 |
|||
Moze.lucky day prvotno napisa
Ja čistim, ti glancaš.luda si!
ajmo se opet zakaciti na nekom drugom topicu!
A bilo bi super da Luna osmisli topic. Ona je jedinstvena u komercijalnim topicima. 8)
mim - Bilo bi dobro da jednom upoznamo naša dva mala slatka čudovišta.
Aha: coktanje i prevrtanje očima u duetu uz pokoji udarac vratima 8) . A kad ih čovjek upozna misli da su
mim - Bilo bi dobro da jednom upoznamo naša dva mala slatka čudovišta..
Btw, i tvoja svira?
Svira gitaru, ali misli odustati od kad je čula da je čeka javni sat.
Ima i gore od toga: kad ti dijete izgara i žudi za pozornicom, kad je trema obrnuto proporcionalna veličini pozornice. E, to mene izluđuje: apsolutno nepostojanje volje za vježbanjem ako nije nastup u pitanju. Ako se samo spomene kakva audicija ili nekaj mam se sjeda za klavir i tak pedantno se izrađuju taktovi da je sve milina za slušati. I, naravno, nezaobilazno pitanje: "Kaj bum obukla?"Svira gitaru, ali misli odustati od kad je čula da je čeka javni sat.
Anita nemoj prestati pisati o malo ruznijoj strani pogotovo kod vece djece. Dobro je bit informiran unaprijed
Anita, hvala Bogu da te ovaj forum ima.
Ja sam već danima na rubu strpljenjaDa vidim dijete koje se ponaša kao moj Vito pomislila bih da ga doma mlate, guše, lome i sl. A Vito nikad nije udaren, odgovarano je na njegove potrebe, oduvijek je sve prilagođeno njemu, puno se igramo, zezamo, a najviše mazimo, ljubimo i smijemo. I odjednom preokret: Vito je nemoguć (ne znam drugu riječ za opisati njegovo ponašanje). Tuče djecu, inati te toliko da niti jedan pristup ne pomaže. Prije par dana je situacija toliko kulminirala da sam nakon pristupa "na lijepo", "na ružno":povisim glas, pošaljem ga u sobu, vičem-ništa, provocira i dalje kao da me želi vidjeti u najgorem izdanju, šamara me, baca igračke, vrišti,baca se..., na kraju sam sjela na pod i plakala,onda me ljubio, grlio, idućih dva sata je bilo sve ok, igrali smo se, ali kad sam otišla uzeti nešto za jesti,opet je počelo
Uglavnom, sve je ok kada ima 100%tnu pažnju,čim ja nešto drugo radim,odmah dernek. Od prijateljice se kćerkica ponaša identično (starija je 2 mjeseca, a takva je otkada je napunila 2 i pol godine, točno koliko sada ima Vito). Je li razlog dob ili smo negdje gadno pogriješili? :/
vitekova
dob tj faza nemogućeg dvogodišnjaka
idete li van u šetnje? ono da se malo istrči, ispuca?
Ne želi ići vani :/ Pokušavam ga animirati,pristane, već donesemo cipelice i onda počne vrištanje...neeeećććććeee vaaa (neću van). A kad ga i uspijemo izvesti, isti takav je i vani i kad se vrati doma
vitekova mamuska, ja mislim da je to nacin privlacenja paznje. mali je on jos da bi bio u stanju to reci jasno i glasno i zato to tako radi. A nije jos ni u stanju kontrolirati osjecaje. A i braco je tu.....
Slicno nekada radi i moja cura od 3 god i 8 mj kad hoce privuci moju paznju tj hoce da budem samo njezina (u malo blazem obliku). ALi sto je starija, to je ipak lakse
nemam savjet, osim onoga sto si vec rekla da radis
Jasno mi je da privlači pažnju jer se možda boji da ju nema kao prije, ali ne znam na koji način mu olakšati da prihvati činjenicu da ne može uvijekbiti u centru pažnje, da ne može uvijek sve biti po njegovom i da mora pažnju dijeliti, ne samo s bratom nego i s drugim ljudima :?
Nekad mi se čini da smo bili prepopustljivi pa dobili "malog tiranina", a nekad se bojim da smo možda nešto nesvjesno slomili u njemu pa je frustriran :/
a mozda se bori sam sa sobom jer je usao u tu "dvogodisnjak" fazu, a dosla je i druga beba pa ga je i to izbacilo iz ravnoteze
mada, sve ovo sto opisujes sam prosla sa anitom (a nema jos druge bebe, niti je ona mali tiran)
ja to tumacim time da imam zahtjevno dijete, jako se pazim usporedbe s drugom djecom
treba puno truda, strpljenja, ljubavi i razumijevanja
mene je najvise tjesilo sto bisamo i ja i on nakon svakog ispada vidjela da je i ona iznenadena svojom reakcijom ( ma, totalni mini pubertet) i da se po koji put nije u stanju nositi sa osjecajima koji ju obuzmu
pa smo modificirali pravila, i popravili greske
sada nam ide sve bolje i bolje, i divna je i obozavam ju
Jutarnje buđenje radnim danom. Motiviranje da se obuče (da je ja obučem) i konačno krene. Milion"hajde Emina, pa ćemo ..." a ona ni makac. Jutros je pustila pola sata u spavaćoj i ušutila se u dnevnom, nije došla ni da provjeri jesam li zaista otišla i ostavila je. Petkom je najgore jer su mi živci tad gotovi.
Re: Što vas dovodi na sam rub strpljenja?
nama su opcenito sve netrpeljivosti i blackoutovi poceli s dolaskom drugog djeteta.
do tada, imala sam beskrajno puno strpljenja za m. mozda cak i previse, tako da nisam na vrijeme i jasno postavila granice.
kad se rodila beba otkrili smo cijeli niz ponasanja kod m. koji je odjednom postao neprihvatljiv. i tu je sve krenulo nizbrdo...
nekoliko mjeseci je u kuci vladao totalni kaos. ja sam samo vikala i uopce se nisam mogla nositi sa svim novonastalim situacijama.
a onda smo otkrili da je m. hiperaktivna te da se sa mnogim njenim ponasanjima moramo nauciti nositi jer ona za njih nije kriva.
i onda je opet sve nekako krenulo u boljem smjeru.
sad smo u nekoj super fazi. mm mi cesto kaze da sam potpuno nadmasila samu sebe u smislu tolerancije. vise se ne nerviram, a sto je najvaznije vise ne poludim na m.
prosla sam kao neku katarzu i naucila reci djetetu "ne", ono pozitivno roditeljsko ne, koje svaki roditellj mora nauciti reci.
dobila sam konjske zivce i sada sam potpuno sigurna da se sa blackoutima nista ne postize.
negdje sam procitala: "kad dijete ima tantrum zadrzite prisebnost, jer zadnje sto u toj situaciji trebate su dva tantruma (svoj i djetetov)"
i toga se uvijek u kriticnim situacijama sjetim...
Ovako kaže i moj!sad smo u nekoj super fazi. mm mi cesto kaze da sam potpuno nadmasila samu sebe u smislu tolerancije. vise se ne nerviram, a sto je najvaznije vise ne poludim na m
Ja sam jednostavno prihvatila da neke stvari moraju biti takve kakve jesu, da me ne mora svaki put poslušati i napraviti ono što ja želim. I lakše mi je.
Kod tebe se možda spojila dob i rođenje brace- tako je bilo i kod nas- Lana je imala 2,5 god kad je dobila seku.
Bit će bolje. Sigurno!
drage mame....imam problem
dakle..u zadnje vrijeme je naše malo zlato jako pokvarilo ponašanje.zašto je do toga došlo neznam ali ovo sad već prelazi sve granice našeg strpljenja(ja,MM ,baka)
prvo-stalno se želi nositi..e sad to ne zvuči kao neki problem ali dakako da je problem kada s tim nošenjem prelazi sve granice normale pa ja nemogu na wc,nemogu napraviti krevet,umiti se i sl.da ne govorim vani u šetnji ili do vrtića i nazad.SVE nošenje !!!
drugo-hranjenje!! to je oduvijek bio problem ali sada je sve gore i gore.neće sjediti u svojoj hranilici nego se moramo svi skupa ludirati po kući kako bi pojela žlicu-dvije
treće-spavanje i uspavljivanje !! dakle drame opet..prilikom uspavljivanja u najboljem raspoloženju želi leći u krevet kraj mene i onda s vremenom zaspe ali inače se MORA nositi a to traje i traje.da napomenem kako je dvogodišnjak !!ako je želim spustiti a nije tvrdo zaspala ,dere se i ajmo ponovno ispočetka!!
NOĆ-ima dana kada je super,prespava noć,tu i tamo traži čaja i to je to...ali ima većina noći kada odjednom počne vrištati i bacati se..ja ju nosim ,pjevam,pričam ali kao da me uopće ne kuži dok se ne smiri..dali ona to sanja ili ju boli stomak neznam,jer grči se i baca pa imam osjećaj da ju i stomak boli!!
četvrto-udaranje- e sad je faza ta da kad se razljuti a to je 100 puta na dan radi kojekakvih sitnica stane me udarati rukama po glavi ma po čemu stigne!! :shock: to jako boli i mene i nju ali ne kuži pa ponovno udara.jednom me čak udarila glavom o glavu da sam sve zvijezde vidjela..ako ja viknem na nju tipa"pa šta to radiš,mamu boli itd"ona se još više razljuti i opet ,ako ignoriram i to ju smeta,ako ju po prstima malo pecnem još više ju razljutim..dakle ja neznam kako ovo prekinuti jer zaista je ovo problem kada me jako udara..nisam tu samo ja,opali šamar ona i MM bez problema
probam ju odmah okrenuti na neku drugu zanimaciju ali ni čuti ona po svom!! ili ako joj nešto krene naopako u igri automatski SVE pobaca po sobi i stane plakati i bacati se ona po podu.uzmem ju jer par puta je zveknula glavom pa se ne usudim više to ignorirati..
peto-autosjedalica..ma nikad ju nije voljela iako se vozi oduvijek u njoj ali sada je sve gore..dakle odkako je stvaimo u sjedalicu pa do cilja (na svu sreću kratke relacije jer bi inače bilo grozota) ona se dere i baca i želi izaći van..skida sve redom od cipela do jakne i ostalo..sve samo da izađe van.pa ta vožnja izgleda strašno.mi se okrećemo nazad da ju smirujemo,MM vozi i sve je naopako!!!
sorry na dugačkom postu ali ja stvarno neznam kako dalje.....
Ovo izbaci. Ne hranjenje, već tvoje zabavljanje jer onavidi koliko ti skačeš oko njenog hranjenja pa te zeza. Opusti se, duboko udahni, reci sebi : ne mora pojesti, neću se živcirati. izbaci slatkiše, sjednite za stol i s vremenom mora biti bolje.drugo-hranjenje!! to je oduvijek bio problem ali sada je sve gore i gore.neće sjediti u svojoj hranilici nego se moramo svi skupa ludirati po kući kako bi pojela žlicu-dvije Crying or Very sad i to je sve!slabo jede,jako pravi drame za hranjenje i ništa ju ne može zabaviti da pojede osim recimo otvaranje kinder jajeta pa da vadi te igračke..ali ljudi moji odakle mi 3-4 ta jajeta za obrok Shock Shock
A sad moram peglat...bježim!
Gle, ima jedna knjiga koju sad drugi put čitam i koja me se jako dojmila- ovaj forum je svojevrsna reklama tom piscu: Vaše kompetentno dijete. Jesper Juul. Preporučila bih ti da je pročitaš.
Djeca koja su u dobi tvoje kćeri znaju se tako ponašati.
Ova knjiga ti ne daje neke metode odgoja, potpuno je drugačija- jedino univerzalno u njoj je što autor poručuje roditeljima da slušaju svoje dijete, doista slušaju. Kad sam je ja počela čitati spoznala sam neke greške (za koje nisam ni znala da su greške-nadam se da ovo ne zvuči previše samouvjereno ali doista je tako).
On jednostavno kaže: kad želite djetetu reći DA- recite, kad želite reći NE- recite NE! Sad zvuči banalno,ali...nije uvijek lako.
Kad mene Lana udari, pogledam je ozbiljno i kažem: NE ŽELIM da me udaraš. Ona odmah prestane. Ne objašnjavam se puno s njom- u tom me trenutku mislim ni ne može puno čuti. Nemoj je "po prstima". Ne želim ti pametovati, ali mislim da s tim nećeš puno dobiti. Ništa.
a što se tiče AS- možda ju je netko drugi vozio izvan nje pa sad protestira. Lanu je dida jednom odveo u grad i posjeo baki u krilo. Nama je 3 tjedna poslije vrištala u autu, u AS, nismo kužili što je dok nismo ovo saznali.
jel to ovaGle, ima jedna knjiga koju sad drugi put čitam i koja me se jako dojmila- ovaj forum je svojevrsna reklama tom piscu
Djeca koja su u dobi tvoje kćeri znaju se tako ponašati.
Ova knjiga ti ne daje neke metode odgoja, potpuno je drugačija- jedino univerzalno u njoj je što autor poručuje roditeljima da slušaju svoje dijete, doista slušaju. Kad sam je ja počela čitati spoznala sam neke greške (za koje nisam ni znala da su greške-nadam se da ovo ne zvuči previše samouvjereno ali doista je tako).
On jednostavno kaže: kad želite djetetu reći DA- recite, kad želite reći NE- recite NE! Sad zvuči banalno,ali...nije uvijek lako.
Kad mene Lana udari, pogledam je ozbiljno i kažem: NE ŽELIM da me udaraš. Ona odmah prestane. Ne objašnjavam se puno s njom- u tom me trenutku mislim ni ne može puno čuti. Nemoj je "po prstima". Ne želim ti pametovati, ali mislim da s tim nećeš puno dobiti. Ništa.
http://www.superknjizara.hr/index.ph...d_knjiga=17621
ili ova
http://www.agm.hr/detailtrazi.php?A_ID=5021
:?
Vidim da je razlika samu u dizajnu naslovnice, knjiga je vjerujem ista. Ja sam čitala onakvu kao što je u superknjižari.
Re: Što vas dovodi na sam rub strpljenja?
ovo tako super i mudro zvuči!
Ali znaš šta - moj kao da se smiri tek kad mene dovede do ludila :/ nije često, ali desilo se par puta da me toliko izludio da sam na kraju skliznula na pod i rasplakala se iz očaja. I tek onda je on prestao šiziti. Ali dobro, to stvarno nisu česte situacije. uglavnom gledam da preduhitrim takav neki događaj, da smireno na vrijeme spriječim
mene uglavnom najviše izluđuje njegovo nejedenje ničega, pa kao logična posljedica beskrajno nacicavanje i slabo spavanje
htjela bi još samo dodadti da to sve što sam nabrojala NE VRIJEDI i za jaslice...tamo i sjedne za stol i kaže teta juhu jede žlicom,i ide lijepo spavati BEZ nošenje,i ne udara tete,mirna je :? :? :?
pa zna da je ti voliš najviše na svijetu
s tobom je najopuštenija
i Lana je znala tako- s čuvalicom sve 5, a samnom druga priča...
sada po novom kada me onak u bijesu nekome udari rukom odmah me miluje po licu i kaže " nisam te htjela SLUČAJNO"
joooj opet je s NOŠENJEM postalo sve teže i teže..naime želi se nositi i za Badnjak i Božić mi nije zaspala do 01.00. nego samo sam ju nosila i nosila
Mene nikada nisu iz takta izacivale stvari koje su primjerene njegovoj dobi i za koje on sam po sebi ne može znati da su uvjetno rečeno "loše", aaaaaaaaaaali ako mu pet puta kažem ne čupaj me/ne udaraj me/ne štipaj me jer me to boli, a onda on to namjerno ide raditi sve agresivnije upravo zato jer zna da me to boli............e onda stvarno mislim da imamo problem i ne znam kakvu bi reakciju zahtijevalo takvo ponašanje.
Naravno, spontano bi se čupali/udarali/štipali uzajamno i do besvjesti, ali kad razmislim samo se mogu maknut (ako se mogu, ako me ne ponese trenutak), ali to otvara samo još manevarskog prostora za isto takvo ponašanje u budućnosti.
Netko bi sad mogao reći da se ovdje govori o nekakvom relativno normalnom ponašanju, a ne o krajnostima....ali meni je ovo već skoro pa svakodnveica i nikako ne bih željela da mi postane "normalno".
O komentarima sa strane, pogotovo od ljudi koji nemaju djecu, niti neću, jer to uvijek bude nešto u stilu: ja bih to ovako ili onako, pokazao bih mu ja i takve gluposti, a iskreno voljela bih upoznati roditelja koji se u svom stažu nije susreo sa situacijama koje nije predvidio u svom "planu roditeljevanja" i kad je morao posezati za mjerama prilagodbe trenutku i karakteru svog djeteta.
Ovo je i meni išlo na živce jedno vrijeme, sad na jedno uđe, na drugo izađe. Mislim si, vidjet ćete vi...
[quote="momtobe"][quote="Luna Rocco"]po ovome sa 7 planeta u vatri, ja sam bomba bez fitilja! sto je nazalost i tocno..
naj gore grunem kada sam jednostavno preumorna, danas je jedan od takvih dana... kada mi se jednostavno smraci pred ocima., pre strasno. Da imam vise sna, sigurna sam 100% da me nista ne bi moglo dovesti do ruba zivaca.
Rjesenje apsolutno nemam, jer sam ja u trenutku pomracenja svjesna toga sto radim, ali me nije briga. nemam pojma, molim se da sve ovo prodje sto prije
Presvlačenje mu je ma..koda ga koljemo,a ne oblačimo :shock:
...
nekad na rub strpljenja a nekad i na rub suza G.-ove reakcije na bilo šta što mu se ne svidi:
"MA MRŠ TAMO" "BJEŽI", "HEBEM TI MATER" (ova mu je najnovija, ja ostala :shock: , sreća pa nije prečesta
uz obavezne pokušaje da udari ili ogrebe ili uštine ili ugrize
i kreveljenje vrištanje i siktanje a la Shrek, hebeni Shrek, ko ga izmisli
uf, zavrsila i ja na ovom topiku, i prije nego sam mislila da cu....
pocelo je....
do prije 2 mj, cijeli svijet se vrtio oko moje N, otvarala sa oci i lijegala uz nju, 24/7 bilo su posveceni samo iskljucivo njoj...nista mi nije bilo tesko....ni losijih ni boljih dana...a onda je dosla BEBA.
ona jednostavno neke stvari nije i jos ne moze "probaviti". pitam se koliko joj treba da se prilagodi. jos je mala (17 mj) pa se tasko i izrazava...a u fazi je "sve cu sama"....
ja sjedim na kaucu, dojim L, a ona si dohvati njegove (vel. 56) hlacice, sjedne na dr kraj sobe na pod i oblaci...naravno da ne ide. VRISAK. cupka na mjestu, lupa nozicama o pod. ja bacam spike: ajmeeeee! vidi onu slikovnicu sa medom, oces donijet mami, da citamo...vidi ovo, vidi ono, bla bla....to su ti zlato male hlacic, ti imas velike nogice
drugi put dam joj njene hlace, da njih oblaci...ali to ovaj put nije vise nimalo interesantno...sad je interesantan kabel koji viri iz xyx...a ona je zamislila da ce ga potegnut...vuce, vuce, vuceeee jos vise....ja dojim L narvno opet po 63547 put...opet vrisak! ne moze iscupati kabel...
svaki put prije dojenja, pokusavam njoj slozit neku "duzu" zanimaciju, ali ne- njena paznja se svodi na max 2 min...i opet samo baulja po kuci, i trazi...gdje ce sta prckat...
i cim vidi da sam ja sjela s malim u narucju, pocinje muvanje i USTVARI privlacenje paznje....a dok mi je beba u placu niti ne stignem njoj svaki put izmislit unaprijed "cirkus-kolorado"(zanimaciju) za tih 20-30 min...cim vidi da ja sjedim trazi nesto zbog ceg se ja moram ustat (da je stavim u stolicu, ako je u stolici da je spustim...trazi vode itd)
a nervoza u meni samo R A S T E .
ali danas je sve kulminiralo! vrijeme je popodnevnom spavanju, jer je vec gotova...stavljam je u krevetic, legnem kraj nje, malo pregledavamo plisance, pricam joj...L spava u dnevnoj..odjedom on zaplace.ja kazem N:beba place, sad ce mama donijet bebu ovdje na krevet... evo mama OOOOODMAH dode.i ustanem se a ona "VAAAAAAAA" udri toliko drecat ko da je fraz dobilaodjurim po drececeg L, vratim se u sobi a ona i dalje u histericnom placu...sto god ja govorila uzalud je, jer ona ne cuje nista koliko se dere...mali isto fraz dobio i poceo jos jace, hocu barem njega prikopcat, ali on se sav zblesirao i nece se pristekat na cicu..... N vristi u sve jacem kresendu...a ja: luuuuuuda...sta cu? kojeg cu? zavrsilo je tako da je mali pocicao , zaspao, a ona urlala i urlala...kad sam je stavila na krevet , bacala se, izvijala, jecala, ridala, tresla se od placa, suza suzu stize...nema naznake da ce uskoro prestat....
nesto strasno. zelim je zagrlit ali cim je taknem ko da sam je strujom, jos jace vrisne! sta god da pricam, ona ne cuje.....otima se. ma kao da prvi puta vidim to dijete, i pitam se "sta je ovo?!" :?
sto ju je toliko povrijedilo? to sto se ja po milijonti put ustajem da odem po bebu? to sto je bila preumorna? koji vrag?
jos mi se glava nije dovoljno razbistrila da skuzim foru....
sta vi mislite?!
fakat mi je doslo da je napucam po dupetu.
slag na kraju: umorna sam ko pas.
ma ubiti kad sama procitam svoj post, vidim da su ti tantrumi samo splet okolnosti, ne bas ruzicastih...i onda valjda i dijete sizne. a kako da je utjesim, kad mi i mali urla i trazi bas taj trenutak mene....
a sami doma po cijele dane. a vani hladno. a nemas kud po kisurini i maglustini i mraku. a u kuci podivljamo svi redom. mah joooooj...bolje da idem trazit onaj topik di se svi jadaju... :/ (netko je vec napisao:da nema ove rode vec bi bila u ludari!)
Nije ti lako...
Misim da je u ovome stvar.
UMorno, pospano dijete, mama koja se opet ustaje...
I moje cure (4.5 g i 2 g) znaju reagirati i plačem i vriskom kad su umorne, pa kad bi jedna spavala, druga me zove, ja izlazim opet iz sobe.
Strpljenja, strpljenja...
Draga we&baby, nemam pametan savjet ( nemam nikakav
Mene nacelno jos ne zivcira nista sto radi, cak ni kad radi "nepodopstine". Ako gnjeci hranu, baca je po podu, skace... Mirno joj kazem da se to ne radi, ali ne dramim.
no, ponekad me IZLUDE urlanje, vriskovi. Ali u pozadini toga je moj paranoicni strah da joj je nesto, a ja ne mogu dokuciti sto. Imam traumu od jedne hospitalizacije kad je imala 2 mjeseca i to je obiljezilo nasu prvu godinu.
Zbog svog straha znam zivcaniti ako po mom subjektivnom dojmu previse puta za redom odbije hranu ili ako je jako cendrava a ja ne znam zakaj. Ili ako se budi nocu i nece spavat iako inace spava cijelu noc. No, ako sebi objasnim neki razlog, ne smeta mi. Moze mi se onda popet i na glavu. Recimo, aha, ide joj trojka. Pa NORMALNO je da je lose volje, normalno da place, cedra, da joj nista ne valja, da ne jede... Pokusavam na sve nacine drzati svoju nervozu na lancu. Mislim da je i ona mirnija ako sam ja cool
Lucija Ellen je napisala:
Ovo mogu potpisati 1000 puta, točno to i mene koči, sve je isto osim što je moj dečko.Zbog svog straha znam zivcaniti ako po mom subjektivnom dojmu previse puta za redom odbije hranu ili ako je jako cendrava a ja ne znam zakaj. Ili ako se budi nocu i nece spavat iako inace spava cijelu noc. No, ako sebi objasnim neki razlog, ne smeta mi. Moze mi se onda popet i na glavu. Recimo, aha, ide joj trojka. Pa NORMALNO je da je lose volje, normalno da place, cedra, da joj nista ne valja, da ne jede... Pokusavam na sve nacine drzati svoju nervozu na lancu. Mislim da je i ona mirnija ako sam ja cool
Trenutno sam na GO i mislim da mu ustvari teško pada ovaj "blagdanski raspored". Malo je mama doma, malo nije, malo je tata doma, baka, deda,... Mislim da ga izluđuju te promjene, a čini mi se da ga i muči komuniciranje. Počeo je govoriti i sve se više služi govorom da nešto objasni, pokaže, zaželi, a ako ja ne razumijem što želi, onda je nervozan. Pa ga valjda malo muče i zubi, pa se malo teže uspavljuje,... uglavnom, imamo i ludih dana.
Kad su dogovore oko neke spačke i toliko im je zabavno da mi se smiju što god ja radila ili govorila - e od tog mi para ide na uši. Recimo operite rukice i pazite da se ne namočite. Kikot u kupaoni. Oni obučeni mokri u kadi. Objašnjavanje, natezanje ništa - njima je super. Umiru od smijeha. Kupaona potop, Di prehlađena, ja s vrećicama iz dućana po cijelom podu. Onda to saniramo i za sat-dva nova genijalna ideja. :shock:
Super mi je da su kreativni, super da se ne boje, super da se dobro slažu, ali moraju i poslušati nešto povremeno
pikulaKad su dogovore oko neke spačke i toliko im je zabavno da mi se smiju što god ja radila ili govorila - e od tog mi para ide na uši. Recimo operite rukice i pazite da se ne namočite. Kikot u kupaoni. Oni obučeni mokri u kadi. Objašnjavanje, natezanje ništa - njima je super. Umiru od smijeha. Kupaona potop, Di prehlađena, ja s vrećicama iz dućana po cijelom podu. Onda to saniramo i za sat-dva nova genijalna ideja. :shock:
Super mi je da su kreativni, super da se ne boje, super da se dobro slažu, ali moraju i poslušati nešto povremeno
mene sve više dovodi na rub, ali pokušavam ne misliti o tome. i nadam se da će brzo proći. ali otkuda mu samo ideja da ugrize nekoga?! kao da se mi doma grizemo. neki dan me je tako ugrizao u nogu dok sam nešto prala u kadi da sm ga instiktivno bacila na pod. u stvari uopće nisam imala predođbu u tom času tko me ugrizao (imamo i mačku....i tatu
još gore da to napravi nekom djetetu u vrtiću
tješi me samo što sam negdje pročitala da je i Branka Vlašić bila zločesta kao mala :D
ovo bacila sam ga na pod nemojte shvatiti doslovno
u biti sam mu izvadila svoju nogu iz usta, a on je sjeo od zaprepaštenja kako se usuđujem
U zadnjih par dana me dvaputa doveo do ruba. Jedan dan je uporno, namjerno radio 3 stvari koje zna da ne smije. Stiskanje gumbica na tv-u, navlacenje misa od laptopa (popne se na stolac pa vuce i misa i laptop prema rubu stola) i otvaranje frizidera. I apsolutno nista drugo nije radio cijeli dan nego samo te 3 stvari. A ja ko ludakinja hodam po stanu za njim i govorim "ne, nemoj, s tim se ne igramo, dodi idemo slagat kockice, citat slikovnicu..." i sl. Al njemu je to smijesno i zabavno i super!
Drugi dan tj. vecer nikako nije htio zaspat. Umoran je, jedva gleda, legne, ja uvjerena da spava, nakon 3 minute sjedne i smije se. Ja ga opet polegnem i opet sve ispocetka. I tako sat vremena! I onda sam poludila i izasla iz sobe, a on NISTA! Tisina! Dodem za 10 min a on baulja po sobi, totalan nered je napravio. Vratim ga u kindac, on legne, 10 minuta lezi, zatvorenih ociju, odjednom se digne, pogleda me i isplazi mi jezik!
Pukla sam! Pukla! Uzela sam jastuk i vristala u njega a malcu smijesno....
Ti si sigurno u tom trenutku "pukla" ali mi je super kak se on zabavlja...
mi sad imamo drame s jutarnjim spremanjem za vrtić nemoguća misija..vrišti,udara,baca se neće se obući nikako.prođe pola sata do sat dok ona sva izmorena od suza prihvati obući štramplice i ostalo ma ...
ista stvar, sada se oblačimo samo uz crtić. dok on pilji u tv (koji nepedagoški pristupmi sad imamo drame s jutarnjim spremanjem za vrtić nemoguća misija..vrišti,udara,baca se neće se obući nikako.prođe pola sata do sat dok ona sva izmorena od suza prihvati obući štramplice i ostalo ma ...), ja ga obučem.
a kao trebao bi se već učiti sam oblačiti jer bi teti u vrtiću bilo lakše...daleko smo mi od toga
ma sve zna sama i majicu i hlače ma sve..samo kad je njoj po volji npr kad popodne idemo negdje e onda se sama spremi za par minuta ali kad neće-neće
aj, šta sam našla!Ja mislim da to ovisi o osobi. Ne iznerviraju nas sve iste stvari...vi to o maloj djeci?
čekajte da malo narastu!
kako tek onda znaju razvlačiti živce!
i još uvijek mislim ono što sam napisala pred više od godinu dana... ne priča se džaba o pubertetu toliko koliko se priča, pa neka nas i ne iznerviraju iste stvari pubertetsko razdoblje ostaje važan dio sazrijevanja odnosa djete-roditelj i često zna biti... hm, najblaže rečeno, zamorno, emotivno.
imam kući 12godišnjakinju i 2godišnjaka... to sam si, valjda, u životu tako posložila da ne zaboravim koliko su slatki i neodoljivi kada ne žele obući jaknu a žurim na posao, kada protestiraju zbog vezivanja u as, kada se bacaju po podu jer ne može biti po njihovom upravo u onom trenutku kada to požele... jer... kada uđu u pubertet uglavnom izgledaju ovako
ponekad imam osjećaj kako misli da smo na suprotnim stranama i da sam ja netko protiv koga se treba boriti, a zbilja nisam tlačiteljica i posesivuša, majkemi...
djete = dijete
fegusti suti!
Pravila pisanja postova
Odgovori s citatom