A zakaj, nije to uzurpacija, očito imamo isti problem.

Kod nas u kući se jede puno povrća, to jest jedemo ga MM i ja. M. je kao beba jeo sve i puno. Došao je s lošim navikama iz doma, ali je bio beba i to smo brzo sredili. Postala sam majstorica za podvaljivanje povrća u pire krumpir kojeg je jedino jeo i to do te mjere da je u tom pireu uskoro bilo svega osim krumpira. Uz to što je volio ciklu, kupus, krastavce i rizi-bizi (u koji sam podvaljivala tikvicu) bilo je dovoljno, Međutim, on je sada u fazi da vrlo malo jede - to traje možda već neku godinu i pol. Za sve moramo pregovarati, ali pojede barem malo. Međutim, sad je tu B. koja ne voli nikakvo povrće i mogla bi se duriti do preksutra, ako je tjeraš da jede. A ja se stvarno ne želim s njom sporiti oko jela, barem ne sad odmah. Budući da oponaša M., jede ciklu, krastavce i kupus, ali ostalo ne. (Krem juhe od povrća mi radimo skoro svaki dan, jer ih MM i ja volimo, ali oni bi prije umrli nego pojeli makar i jednu žlicu). Neki dan sam joj napravila stvarno fini špinat i dogovorile smo se da pojede barem tri žlice (to mi je pravilo i s M. ako mu nije fino). Ona je na jedvite jade pristala, a onda je radila takvu facu gađenja dok je to gutala da mi je bilo žao. Stvarno sam na sto muka, jer ne želim da jednolično jede. Uopće ne znam od čega je ona narasla, jer ne voli ni rižu, ni pire krumpir. Voli tjesteninu, ali samo s nekim umakom kakvog je jela u domu, a ne zna objasniti s kakvim. Spašava me to što pije puno mlijeka i može se udaviti u voću.