/quote]

[branka1]

I ja oduvijek imam podršku, osim 1-2 puta kad je MM pitao onak nesigurno - a možda bi sad tebala prestat polako? Iako ne sjećam se točno radi čega, ali bila je neka situacija.
Onda sam ja rekla da je on još jedini od kojeg imam podršku i da mi ne radi to i više se nije ponovilo. Mislim da mu je to postalo najnormalnije.

Lutonjice, tak i Lea.
Ja sam u cilju malog smanjenja podoja zbog nove trudnoće za uspavljivanje zadužila tatu. I ona uopće više ne pita za mene. Najčešće ni ne dojimo navečer. Ode s tatom, pročitaju priču i to je to. Ako se probudi po noći ( a to je stvarno jako rijetko) dobije cicu, okrene se i zaspe.
Ponekad je ja uspavljujem, onda papamo cicu.
Preko tjedna je baka uspavljuje po danu jer ja radim.
Jedino, uskoro idem na godišnji pa ne znam kako ćemo s tim dnevnim spavanjem. ne bh željela opet povećati broj podoja.
nemojte krivo shvatiti, meni je dojenje super i malo me peče savjest što smo na moju inicijativu malo smanjili broj podoja, ali malo me samo strah radi tog oksitocina i kontrakcija, a 24. tjedan se bliži. Iako, vidjet ćemo. Sve po feelingu

[Lutonjica]

sad off topic, ali vezano za gornji post o jučerašnjem zarinom odlasku na spavanje:

dođe jutros teta čuvalicu i pita zaru: jesi se dobro naspavala?
zara: jesam jesam, tata me naspavao!! :D

[emily]

MM često kad nešto prigovorim za nered u kući zna reći u šali da on (jer je muško) to ne vidi i da ga ne smeta. poslije sam negdje pročitala da se muški i ženski mozak razlikuju i da oni stvarno ne vide takve stvari, da ih ne smetaju.

kod nas obratno, on vidi nered u kuci i smeta ga, a ja ga isto vidim i ne smeta mi
jerbo znam da ce se u roku 3 minute nakon spremanja opet napraviti

podrsku MM-a u dojenju sam uvijek imala, i jos ju imam
jedan period sam bila jako nervozna, N. je jako cesto trazila ciku, i stalno smo se hrvale i navlacile oko toga, daj, ne dam, zasto hoces, zasto mi ne das .... :/ bilo mi je bas naporno
onda mi je znao reci: pa zasto ne prekines, kad ti toliko ide na zivce, stalno se svadjate oko cike .... nesretne ste obje
ali proslo nas je

on cak zna komentirati kako je N. puno otpornija i zdravija od S., i da je to sigurno zbog dojenja

[branka1]

OT,
negdje sam pročitala da je pospremati kuću dok imaš malu djecu isto kao čistiti snijeg dok on još uvijek pada

[mamma Juanita]

OT,
negdje sam pročitala da je pospremati kuću dok imaš malu djecu isto kao čistiti snijeg dok on još uvijek pada

haha, baš dobra usporedba

[pinocchio]

100% iako sam očekivala 200%. al to sam ja
u kriznim trenucima bojažljivo upita:
MM: " do kada misliš dojiti?"
ja: "ne znam, dok god to ladi i meni odgovara"
MM:"znači, možda i do škole?"
ja; "Aha"
i dalje nastavljamo dnevnu rutinu, a ja se u sebi nadam da ipak neće potrajati do škole.

[Inesica]

100% iako sam očekivala 200%. al to sam ja

e pa nisi samo ti

MM nije nikad rekao bilo što za prestajanje dojenja. naše dojenje nam je skroz normalno. ono što mene malo smeta su situacije kada je mala kriza, kad sam umorna, nervozna, a Petra bi cikila i cikila i nosala se itd. u tim situacijama MM ne vidi kako bi mi pomogao i samo kaže 'pa nemam ja cike da joj dam'. ne padne mu na pamet da odvrati pažnju, a i ako ja to napomenem ne zna kako bi
na svu sreću takvih situacija nema puno, ja probam duboko udahnuti i izgurati. a što se tiće spavanja toga me pomalo strah, a i njega.
Petra spava s nama, ali u biti sa mnom. kad sam spomenula da će možda biti potrebno da se podjelimo na neko vrijeme (dok nova bebica ne stekne neki ritam noćnog spavanja ili bar dok prođe vrijeme kad će buditi i njih) samo me pogledao i rekao 'pa što ću s Petrom u dnevnu sobu nositi i krevet?' ja ostala :shock: mislim u dnevnoj imamo trosjed i nije problem spavati na njemu, a pitanje uopće nisam skužila. onda sam skužila da ga je frka i da zna da zapravo neće biti druge. al' ima još dosta vremena do tada da si porazmisli

[pinocchio]

al' ima još dosta vremena do tada da si porazmisli

...i da se prilagodi, jer nema mu druge

[andrea]

što se tiče odvraćanja pažnje; mislim da nije stvar u tome da ne žele ili da im se neda, nego jednostavno ne znaju kako, jer je zapravo jako teško naći nekakvu alternativu za cicu

tako je kod nas; kad bojan hoće cicu, jednostavno ne postoji ništa, ali stvarno ništa što ga je uspjelo animirati da zaboravi na cicanje u tom trenutku

sve što je ili MM pokušavao ili ja, neslavno završi; bojan se legne na krevet i ne miče dok ne dobije cicu

tako da smo za sada odustali od odvraćanja pažnje; odmah dižem majicu

[mamma Juanita]

situacije kada je mala kriza, kad sam umorna, nervozna, a Petra bi cikila i cikila i nosala se itd. u tim situacijama MM ne vidi kako bi mi pomogao i samo kaže 'pa nemam ja cike da joj dam'.

ovo mi jako poznato zvuči :/

što se tiče odvraćanja pažnje; mislim da nije stvar u tome da ne žele ili da im se neda, nego jednostavno ne znaju kako, jer je zapravo jako teško naći nekakvu alternativu za cicu

ma ja mislim da se to kao i sve ostalo može naučiti, uz malo eksperimentiranja.
ali najlakše je dat cicu...hm, baš i nije to uvijek najlakše iscrpljenoj mami, ali tako se sa strane čini.

[aqua]

Hm. Lako meni pričat. Mi došli (mojim gurkanjem) do prespavljivanja noći bez dojenja, a prek dana jednom do dvaput.. Tak da njoj više nije impuls kad joj je dosadno - cicu maminu, nego to koristi u rijetkim situacijama. Ponekad mi bude malo žao kaj ne doji češće, ali kad podvučem crtu, ovak sam ja puno zadovoljnija jer mi svako izgovoreno 'cicu mamimu' izmami osmjeh (a ne, ko nekad prije, 'zar opet?!?')

[Lutonjica]

evo mog iskustva s "odvraćanjem pažnje" - stvar je u tatinom stavu.
ako je tata potpuno smiren i uvjeren da može smiriti/ uspavati/ što god dijete bez cice, on će u tome i uspjeti.
a većina tata koje sam ja vidjela na djelu se odmah unervoze, počnu govoriti "vidiš da hoće cicu, ne mogu ga/ju ja smiriti" i tu je priča gotova.

mislim, ovo vrijedi za sve, ne samo za tate.
npr. jučer smo bili kod frendova čija 1,5 godišnja curica nije htjela zaspati popodne. tata je probao par puta po 3 minute i odustao jer "vidiš da neće spavati bez cice", mama je davala cicu ali ni to nije palilo pa je i ona već bila izmorena.
i onda ja odlučim uspavati malenu, jer sam se osjećala totalno smireno i totalno sam bila uvjerena da ću je baš ja uspjeti uspavati. otišle smo u sobu, legle na krevet, ja joj počela pričati snjeguljicu i negdje na pola priče malena je zaspala, bez suza, bez negodovanja.
kužite kaj hoću reći?

[aqua]

kod nas je obično bilo obrnuta situacija: 'sita je, prema tome ne mora nužno dobiti cicu. pa ti briši van iz sobe jer ne prihvaćam da ju ja ne mogu uspavati sam!!!' (bik po horoskopu)

[Inesica]

evo mog iskustva s "odvraćanjem pažnje" - stvar je u tatinom stavu.
ako je tata potpuno smiren i uvjeren da može smiriti/ uspavati/ što god dijete bez cice, on će u tome i uspjeti.
a većina tata koje sam ja vidjela na djelu se odmah unervoze, počnu govoriti "vidiš da hoće cicu, ne mogu ga/ju ja smiriti" i tu je priča gotova.

da, istina. i to, mislim, zato što znaju da postoji još jedna mogućnost, cica. i ako na kraju neko 'mora' uspjeti onda to 'mora' mama - cica. kad sam ja radila, a oni bili doma, normalno da je Petra spavala sa tatom preko dana. nije bilo lagano ali je.
to mi smrdi na onu 'podjeljenu odgovornost' - bude neko drugi, a na kraju neko i 'mora'.
to me baš živcira. to da ja na kraju 'moram' jer eto Petra tada baš mene traži. taj pritisak me nekad izluđuje. mislim, neke situacije se daju i predvidjeti i doskočiti im. zainteresiraš djete prije 'situacije', a ne kad je već frka jer onda jedino pomaže mama - cika.

mamma Ju, jel' vidiš u kaj ti se pretvorio topic. baš mi je dobro sjeo da se izjadam

[mara]

Ja isto imam bika, ali izgleda druga pasmina

MM bi fakat u kriznim situacijama znao reć da je cica kriva za sve, a eto Irmi više ne cica, pa ju opet zna primiti huja, pa ga zekam.... kaj je sad????

Inače je uskakao samo kad bi bila konkretna u svojim zahtjevima, ono, totalno prilagođenima muškom mozgu.
Ah, kaj mogu, to me zna dovesti do ludila, no on jednostavno nema tu intuitivnu stranu.....

[Morwen]

MM-u, jer NIKAD, NIKAD, pa čak ni u najkriznijim situacijama nije spominjao cicu kao "uzrok" problema.
Zato što je i tada i u sto drugih situacija podmetao svoja leđa

[branka1]

Lutonjice, mora da si im nabila komplekse. Bar bi meni

[Lutonjica]

kaj bi im nabila komplekse kad jako dobro znaju da nema šanse da zaru tako uspavam... nju nema šanse da ja uspavam bez cice...

[branka1]

Ma znam, ali uspavala si njihovo dijete, a oni nisu mogli. Dobro, možda bi samo meni bio bed; ma, čudna sam ja

[branka1]

Fali smajlić na kraju

[anek]

MM-u, jer NIKAD, NIKAD, pa čak ni u najkriznijim situacijama nije spominjao cicu kao "uzrok" problema.
Zato što je i tada i u sto drugih situacija podmetao svoja leđa

i moj

[mamma Juanita]

kaj bi im nabila komplekse kad jako dobro znaju da nema šanse da zaru tako uspavam... nju nema šanse da ja uspavam bez cice...

[Lutonjica]

smiješ se zarinom uspavljivanju ili konstrukciji rečenice?

[mamma Juanita]

ma zapravo tome što uspijemo uspavat tuđe klince, ali svoje bez cice nikako.

[Lutonjica]

e da... 8)

[~lex~]

evo mog iskustva s "odvraćanjem pažnje" - stvar je u tatinom stavu.
ako je tata potpuno smiren i uvjeren da može smiriti/ uspavati/ što god dijete bez cice, on će u tome i uspjeti.
a većina tata koje sam ja vidjela na djelu se odmah unervoze, počnu govoriti "vidiš da hoće cicu, ne mogu ga/ju ja smiriti" i tu je priča gotova.

mislim, ovo vrijedi za sve, ne samo za tate.

Ovo ziher pričaš o nama...
Fakat je istina. MM ih NIKAD, ali baš nikad nije uspavao. Niti jednog od njih. Točno ta priča: "Vidiš da nemrem, daj ti, nemam ja cice!"

npr. jučer smo bili kod frendova čija 1,5 godišnja curica nije htjela zaspati popodne. tata je probao par puta po 3 minute i odustao jer "vidiš da neće spavati bez cice", mama je davala cicu ali ni to nije palilo pa je i ona već bila izmorena.
i onda ja odlučim uspavati malenu, jer sam se osjećala totalno smireno i totalno sam bila uvjerena da ću je baš ja uspjeti uspavati. otišle smo u sobu, legle na krevet, ja joj počela pričati snjeguljicu i negdje na pola priče malena je zaspala, bez suza, bez negodovanja.
kužite kaj hoću reći?

A ovo me podsjeća isto na jednu situaciju kad sam ja uspavala malu na izletu. Tata i mama nervozni, mala neće zaspati, ja je uzmem, malo joj pjevušim, ninam je i, voila!, spava.

A moje hahare uspavat' bez cice? Mission impossible.

[Lutonjica]

haha ~lex~ ono s tatom je fakat slučaj kod svih (ajde skoro svih) naših prijatelja s djecom

[mina]

Nikad nije rekao da prestanem dojiti ili da dojimo predugo i da bi možda trebalo početi odvikavati (i nije nešto dugo, malo više od 18. mj, pa je sama odustala)

A što se tiče toga da on uspava, potpisujem Lutonjicu i ~lex~

Točno ta priča: "Vidiš da nemrem, daj ti, nemam ja cice!"

Uspjelo mu je par puta, kad mene nije bilo, znači može se ali nemaju živaca.
A baka bi ju uspavala bez problema, malo ju nina i pjevuši i Stella već spava... Tako je i počelo naše odvikavanje od uspavljivanja na cici, uspavljivanjem kod bake dok je bila na čuvanju ili kad bi zaspala u autu. Pomalo joj više nije bila potrebna ni mamina cica, prvo danju, a kasnije ni noću