Dojenje nam je išlo super i bila mi je čista uživancija. Od jučer sam opterećena kad jede, koliko minuta jede i slično. Danas me drži totalna nervoza i zlovolja, sinoć nisam mogla spavati misleći na to kako će biti pothranjen i kako će nas baciti na adaptirano.
On i dalje uredno piški i kaka.
Nekad jede 10 minuta, nekad siše aktivno 20 minuta, a nekad i po 45 minuta. Ne znam koliko je normalno, valjda on ipak uzima koliko mu treba. Počinjem sumnjati da možda nemam dovoljno mlijeka (ali njemu stalno curi mlijeko niz bradicu) ili da nije "kvalitetno".
Gubim nadu.