joj, luna, bas sam htjela napisati isto sto i suzyem
mi zivimo u nesto mirnijem kvartu, ali svi smo inzistirali da nas slusaju dok smo vani tj secemo.
sada oboje pruzaju rukice i mozemo prosetati, u miru, i po nesto zahtjevnijoj prometnici. nadam se da ce ovako i ostat.

ono sto me muci je njihovo penjanje na regal. tu ne pomaze ni molba ni prijetnja ni prst. probali smo cak (sram me reci) i po guzi-no nije urodilo plodom jer su se smijali. ovo zadnje je zato sto je meni tesko kretat se (ukljesten zivac), a u par navrata su bili jako blizu jako ruznom padu-lagano mi zivci popuste.

kad prestaje faza "penjati i samo se penjati"???