Prije par večeri sam uspavljivala Leonu predugih dva sata i inače bi nakon takveg maratona ja bila psihofizička rušina ali ovaj put sam umjesto napada lagane šize koju jedva zadržavam u sebi, imala napade smijeha :hehehe:

Leona je prvih sat vremena norila, silazila s kreveta pa se penjala, dovlačila sto čuda da spavaju s nama, tak da nije bilo mjesta ni za glavu stavit na jastuk, a ja umornaaaaaaaa, molim je da se da se već jednom smiri, zapravo se pitam koji joj je vrag danas, inače to sve traje max pola sata i spava ko beba...

E, kad smo kod bebe, ima ona jednu ćelavicu koju odnedavno stalno nateže sa sobom tako je i danas išla s nama spavati...

U jednom trenutku kad sam je opetovano mamila cicom da legne kraj mene i prišteka se malo :cer: ona je uzela tu bebu, namjestila mi je uz bradavicu, još joj zorno coknula jezikom da joj pokaže kaj treba raditi :looooool: dala joj i svoju dudu u ruku, pokrila je poplunom :raznjež: otkotrljala se na drugu stranu kreveta i stala listat slikovnicu ko da ja uopce ne postojim :smajlić trlja oči i ne mre vjerovat kaj mu se upravo dogodilo:

Ja sam mislila da ću riiiiiiiknut od smijeha, to je sve izvela u stilu:
Joooj, mama, baš si naporna, ti fakat imaš potrebu uspavat neku bebu, ha? Pa, dobro, evo ti beba, uspavaj nju i pusti mene da čitam na miru