Stalno plakanje

[UdavDave]

Evo imam malu od 5 i pol tjedana. Nije spavalica, čitav dan je budna a noću odspava 4 pa 2 sata. Problem je što je vrlo plačljiva, pogotovo u zadnje vrijeme i ja to ničim ne mogu zaustaviti, to urlanje. Počne ujutro i traje do pola 9, 9 navečer gotovo bez prestanka. Nekad pomogne nunanje, nekad ne. Jedino kad šuti je kad je na cici ili kad jede na dudu (imamo nadohranu). I imam osjećaj da bi na tu dudu mogla jesti bez prestanka, nikad je ne baca van. Ko da se prejeda, pa moram ja prekidati obroke.

Inače podrigne nakon svakog jela, bljucne tu i tamo. Nekad joj se izlije dosta mlijeka al ne povraća. Bljucne i kod presvlačenja ako radimo one vježbice za kukove, noge na trbuh.

Štuca dosta često nakon obroka (adaptirano).

Je li to možda blaži oblik refluksa, grčevi, kaj? Jako mi je to sve naporno, sama sam uglavnom doma i nemam 5 minuta da odem na wc neke dane.

E, da, u šetnji je isto dobra, sam spava.

Što se težine tiče, prvih 10 dana je gubila (samo sam dojila) pa smo uveli nadohranu i onda je u prvom mjesecu s 3 došla na 3760 kg tak da je pedijatar rekel da je to ok.

[UdavDave]

E, da, kad je na sisi ili leži, dosta često se zna izvijati cijelim tijelom, par puta mi je pošteno sisu pokidala tak.

Spava na leđima ili na boku.

[vissnja]

Ja ću ti reći kako je nama bilo, vrlo slično kao i tebi. Jako teško i mislila sam da ću pući. Neke dane sam jedva preživljavala i samo čekala da MM dođe sa posla. Nekih dana sam plakala skupa sa njom. Jedino što je ja nisam dohranjivala ali je ona bukvalno non stop bila na sisi.
Mislim da su neka deca jednostavno zahtevnija od druge dece i teško se prilagođavaju. A i nisu sve mame iste. Ja sam bila jako nesrećna što moja beba plače... kad se uspavljuje, kad se budi, dok je premeštam sa jedne cice na drugu, dok odem do wc-a.....
Da sam na tvom mestu šetala bih što više kad kažeš da je u šetnji dobra (imaš li maramu?). Nek i tebe šetnja izmori i onda lezi sa njom kod kuće i neka je na cici, ceo dan ako treba (tako ćete možda smanjiti i nadohranu). Bljuckanje je OK, a moguće je i da ima grčeve, mada ja mislim da je to samo prevelika potreba za sisanjem koju moraš da izdržiš.
Za izvijanje ne znam da ti kažem.... javiće se valjda neko ko je imao iskustva sa tim.
A spavanje tj. nespavanje kod nas je izgledalo ovako: dok god sam se trudila da je uspavam na neki normalan i uobičajen način, nije uspevalo. Mislila sam ako za pola sata ne zaspi znači da joj se ni ne spava. Posle tih pola sata obično ona ne bi zaspala, ja sam bila nervozna i umorna od nunanja. Onda sam odlučila da me nije briga hoće li spavati ili ne (pukla sam) legla sa njom i dala joj cicu. I odspavala je na sisi 2h a i ja sa njom!!! I od tada tako svaki dan,kad bih se ja umorila od nosanja (u šetnji i po kući) legla bih sa njom. Nekad joj je trebalo i po 1.5h da zaspi, nekad "samo" pola sata. Ja bih ili dremala, ili gledala TV. Tako je izgledalo svako naše prepodne dok smo bile same. Kada bi MM došao obe smo bile bolje volje pa smo onda uvek organizovali neki popodnevni izlazak, tata nosa dete a mama se malo razonodi. Naravno kuću, veš, ručak sam stavila na stand by neko vreme. I prošlo je. I danas je teško (uskoro će 7 meseci, ali mnogo, mnogo bolje).
Izvini što sam odužila, ali imam potrebu da utešim sve mame kojima je teško jer jako dobro pamtim taj period. Drži se

[UdavDave]

Hvala na podršci, meni je problem to kaj ni sisa ne pali nekad, počne se izvijati, izbaci ju i udri u dreku. I ta dreka, koja ne prestaje, to me izluđuje, jednostavno ne znam što bi više. Ako ju pustim (nisam nikad duže od 10 min, nemam srca), opet plače i to se zna zaceniti od urlanja, onak, da ne diše po pet sekundi. Strava.

Najgore mi je kaj ne znam što joj je, govorim si da nije ništa ozbiljno, al nikako da steknem tu samouvjerenost i oguglam na plač.

[vještičica]

Da nije skok u razvoju?

[meda]

slicno ej bilo i kod ans. i isto me taj plac ponkead izludivao, ne toliko sto mi je bilo tesko stalno dojiti, ili hodati s njim na rukama, nego zato sto me stvarno mucilo da ga nesto ozbiljno ne boli.

najgore je sto se nemas skoro nikome obratiti za pomoc, od medicinara mislim. ako misle da ima grceve kazu da mu dajes caja, ako kazes da bljucka puno i mozda ima refluks ne priznaju ako dobija na tezini, ako kazes da je stalno na sisi nemas dosta mlijeka, treba nadohranu...i tako dalje i tako blize. a najcesce samo kaziu ko vam kriv kad ste ga naucili na ruke.

ni danas ne znam sta bi mislial o svemu tome

tako da nemam nikakav pametan savjet, valjda su neka djeca takva, meni ej to bilo grozno tesko prihvatiti,d a je moje bas takvo, stalno sam se preispitivala sto krivo radim, ejl mu to od ovoga , od onoga...uf

[srecica]

Tako je bilo i kod mene, ma skoro sve identicno kako opisuje vissnja ... ja sam cak dva puta bila na samom rubu da idem s njom u bolnicu jer sam bila sigurna da nesto nije u redu, a onda me smirio vjerovala ili ne obican razgovor sa prijateljicom ... ja bih nosala Leilu, ona bi plakala, ja bih u ocaju slala sms prijateljici, ona bi me nazvala i ja bih joj se jadala kako Leila place, kako je cijeli dan na cici, kako me svi izluduju jer joj zele dati dudu/caj/adaptirano, uglavnom onda bi polako prelazile na neke druge teme i ja bih se smirivala a istovremeno bi se i Leila umirila, obicno bi zaspala tako na rukama ... u pocetku smo bile same same, jer je MM bio na putu i priznam da sam noci provela placuci skupa s njom, ali su me ti razgovori spasavali, jednostavno mi je svakih par dana trebao jedan mali mali odmak i svjesnost da nisam samo mama i dojilja ...

Leila je jos uvijek puno na rukama, puno na cici, cica bezbroj puta nocu i puno puno joj trebam ja, ali sada (imamo skoro 5 i pol mjeseci) puno bolje funkcioniramo i puno puno manje placemo, a puno se vise smijemo, i kad mi se sklupca u narucju cesto se sjetim tih suza sa pocetka ali me ta dva vragolasta oka toliko vesele da sve vise blijede ti 'ruzni' trenuci ...

Moj savjet ti je, grli je, mazi je, i kad jako place i kad se trga iz tvog narucja, pjevaj joj, utopli je ... nekoj djeci jednostavno treba vise vremena da se priviknu na ovaj svijet, a ti zamoli neku prijateljicu da te nazove s vremena na vrijeme da te barem na trenutak odmakne i neka se ne ljuti sto ces joj ponekad sklopiti slusalicu bez pozdrava jer ces potrcati bebi zbog placa, nazvati ces je kasnije

I kad ti je najteze pjevaj joj tiho 'proci ce, proci ce, sve sto te muci proci ce, mama ce ti pomoci da brze prode'

[vissnja]

I kad ti je najteze pjevaj joj tiho 'proci ce, proci ce, sve sto te muci proci ce, mama ce ti pomoci da brze prode'

pustih suzu...

[srecica]

vissnja

Zaboravih reci da je i Leila dosta stucala, ali to je bilo od previse progutanog zraka ... a ovo sto spominjes da bi imala cijeli dan dudu u ustima, i to je normalno jer oni su ti mali sisavci, netko je rekao male piranice, i sisanje im je zivotna potreba. Zato ti lijepo nju na cicu kad god ona hoce pa bilo to i 24/7, brzo cete se rijesiti adaptiranog i vjeruj mi sve to brzo prode iako ti se u trenucima cini da traje vjecnost.

A kako kaze vjesticica i skok vam je na vratima (3. dan, 6. dan, 3. tjedan, 6. tjedan, 3. mjesec, 6. mjesec), iako sam ja jednom rekla da je Leila u skoku odkako je izasla iz trbuha pa nikako doskociti ali kad je jako naporno tjesim samu sebe 'to je sigurno skok', cak me i MM zna tjesiti 'to je jos samo jedan skokic izdrzi'

[(maša)]

i meni se činilo da jedino što radi je jede...ili je cmizdrio.....al bit će bolje...sad se zna i zaigrat malo...iako još dosta cica....al valjda sam se i ja naviknula pa mi postalo normalno..

[vissnja]

Ja se još uvek preispitujem gde sam tada grešila, i jako mi je trebala podrška. Imala sam je, naravno od MMa, mame, ali ja potpuno sluđena tada nisam to ni registrovala. Mislila da sam sama na svetu i jedina sa takvim problemom. Lakše mi je kad vidim da nas ima još.
UdavDave proći će, kao i sve drugo, drži se.

[ive]

Tek sad kad je sve ovo daleko iza nas, nađem ovakav topic.
Onda sam bila taaako sama.
Nitko mi nije znao šta reći. Kao što je prije rečeno, doktori imaju šablone po kojima odgovaraju... riješenja nigdje.
I sad kad se sjetim ta prva 3-4 mjeseca, sva se stresem. Ona kad nije spavala - plakala je! I to onako tuuužno, jecala...
Ništa, baš ništa nije pomagalo, dok ne bi klonula i zaspala.
Dva puta smo otišli pedijatrici jer smo mislili da nije moguće da je s njom sve u redu, a ona tako plače. I, stvarno je s njom bilo sve u redu.

S 3 mjeseca je prestala non-stop plakati. Što je bila starija sve je manje plakala ili smo barem znali što joj je.
Još uvijek je jaaaako osjetljiva. Za "sitnice" se bez problema rasplače, ali sad je dovoljno velika da zna da sam ja tu.
Sad znam da ja nisam radila ništa krivo. Neka se djeca teže prilagođavaju ovom okrutnom svijetu.

[UdavDave]

Ma je, valjda je to tak. Evo kupamo ju neki dan i spustimo ju u kadu i urlik do neba. Ja trčim, derem se na tatu kakvu je to vodu stavio, mjerim temperaturu, kad ono 39, dakle stupanj i pol više od savršene. A vrisnula je ko da joj neko nogu pili. I niš, moralo je biti 37.5 za princezu

Ja bi nju stalno na sisu, al neće ona, ne ide joj valjda dovoljno brzo kad ono prvo popije pa se dere dok duda ne stigne i to mi je problem, ne bi htjela da se prežderava, znam da se s adaptiranim ne smije pretjerivati. Al opet, tak je već neko vrijeme i onda se važemo i ispadne da je u tjedan dana dobila 160g. Ma di to ode? U dužinu (ima već 5cm više nego kad se rodila)?

[vissnja]

Ovo je za savete o dojenju, ali šta fali 160g u 7 dana? To je 640g mesečno, nas je pedijatrica za to pohvalila na prvoj kontroli.
Inače meni se čini da većina tih beba koje teško podnose promenu izlaska iz maminog stomaka, prvi mesec slabije dobija na težini. Tj. Nađa je jako dugo gubila (sigurno 10-tak dana) pa je tek onda počela da dobija i to je onda bilo nekih 600g za prvi mesec.

[UdavDave]

Ma mene su izludili tih prvih 10 dana, pedijatar mi je neki histerik, još me slal da vidimo da bebica nije dehidrirala, pričal mi o zgusnutom mozgu i tak...sad me strah smanjivat joj nadohranu, totalno su me isparanoizirali a moje čedo je baš glista, već joj je pola stvari prekratko. No, to je valjda genetski, mama: 175cm, 56 kg, tata: 187cm, 64kg

Enihau, kad mi pređe 5kg, igram đonom, nadohrana na kapaljku . I skužila sam da meni mlijeko sporije ide (mislim čak da nije baš da ga toliko fali), po noći kad u polusvjesnom stanju dojim, popapa cicu za čas, čuje se ko na dudu mljackanje. Stoga bi se valjda trebala odmarati i opuštati zbog let downa, al, hm, kad? Meditacijom do dojenja, tak nekaj treba organizirati . Buda bi ziher tonu mlijeka imal da hoće

[srecica]

Stoga bi se valjda trebala odmarati i opuštati zbog let downa, al, hm, kad? Meditacijom do dojenja, tak nekaj treba organizirati . Buda bi ziher tonu mlijeka imal da hoće

Znam da ti zvuci nemoguce, ali pusti sve druge aktivnosti na stranu i samo se koncentriraj na nju i dojenje ... kuhanje, peglanje, brisanje prasine ostavi sa strane, daj si vremena da se uhodate.
Ne znam da li imas koga da ti pomogne ali ja sam recimo sve to svalila na MM i mozda nije stan u savrsenom stanju ali koga briga.

[titimita]

Ja mogu samo potpisati vissnju i srecicu od rijeci do rijeci, moje dijete je i d e n t i c n o...

Samo sto smo mi ipak uveli dudu za posebne situacije jer su nam se u pricu umijesali i problemi s dojenjem. Prvo faza neprestanog trazenja sise, a kad bih je stavila ljutnja i deranje jer mlijeko curi, onda faza kad je jela samo u polusnu a u rijetkim trenucima kad je jela budna uzasno se ljutila zbog jakog let-downa, pa nam je tu duda trebala... :/

I mogu ti reci da mi se cinilo da ce zauvijek plakati i biti nesretna beba, a ja losa majka, ali evo, za 3 dana ima 8 mjeseci i ne mogu vjerovati kako je mirna, vesela i mogu je ostaviti bilo kome da je cuva...

[vissnja]

Samo sto smo mi ipak uveli dudu za posebne situacije

Moja posebna situacija je bila AS, jer je neprestano vrištala, ali ona nije htela ni dudu. Kad god joj stavim dudu u usta pogledala bi me takvim razočaranim pogledom i onda još jače u plač.

titimita

[Lucija Ellen]

Cure, tako vas kuzim... I moja beba puno place, sada manje nego prvih dana, ali ipak previse za moje srce i moje zivce. U pocetku je to bilo zbog grceva i upale oba uha, a sada ima boljih i losijih dana, bolji su oni kad nema grceve i tada zna proci cijeli dan a da uopce ne zaplace, samo se smjeska i igra se, cori, guguce... ali zato ima dana, cak u nizu, kad jedino i sama mogu plakati s njom. Mislim da to ne moze razumjeti onaj cije dijete nije toliko plakalo.

Ipak, ako beba vristi i ostaje bez zraka (nama se to dogodilo samo jednom, hvala Bogu), preporucujem ipak da pedijatar malo preispita stvar. Mozda ima upalu uha? Ili mokracnih kanala? Kod nas je ipak rijec o cendranju a ne vristanju... no ipak, boli. A ne pomaze nista. Ni dojenje, ni nosenje, ni pjevanje. Onda joj kazem da ce sve proci, stisnem zube a cesto placem i ja s njom.

[Lucija Ellen]

sad sam nasla tekstove o tome da normalna beba place na dan od jednog do 3 sata. moja nikad nije plakala 3 sata! Utjesno je znati da i male bebe koje su puno plakale s par mjeseci budu vesele bebe koje puuuno manje placu.

[srecica]

normalna beba place na dan od jednog do 3 sata.

Ovo sam i ja citala, to sam stalno ponavljala sebi i MM u najgorim danima uvijek nades nesto sto te drzi na povrsini.

[Thlaspi]

mene su Pavlovi grčevi odnijeli pola života... dok nisam skužila kako mu pomoći da jede polakše i izbaci višak zraka, odnosno dok on nije naučio podrignuti, da prostite prdnuti i kakati bez muke, bilo je plača i plača... a ostajao je bez zraka barem jednom u sat vremena... uglavnom, od tad sam našla par sijedih u kosi... no, naviknuli smo se mi na njega i njegov (hvala Bogu) sve rjeđi plač a i on na ovaj život... ipak je u buši sve bilo lijepo, mirno i bez napora a treba sada znati snaći se u ovom velikom svijetu...
kad je plakao ništa nije pomagalo dok ga ne bi pustilo... moja mama je htjela zvati hitnu, no ja sam ga samo nosila dok su i meni suze curile... evo, ko što rekoh, hvala Bogu, sad je bolje...
moram reći da je od prvog dana "zahtjevna" beba po pitanju plača, odnosno plače čim nešto nije po njegovom... glasno prosvjeduje, ponekad mislim da "plače na gumb"... smije se, guguće a onda u sekundi bude crven i dere se ko da ga neko kolje jer se sjetio da je gladan u tom trenutku i taj čas ako nije sisa u ustima onda je smak svijeta...:shock:
zlato mamino (mm čita, smije se i veli da je namene takav )

[vissnja]

moram reći da je od prvog dana "zahtjevna" beba po pitanju plača, odnosno plače čim nešto nije po njegovom... glasno prosvjeduje, ponekad mislim da "plače na gumb"... smije se, guguće a onda u sekundi bude crven i dere se ko da ga neko kolje jer se sjetio da je gladan u tom trenutku i taj čas ako nije sisa u ustima onda je smak svijeta

Zanimljivo, i Nađa isto tako. Potpuno preskače ono uobičajeno ponašanje: nemirna, gunđa, negoduje. Kod nas toga nema.... smeje se, igra i onda u plač. Ja sam u početku mislila udarila se igračkom, nešto je žulja, uplašila se. A ona gladna

[mamamišić]

moj sinčić prva je tri mjeseca često plakao. jedino kad sam ga nosila ili dojila bio je malo bolje. nisam se mogla ni pošteno otuširati. htio je da ga samo ja nosim. kod bake, dede, ili.. je počeo urlati.
u to vrijeme sam otkrila Rodu i zbližavajuće roditeljstvo (a.p.) bilo mi je puno lakše. kao da su mi otvorili vrata razumjevanja . nisam se više brinula zašto plače nego sam ga nunala i tješila, masirala i ljubila.
njegovo plakanje pripisujem stresu u trudnoći i teškom porodu koji je završio carskim, moj stres zbog trenutne situacije,nesređeni odnosi, blabla
kad smo s tri njegova mjeseca otišli na more, nastala je totalna promjena. druga beba. ali smo se i dalje nunali, mazili,...

sad imamo i curicu koja nije "zahtjevna" ali se svejedno nunamo, mazimo, ....
moj savjet: prihvati ga i opusti se.

[UdavDave]

Ma je, evo sad je dva dana bila super, ćorka po noći (2x4h), po danu ujutro malo cendranja ali ljuljanje u viperu sredi stvar, popodne show al to tak mora bit, nemreš sve imat . Onda goste naručim pa je oni nosaju

Zaključila sam stoga da nije niš kronično, da nema refluks (bljuckanje = 0 bodova ovih dana) i da tuli, ko što ste i same rekle, bezveze. Zadržala sam namanju dudu na bočici, da ne vuče ko sivonja, i gledam da podrigne svaki put. Inače puno prdi i stalno joj čujem neke happeninge iz crijeva tak da je to ipak probava.

Živcira me još jedino što kad je jako gladna, kida sisu i izvija se, a u sisi ima mlijeka sam ona neće, madame. no, one step at the time, bumo i to.

I još mi je kolegica rekla da je njezin mali imal kolike do 6 mjeseca (uz popratni cirkus), pa zamislite to, ja bi se objesila, užas :shock:

Fakat smo mi žene kaj bi john lennon rekel: niggers of the world.

[vissnja]

Mi smo pili Nurse Harvey`s sirup za grčeve i pomagao je ponekad. Ali su prestali sa nešto manje od tri meseca.

[UdavDave]

A di to ima za kupit? Apoteka ili? Računam ovak: sab simplex pomogne ponekad, taj nurse isto ponekad pa sve skupa = pomaže non-stop :D

[vissnja]

Kupuje se u apoteci. Samo pazi, na njemu piše da mora da se potroši mesec dana od otvaranja bočice. Ako ga ne bismo potrošili ja sam ga prosleđivala mojoj baki koja ima problema sa opstipacijom (i pomogao je i njoj )

[Josephine]

evo i nas, sa sličnim problemom. kažem ''sličnim'' jer moja m. ipak ima dosta mirnih dijelova dana kad leži, razgledava sva oko sebe i šuti, ili spava... ali kad je uhvati nalet plača (kao upravo sada, evo, trese se cijela, fačica joj crvena papričica, rukicama mi grebe lice i ruke, nogice se trzaju... joooj) - i sve to opravdavam jakim grčem, jer svaki put nakon 20tak min uslijedi prrrrrrrrrrrd prrrd ili punjenje pelenica.. a sad plače u krevetiću kao da je koljemo, i tata je uzima u ruke, i, - gle! - sve je u redu.
i sad pitam ja vas, kako da odredim koji je to plač za grč, a koji to nosi-me plač, kad su i-d-e-n-t-i-č-n-i!!??

a za sve mame čije se bebe usred dojenja ili na samom početku grče, vuku sisu ili je jednostavno puste i gorko plaču - to je simptom grča. naime, u knjižici ''od rođenja do moje prve godine'' (dobija se u zg bolnicama u sklopu paketa ''sretna beba'') piše da grč zna naletiti usred ili neposredno nakon dojenja.

[UdavDave]

Skužila sam i ja to, prije sam mislila da se izvija jer nema mlijeka pa je bio totalni :? , al sad kužim da je grč. Što me uopće ne tješi jer su mi bradavice u totalnoj kooomi! Prvo navlači te jadne sise a onda još krvnički zabija nokte u njih.

A nemreš znati od čeg ti plače nego aposteriori, uzmeš i nunaš pa ak pali, pali, ak ne, onda je grč. Kaj ćeš, teško je biti majka

[vissnja]

Josephine još ti je bebica mala, vremenom ćeš naučiti koji plač znači šta. Naravno da je sve u redu kad je tata (ili mama) uzme na ruke, bebici i treba vaša blizina i pažnja. Samo je razlika u deci, koliko traže svoje roditelje. Neka spavaju u svom krevetiću, neka isključivo na roditeljima.
A grčevi.... pa i tada bebi uglavnom ništa ne pomaže osim nosanja i maženja.

[Pooh]

Naravno da je sve u redu kad je tata (ili mama) uzme na ruke, bebici i treba vaša blizina i pažnja.

Ja bi bila najsretnija mama na svijetu da nam je nosanje, mazenje i sl. moglo pomoci. Znali smo imati cijelodnevna plakanja... Strasno nesto i sta god da im napravis i das nista ne pali . Ne znam zasto su bili takvi. Mozda isto stres u trudnoci.

Sutra ce imati 4 mjeseca i sad su to dvije sasvim drugacije bebe, ali do 3.5mj ...
Plakanja imamo jako malo i sad ostajem sama s njima bez da sam pod stresom sto nemam 4 ruke da ih mogu istovremeno lijepo nosati i sl. Konacno.

[UdavDave]

Blizanci pa takvi?! A ja se nekaj bunim

[MGrubi]

Pooh, sigurno nisu bili grčevi?
tako oni znaju trajati do 3-4mj starosti

[vissnja]

Pooh
Nađa ima atopijski dermatitis i homeopata kod koga se lečimo mi je za mnoge stvari pa i dermatitis, stalno plakanje i ovisnost o mami i cici prvih meseci "okrivio" stresnu trudnoću (mirovanje, krvarenje, serklaž) i stresan porod (vakuum). I zapravo više puta ponovio da leči mene a ne bebu i kad se ja oslobodim tog nagomilanog stresa i beba će biti bolje.
I stvarno kako se uhodavam u roditeljstvu, kako postajem sigurnija u sebe i radim na opuštanju i beba je bolje, spava više i mnogo manje plače.

[Pooh]

Pooh, sigurno nisu bili grčevi?
tako oni znaju trajati do 3-4mj starosti

Znam...
Mislim da nisu bili grcevi, tj. imali su ih ali kratko i tocno se vidjela razlika.

Moje misljenje je da su plakali jer nisu znali zaspati, a bili su uuumorni.
Od kad smo poceli raditi na tome, oni su postajali sve bolji i bolji.
Evo, pretprosli tjedan su bas kliknuli i sad je to vec posve druga prica.

Neki kazu da im beba spava 15, 20 min i sl., a ostalo je budna. Oni to nikako nisu mogli ( i ne mogu). Znali smo ih uspavljivati stoljecima i onda bi se oni zacas probudili...
Njima treba oko 2 sata sna da bi mogli funkcionirati, a tako im je tesko toliko odspavati.
i tu sam dosla do zakljucka da nije bas uvijek tocno da kad beba place treba mamu, hranu...itd. Moji su zbilja trebali i trebaju SAN i mama to nikako nije mogla nadomjestiti .

Sad je puuuuuuno bolje :D , iako jos uvijek puno radim na tome da se nauce zaspati i spavati i nije bas lako. Pogotovo sto ih ja ne zelim pustiti da placu.
Ali ide nam i ja sam jako happy i mislim da se zbilja puno toga moze ako si roditelji daju truda.

Vjerujem da trudnoca moze utjecati na karakter bebe. naravno da to ne mora biti jedini uzrok. Ima nesto i u genetici i ko zna u cemu sve. Oni su i u busi bili totalni hiperaktivci.
Ja se nisma osjecala nesigurno i bila sam smirena sto se njih i meme kao mame tice. Neke druge stvari su nam bile malo zbrckane. Mozda je to utjecalo na njih i koliko se god ja trudila da oni to ne osjete...mozda su ipak osjetili.

Uglavnom, oni su sad velike smijalice i nadam se da ce biti jos i vece .

[titimita]

Pooh mislim da si u pravu, i moja mala je u trenutku kad je otkrila svijet oko sebe zaboravila spavati, tj. nije se vise znala uspavati i nije meni dozvoljavala da ju uspavam. Grozan period, plakala je jer je bila pospana i umorna, nista nije pomagalo al svejedno sam je satima nosala i tjesila. A onda u trenutku kad je shvatila da svijet ne nestaje kad ona zaspi, prica se pocela polako mijenjati.

[Josephine]

uf, mi smo još okej - osim naleta plača zbog grčeva, uglavnom usred dojenja ili predvečer ona odspava po sat, sat i po i to po nekoliko puta dnevno. inače, što se dojenja i njenog bacakanja tiče ja se ne predajem, malo je nunam i onda joj opet nudim papicu, pa kad se smiri, ona baš lijepo siše - zna se dogoditi da imamo po pet-šest nunanja, ali ja sam uporna, pa tako ona na kraju zaspe sita, i to ne na mojim prsima nego lijepo pusti i spava - točno zna koliko joj je dosta
prije smo imali taktiku uspavljivanja na rukama, jer čim bismo je stavili u krevetić - na sav glas, a sad je samo strpamo ne pitajući je ništa, ona se, naravno, buni, cvili i zove nas kmeeee, kmeeee, ali se više ne dere , i nakon 10tak minuta zaspi :D

[Lucija Ellen]

Pooh mislim da si u pravu, i moja mala je u trenutku kad je otkrila svijet oko sebe zaboravila spavati, tj. nije se vise znala uspavati i nije meni dozvoljavala da ju uspavam. Grozan period, plakala je jer je bila pospana i umorna, nista nije pomagalo al svejedno sam je satima nosala i tjesila. A onda u trenutku kad je shvatila da svijet ne nestaje kad ona zaspi, prica se pocela polako mijenjati.

nama se tocno ovo dogadja...

[Lucija Ellen]

da samo prijavim: poceli smo spavati malo vise. I sad gotovo da uopce ne place (kuc kuc). Ima faze cendranja uoci spavanja, ali to ne traje duze od 5-10 min. Oko podne spava oko pola sata i oko 15 sati zaspi na jos sat. To je za nas veeeeliki uspjeh. A nocas je spavala 6 i pol sati u komadu :shock: ( a zrazmak izmedju podoja je bio 7 i pol sati). Budila sam je i onda je dojila 20 minuta. Nakon toga zaspala do pola 8 pa jela pa corka do 10. ma necu se vise zalit

[UdavDave]

Mi smo pili Nurse Harvey`s sirup za grčeve i pomagao je ponekad. Ali su prestali sa nešto manje od tri meseca.

Bog te blagoslovio za ovo! Tražila sam ga u tri ljekarne, al' ako su ova dva dana posljedica tog sirupa, onda vrijedi po njega na Kavkaz ići!

Jučer se, naime, konačno ukakala nakon 2 dana i nakon 2h cendranja popodne (a nunanje je pomoglo) je zaspala na 6.5h! I tekmu sam gledala! I sad mi ćori u viperu već pol sata! Čime sam ja to zaslužila ? Fala!

I ne znam ko je napisao da mu je mala 10 dana gubila na težini, tak je i meni bilo i onda su me napali s tom nadohranom a sad vidim koliko je to za bezveze bilo i koliko taj prirast varira, imam osjećaj da pedijatri šize za sve ispod kile. I toliku psihozu su mi uvalili da sad, evo, brijem da previše spava i ne jede dovoljno . Nikad zadovoljna, kaj ćeš.

Sljedeći put bum našla nekog prodojećeg fašistu a patronažnu ne bum ni primila. I točka.