Naslov koji sam zamislila nije mogao da stane zbog broja slova , nastavak je trebao biti, sta vi mislte o tome, kako vasa okolina gleda na vas ?
Ali da ispricam konkretnu pricu.
Juce me zvala drugarica, nesto je starija od mene ( obe 40 i neka), nju kompovi ne zanimaju, smatra ih nepotrebnim komadima tehnike koja stoje u kuci i zauzimaju prostor , naravno ova definicija se sasvim razlikuje od moje .
U pocetku, kad sam kupila komp, negde 2000., sam je nagovara da dodje da joj pokazem osnove Winndowsa, kako da posalje pismo, ide na net, kucaka u Wordu i sl., pa ako je zanima moze dalje i sama. Kako nije pokazala ni malo interesovanja, a ja nisam "navalenta" osoba jednostavno sam je pustila.
Juce me nazvala u trenutku kada sam pisala jednoj zeni sa neta ( sa drugog foruma). Imala je tu srecu da VTO-om zacne 2 devojcice, pa onda nesrecu da jedna umre u 7 mesecu svog razvoja u uterusu, zbog neadekvatne terapije, a zenu su morali da porode.
Teska, jako teska prica , preplakala sam citajuci je, a i sad sam pod jakim utiskom. Zena se izjadala na forumu i ja sam pomislila da je najmanje sto mogu da ucinim da joj pruzim neku moralnu podrsku, vecina joj je pisala da treba da bude hrabra zbog druge devojcice koja ima probleme prerano rodjenog deteta, a posto je ova zena napisala da je isla na psihoteapiju i da nije zadovoljna terapeutom ponudila sam joj da joj pomognem oko nalazenja terapeuta, jer sam zavrsila jedan iz grupe medicinskih fakulteta, radila po zdravstvenim ustanovma, tako da znam dosta lekara.
U tom trenutku zvoni mi telefon i zove me drugarica koju sam opisala, da mi saopsti neku informaciju. Pod utiskom onoga sto sam radila ispricla sam joj ovu pricu, mada mi to nije obicaj, da druge zamaram pricama sa neta, ali ovo je bilo jace od mene.
I znate kakvu sam reakciju dobila : previse visim po forumima, izopsitla sam se od sveta i sl. Narocito me je pogodila izjava da se druzim sa kompjuterom. Ja sam rekla da se ne druzim sa kompjuterom, nego sa LJUDIMA koje sede za svojim tastaturama i komuniciraju samom, a ne sa monitorom. Onda je dala niz opaski da nikad ni jednu od vas ( tu mislim na sve forume na kojima pisem) necu upoznti, da vam ne znam ni imena i ko zna iz kog razloga ljudi pisu po netu. Ovo prvo je delimicno tacno, tesko da cu doci u Zagreb ili negde u Hrvatsku ( bar u skorije vreme), zene iz Srbije je vec lakse upznati, u Bg. postoje druzenja forumasica, verovatno i vi imate to u Zagrebu, ali mislim da to nije poenta. Poenata je u pomaganu ljudima, ja verujem da ljudi zato pisu, prenosenju i deljanju iskustava. Mnogo mi je nepoznatih zena pomoglo. Posebno me dirnuo gest jedne meni sasvim nepoznate zene, ne znam nista o njoj osim nicka. Citala je moje postove na "srpskim" ( ovo srpski stavljam pod navodnike jer, je internet internacionalno dobro, nacin da komunicirate sa osobama u svim delovima sveta) sajtovima i pratila ih. Elem, u jednom trenutku ja sam saznala za neke probleme sa nasom dokumentacijom, a istovremeno i broj usvojitelja i dece spremne za usvajanje. To sam saznala u istom danu i naravno da sam pala u bedak sto bi mi rekli ili "u bananu", :/ ( super izraz). Izjadala sam se u jednom postu, sve na rubu ocajanja. Onda se ta zena uclanila samo zbog mene, da mi da podrsku, videla sam to po datumu, napisala mi je da dugo prati moje postove i da me podrzava. Ne moze zamisliti koliko mi je to znacilo . Ona se javlja povremeno i hrabri me, kao neki dobri andjeo cuvar . Nisam primetila da pise na bilo kom drugom podforumu i da se obraca nekom drugom, samo je u jednom postu navela da je majka.
Da ponovim, meni su forumi nacin druzenja sa ljudima, a ne sa masinama, sa vama, bez obzira sto vam ne znam imena, godista, zanimanja, nas deli udaljenost i granica, ovde toga nema, mogu da podelim svoje slutnje, zelje, probleme, padove , uspone, i nadam se da jednog lepog dana i ja napisem da sam postala mama .
Kako vasi u kuci gledaju na forumasenje ?
MM je posle dijagnoze loseg spermograma, visio na netu, na forumima za urologiju i potpuno me shvata, kao sto sam i ja tada njega, cak smo zajedno citali. Sad mu prepircavam neke price ili citam delove, zna vecinu osoba po nicku, a kako se dopisujem sa nekolicinom, nekad pobrka , ali nije strasno. Nikom drugom ne polazem racune, a on me shvata, jedno sto imamo jedan komp, a njemu treba za posao, pa dodje do "borbe", znate ono jedno ode u wc, a drugo jedva doceka da sedne za stolicu .
Malo oduzih sa svojm "razmisljanjem" u ove jutarnje sate.
Naravno, zanimaju me vasi komentari ?