A kad sam se već upustila u ovo... :/
Ja sam tip koji bez problema kaže što ga muči. Dakle, nije mi problem reći: nisi pospremio za sobom, trebao si odvesti Lovru kod doktora, nisi me poljubio... Ali! Ovo vrijedi samo za male stvari. Užasan mi je problem ukazati na ozbiljne probleme (nesretna sam, osjećam da me ne podržavaš...).
A onda, jednu večer dok smo gledali televiziju, ja sam se, ničim izazvana, rasplakala. Plakala sam i plakala, dugo mi je trebalo da se smirim. MM je bio u čudu ali se nije predavao: bio je uporan u nagovaranjima da mu ispričam što me muči. I tek kada sam ja izrekla sve svoje brige, on ih je postao svjestan.
I onda smo krenuli u drugom smjeru...