Pa to mi jedino nije jasno kad usporedjujem. Taj izostanak transa u bolnici. Kod prvog poroda se sjecam da sam povracala. I da sam osjecala nekakvu blagu mucninu. Ali, babica je odmah rekla da legnem, utom je dosao doktor, onda je babica pravila pregled itd. Pokusavali su me hrabriti, govorili su da je uskoro gotovo....mozda nisu ni dali priliku da to stanje dozivim takvim kakvo jeste.
A drugi porod je posebna prica. Babica me svako malo naganjala na krevet da moze putem ctg-a pratiti kako je beba. Tako da sam ja i tranziciju i stanje prije nje provela lezeci. I tih trudova se sjecam kao najbolnijih. Sto se tice transa, ista prica ko i kod prvog poroda....babica mi je stalno ulijetala s nekim pricama ohrabrenja. Nisam se uopce mogla skoncentrirati kako treba na citavu situaciju.
Nego, jasno mi je da se porod poremeti kod uplitanja. Ali mi nije jasno da neka faza moze totalno izostati ili se tako slabo izraziti.
I jos nesto, kod kucnog poroda mi se tranzicija cinila nesto duzom nego kod bolnickog poroda. Ali zato te famozne faze tiskanja uopce nije bilo.