Znači, zamolbe su poslane, obavljeni su razgovori, testovi, obilazak kuće... sve to mi je ostalo u ugodnom sjećanju. Ali, tek sada je nastupio najteži dio: čekanje, čekanje, zivkanje, negativni odgovori, opet čekanje... i tako, činilo mi se unedogled Par puta su mi rekli nakon mog poziva, a njihovog odgovora da imaju dijete, da su nas uzeli u obzir, da nas razmatraju, itd. ali opet neuspješno Kada sam zvala po centrima dobivala sam razolike odgovore: od onih da se jako dugo čeka, i da se još strpimo, pa do onih da kaj bi mi htjeli, jer smo još jako mladi, OK tada smo imali MM 26 god. a ja 24, ali rano smo se vjenčali, i mnoge su nam se stvari već odavno iskristalizirale. Isto tako, ponekad smo dobili odgovor da imaju veću djecu za posvojenje ( 11-14 god. ), mi smo u molbi naveli da bi dijete do 1,5 god. ili da imaju teško bolesno dijete, nama je bio uvijet jedino da bude zdravo... Čekanje nam je teško padalo, ali nekako smo vjerovali da ćemo kad tad ugledati svjetlo na kraju tunela, i da će mo se mi i naš uskoro pronaći