pa uvijek bude "po našem" i on uvijek posluša, jer zna da njegovo ponašanje vuče za sobom posljedice i da sigurno , ako se dere,urla i sl. neće dobit sve i neće moći radit sve što može kad se ponaša normalno .
Mi nikad nismo ustupili od svojih principa i on nekad sam zna(poslije napada urlanja) reći:jel de ništa od puzzle vešeras
Tako da ja nemam taj problem i nikad ga ne molim i kad me udari nikad ga nisam pitala:pa šta sam ti uradila ,jer to znači da postoji nešto i zašta bi me smio udarit.
Ne,to ne.
Ovo na kraju balade je najčešće narednog dana,ali on to kaže kao da je bilo maloprije (kao da hoće da skine svaku krivicu sa sebe :/ ),jer ja njemu obavezno još jednom objasnim zašto je bio uskraćen za nešto i zašto to nije uredu(naravno,kad se ohladi i kad me pažljivo sluša,mada se tu radi o par rečenica)