mi smo nocas krenuli u pokusaj spavanja bez dojenja. skroz slucajno bas nocas, jer sam ja pomislila da cu iz koze vlastite iskocit kad se zakacio. vec dugo, dugo razmisljam o toj idili cjelonocnog sna, zamisljam jutro naspavano i neukoceno, ali se nisam mogla natjerati... od straha da ce on urlati, a ja umirati od griznje savjesti... i nocas, pocela sam mu pricati price o medi tobiju- guta te slikovnice-, cica spava, kad se priblizi uhom, cica hrce, nije bilo uopce suza, ali sam brat bratu pricala 2 h. i negdje smo zaspali zajedno. MM se pokusao ukljuciti i pricati kad je vidio da sam umorna, ali v. nije htio... ja sam presretna. nadam se da ce to upaliti i nocas, jer izaci iz sobe necu, a ne mogu sama sa sobom rijesit njegovo urlanje. on ima 20 mj.