Hello! Evo i mene. Pisala ja već o svom klincu i problemu, ali nitko ne odgovara, pa se evo, šaltam vama.
Martin ima 3 god i 3 mjeseca, loše i malo priča, i da, idemo u SUVAG kod prof. Rade i prof. Jug na savjetovanja i konzultacije.
Naime, Martin je od 1,5 do 2,5 godina imao STALNO upale uha, a sve je završilo puknućem oba bubnjića, ali otkad je u "karanteni" (minimalno druženje sa dječjim virusima i bakterijama), zdrav je. Mi smo mislili da će nakon što se oporavi od tih upala uha (jer onda i onak niš ne čuje) progovoriti, ali ništa. U SUVAGu su nam rekli da ima usporen govorno-jezični razvoj (i, ne nije u nestimulativnoj okolini, što oni prvo spočitavaju- svi lajemo 100 na sat, ja sam profesorica, 10 godina radim sa klincima od 3 do 12 god. i non stop lajem, valjda prof. diformacija)

Sad smo već skoro 12 mjeseci na terapiji u SUVAGu, a Martin još uvijek jako loše priča. Ja sam očajna, silno se zaista svi trudimo oko njega, svi smo uključeni od bake-dede-dadilje-bratića i sestrične, sve samo da progovori. Napretka ima, ne mogu reći, ali kad gad usporedim sa njegovim vršnjacima, mogu samo sjest i plakat.

U ožujku idemo na ponovno testiranje kod psihologa, a postoji i šansa da ga uzmu u svoj vrtić. Kad bih ja samo znala što oni očekuju, odnosno, kakvu djecu primaju u taj vrtić! AKo napreduje nije dobro, jer onda (po njihovom) očito možemo i sami, ako ne napreduje nije dobro jer onda nema pomoći...Za poludit. Kak je vama?