tatek, mi smo imali problema s nocnim piskanjem, ne s tonkom, vec s toncekom, i to je trajalo, s razlicitim intenzitetom do 5. rodjendana. Znaci, bilo je perioda kad se popiskio svaku noc (ili vise puta) za redom, ili perioda kad po mjesec ili vise nije uopce.
Mi smo mu stavljali nocnu pelenu dosta dugo, sve dok mu baka nije napunila glavu pricom da je to za bebe (zbog toga sam bila uzasno ljuta na nju).
Onda smo mu neko vrijeme jos stavljali pelenu kad bi vec zaspao, u onom najtvrdjem snu, da ni ne osjeti. Nekad bi se, doduse, znao ljutiti ujutro, a nekad ne bi ni primijetio.
Pokusavali smo ga i dizati - po mogucnosti bez budjenja: jedan bi ga drzao i saptao 'ssssssssssss' kraj uha, a drugi skidao gace i podmetao kahlicu. Ali od toga smo brzo odustali, jer se znao nekad onako u snu buniti i otimati.
Na kraju smo jednostavno odlucili presvlaciti ga i sanirati krevet kad bismo primijetili da se popiskio. Ne bas cijelu posteljinu, nego bismo recimo podmetnuli suhi rucnik, stavili suhu deku i sl, da ga bas ne gnjavimo previse. Koji put se sigurno dogodilo da je spavao u mokrom, a da nismo ni primijetili. Nije se nikad prehladio zbog toga.