 |
|||
Idu li vaši muževi na porod?
MM je još na početku trudnoće izrazio želju da prisustvuje porodu.To mi je totalno super,sama nikada ne bi inzistirala na tome.Jedini uvjet je položeni trudnički tečaj koji smo priveli kraju i ostaje nam još samo tjedan dana vježbe disanja i relaksacije :D :D :D
Kako vaši M dišu po tom pitanju?
MM je bio na sva tri poroda.Bio je odličan, pratio je ctg i upozoravao me:Evo ga ide još jedan trud, uuuuuuu ovaj je dobar 170, diši draga...
Samo sam ga držala za ruku i bilo mi je lakše, a kad sam trebala tiskat otišao je po doktoricu (one su uvijek kod onih što urlaju), tko bi ih dozvao da nije njega.
Prerezao je i pupčane vrpce naših bebača i isplakao se od sreće zajedno sa mnom kad bi vidjeli svoje.
Sve ovisi o tvom mužu, neki to mogu neki i ne (bilo je slučajeva padanja u nesvijest).
Nekima se opet ne sviđa što su vidjeli, pa poslije poroda ne žele više intimne odnose sa ženom.Tko mu je rekao da gleda dolje ako nema za to želudac?
Nas je opet to iskustvo stvaranja obitelji (ili njeno proširenje) povezali.
Najbolje razgovaraj sa M o svemu otvoreno i zajednički odlučite.
mm je bio sa mnom na porodu i to mi je puno znacilo, jako puno, pricao je sa mnom, drazo me za ruku, ohrabrivao, govorio kako sam super, da mi dobro ide, da izdrzim, savjetovao kako da se okrenem, sta da pokusamo da mi bude lakse, masirao me, nasmijavao i sutio kad je bilo potrebno, i stvarno mi je bio jako vazan. ja sam imala odredjena ocekivanja od njega na porodu pa sam nasla jedn tekst u kojem sam od nekoliko navedenih stvari koje su vazne zenama na porodu boldala one koje sam smatrala da ce meni jako puno znacit i poslala mu mailom da procita u miru i da razmisli jel mu to pase i moram priznat da se drzao do jedne "upute"!najvise od svega mi je znacilo njegovo prisustvo jer sam u njega imala najvise povjerenja i sigurnost da ce makar zvat dr kad bude trebalo
Moj muž je bio samnom na oba poroda i da ga nije bilo uz mene bila bih izgubljena.
Puno mi je značilo što je uz mene i što mi je bio i potpora i moja "snaga"
Svakome paru bi i ja i on preporučili da budu zajedno na porodu
da ne otvaram novu temu, a tiče se poroda i prisustva očeva na porodu...
naime... MM je bio samnom na prvom porudu u Petrovoj i imali smo položen trudnički tečaj, koji vrijedi da svaki drugi porod... ali u toj svoj zbrci u boksu su nam uzeli tu potvrdu i nitko od nas se nije sjetio to tražiti natrag... pitanje, da li ću morati u petrovu po novu potvrdu ili će mi vjerovat na riječ kod skhedećeg poroda da smo prošli tečaj a nemamo potvrde??
jel ima neko sa sličnom situacijom???
imaju vas zapisane u onoj knjizi, pa samo dođite i napisat će vam novu potvrdu
MM definitivno ide sa mnom. Isprintala sam mu Rodinu brošuru o porodu - za početak. Mora sve naučit.... Inače je jako znatiželjan i sve ga zanima. Bit će to super. Mislim da bih bila jako tužna kad bih to morala prolazit sama... :/
prvi porod je MM
meni je bilo super to sto je bio sa mnom !!!!
Inace ne podnosi igle, ni krv... (vade mu krv na lezecki, inace padne u nesvjest)
ali bio je na vlastitu inicijativu (nisam ga nagovarala) i prezivio bez padanja u nesvjest i bio je zadovoljan, naravo ide opet na proljece8)
mm nije bio na prvom porodu,,,nismo išli ni na tečaj...
a neće biti ni na drugom porodu...
imala sam jako lijepo iskustvo na prvom porodu u petrovoj,nadam se da će tako biti i ovaj put...
on neka bude doma s velikim bebačem i nek čekaju dok ih nazovem
MD je "napokon" pristao. Naime, cijelo vrijeme me je samo zavlačio da možda neće biti prisutan. Nakon što sam se prije par tjedana rascmoljila kako ću tamo biti saaaaaama rekao je da ne može vjerovat da ga nakon 10 godina uopće ne poznajem! Pa NARAVNO da će biti prisutan
Eto, samo me da prostite, zeje**vao
nema šanse da vodim MM-a
majuška
majuška, stvarno ga ne poznaš.
tinkie winkie prvotno napisa
nema šanse da vodim MM-a
ili se bojiš da ne počne urlat umjesto tebe?
Uopće ne bi pristala rađati dok on ne bi pristao biti tamo samnommajuška, stvarno ga ne poznaš
Za sada nam je plan da izađe iz rađaone na samom izgonu ako će htjeti. Mislim da će meni tada biti svejedno da li je tamo a on će sam vidjeti kako će se osjećati i da li će htjeti vidjeti "izlazak" ili ne.
Nekim muškarcima je to stvarno traumatično i osjećaju se kastrirano (priznali mi neki kolege na poslu) pa to ostavljam njemu na izbor.
MM je bio na prvom porodu i bilo je savršeno. Meni sigurno puno lakše. Na proljeće idemo na drugi porod zajedno. Njemu ništa nije smetalo, vikao je "ide glava" i bilo mu je krivo što su ga izbacili par minuta nakon bebina izlaska.
Ne kužim ovo s kastracijom. :?
nije to za njeganema šanse da vodim MM-a
ili se bojiš da ne počne urlat umjesto tebe?
Ja sam svom lijepo objasnila da mora biti sa mnom, jer ako je bio prisutan kad smo složili bebicu onda je red da je i dočeka, a mislim da će i meni biti lakše.
Nije se puno bunio. Sad već jedva čeka da dođe do toga, prošli smo i tečaj zajedno i vidio je snimke s poroda (idemo roditi u VŽ).
Re: Idu li vaši muževi na porod?
Moj se 1. put malo dvoumio, ali na kraju je i njemu i meni bilo drago da je išao. I drugi put planira biti sa mnom, naravno.
Usput, je treba na SD završiti neki njihov tečaj ili prolazi potvrda iz Petrove koju imamo od prošlog puta.
Idete na neki tečaj disanja? Kud?
Ja sam iz Osijeka,tečaj se održavao u KBO i u sklopu tečaja su i vježbe disanja.
MM stalno govori kako on ne želi biti na porodu, ali mi ne izgleda kao da ne želi. ja mu stalno govorim da mora biti tamo. samo je kod nas problem što nismo išli na tečaj. taman kad sam planirala ići na tečaj završila sam u bolnici na strogom mirovanju tako da niš od tečajaja sam inače iz siska a ovdje navodno moraš imati taj tečaj. sad neznam šta će biti. nadam se da će ipak moći biti samnom.
Pošalji ga samog na tečajMM stalno govori kako on ne želi biti na porodu, ali mi ne izgleda kao da ne želi. ja mu stalno govorim da mora biti tamo. samo je kod nas problem što nismo išli na tečaj. taman kad sam planirala ići na tečaj završila sam u bolnici na strogom mirovanju tako da niš od tečaja
M ide sa mnom, kako je bilo-javit ću.
moj se u zadnji tren odlučio da bi volio prisustvovati rođenju našeg anđeleka i time me baš ugodno iznenadio. :D Pa smo u zadnji tren jurili obaviti tečaj u domu zdravlja.A sad..vidjet ćemo dokle će uspjeti izdržati. Mada iskreno, jedino što mi je važno jest to da on ima volju i želju i da me makar u drugoj prostoriji čeka, bitno da ja znam da je on tu negdje
Moj je bio na prvom porodu. Namjerava i na drugi. Nisam se žalila, super mi je bio i ne mogu zamisliti porod bez njega
Sad sam nas prijavila na tečaj. Neki dan je izvalio da bi zakonom trebalo propisati da budući tate idu s mamama na tečajeve, jer sam ga pitala da li mu paše vrijeme kad se održava i hoće li sa mnom. Nisam ga pitala jel ista regulativa treba i za porod.
potpisMoj je bio na prvom porodu. Namjerava i na drugi. Nisam se žalila, super mi je bio i ne mogu zamisliti porod bez njega
MM je bio sa mnom na porodu, bio je super podrška, ne bih mogla bez njega.U vezi krvi i padanja u nesvjest, na porodu niti sam ja vidjela krv, niti on, bila sam umotana u plahtu. Jedino bebica je bila malo krvava, ali to nije bilo za pasti u nesvjest. I posteljica eventualno.
bio je na prva dva poroda naravno da ce ici
i za njeg je to lipo iskustvo
na prvom porodu sam bila sma i nije mi bio problem. sada želim na stočić što znači da moram šlepati i muža sa sobom. nekon puuuuno razgovora rekao mi je da ga sve boli od same pomisli na to na što sam mu ja objasnila da se ja ne derem na porodu i da mi je toliko dužan. rekao je da će razmislilti što je već veliki napredak.
moj do zadnjeg dana nije znao dal će ići 8)
ja nisam forsala, ali kad sam ušla u rađaonu, ušao je i on, i imali smo lijep porod kojem je i on doprinjeo...i bio je sretan
uz dan vjenčanja, to mi je i najljepši dan u životu
sad se opet oboje radujemo novoj bebici
iako mi imamo puno do poroda, MD je odavno izrazio želju da bude samnom na porodu...iako kaže ginekolog da moramo tečaj proći...
Kod nas to nije bila niti tema... to se podrazumijevalo od prvog trenutka - i on i ja - on voli reći - Mi smo trudni... i zaista sam jedna od sretnica koja je trudna zajedno sa suprugom
:D
Moj isto kaže da smo trudni
Samo me zanima dali taj tečaj postoji u svakom gradu (npr. Šibeniku) ili ćemo morat nekud dalje?
MM je prvo rekao da ce tamo pasti u nesvijest i da nema sanse da ide. I dok sam ja gundjala on se opirao. Onda sam skuzila da trebam promijeniti pristup i pustiti ga na miru jer cemu nekog na nesto siliti ako sam to ne zeli tj. misli da ne moze? I onda se on totalno izokrenuo da bi na kraju odslusao tecaj i izjavio da zeli ici. Mislim da je bilo presudno to kad je cuo da u svakom trenutku moze izaci i kad sam mu rekla da je meni bitan dok imam trudove i dok cekam ono zadnje, a kad dodje do izgona, onda mi ni ne treba. Ali, poznajem ja njega...nema sanse da izadje van kad bude pred sam kraj...ma 100%
MM je prvo rekao da ce tamo pasti u nesvijest i da nema sanse da ide. I dok sam ja gundjala on se opirao. Onda sam skuzila da trebam promijeniti pristup i pustiti ga na miru jer cemu nekog na nesto siliti ako sam to ne zeli tj. misli da ne moze? I onda se on totalno izokrenuo da bi na kraju odslusao tecaj i izjavio da zeli ici. Mislim da je bilo presudno to kad je cuo da u svakom trenutku moze izaci i kad sam mu rekla da je meni bitan dok imam trudove i dok cekam ono zadnje, a kad dodje do izgona, onda mi ni ne treba. Ali, poznajem ja njega...nema sanse da izadje van kad bude pred sam kraj...ma 100%
moj je obavio tečaj i iskazao želju da bude sa mnom, al na kraju nije mogao prisustvovati zbog svog zdravstvenog stanja
MM je bio sa mnom na prvom porodu i da nije bilo njega ne znam odakle bi u zadnjim trenutcima izvlačila snagu za izdržati sve do kraja
MM nije baš oduševljen s tim a i ja sam tip da kad me nešto boli-jao onom tko je kraj mene, pootovo ako me dira tako da ću i ovaj put biti sama. I to mi je ok, možda bi mi i bilo lakše ali ponavljam, ne volim društo kad me boli. Da ja recimo jako želim da bude a da on kaže da mu i nije nešto napeto, nebi ga tjerala...
moj muzic je sam izrazio zelju da prisustvuje porodu a meni je to nekak bad. ne znam. ja cu vjerojatno biti sva nikakva, uralt cu i psovat. ovo mi je prvi bebac pa ne znam kak jos sve to ide. a opet, strah me sama prolazit kroz sve to a i bilo bi sebicno od mene uzeti i njemu tu privilegiju da vidi naseg tek rođenog jakova jer je sav dobar i mazi me i pazi i toliko je sretan zbog te bebice...
joj, tako sam neodlucna... :/
vi koje imate iskustva s prisustvovanjem tatice na porodu, savjetujete to i drugima ili ima i nekih losijih strana?
Mici ja ti ne bi savjetovala da urlaš i psuješ nego da se skoncentriraš na bol i u tišini proživljavaš trudove i pauze između te tako štediš snagu i koncentraciju. MM je bio prisutan na porodu i sjedio je pored mene. Ja sam šutila i ufurala se u svoj ritam trudova, potpuno se prepustila. Mislim da od boli ne treba bježati i psovati ju , doživljavati kao nešto grozno, nego ju prihvatiti i shvatiti kao pozitivnu stvar jer ona je potpuno prirodna i pomaže da se otvoriš i da na svijet doneseš svoju bebu. Meni je samo prisustvo moga muža neopisivo godilo. Držao me za ruku, mazio po kosi, šutio satima, ali sam osjetila da sve proživljava samnom i to mi je užasno značilo. Vlažio mi je usta i u trenutcima popuštanja koncentracije i snage vraćao na pravi put i bodrio me, podsjećao na disanje i ohrabriovao. U najgorim trenucima mi je dao snagu da nastavim dalje. Svakako preporučam!
Mici, na porodu se ponašaj onako kako ti u tom trenutku najbolje paše: ako ti se urla-urlaj, ako ti se psuje-psuj, ako ti se pjeva- pjevaj...
Bit svega je da se ti ugodno osjećaš. Ako se u prisustvu muža nemožeš dovoljno opustiti možda je bolje da ga ne vodiš sa sobom.
Jedno pitanje!Vidim da mnoge pišete kako je muž bio s vama tokom cjelog poroda,no u Petrovoj (rađala sam 25 sati),očeve su puštali u boks samo kad je bio već kraj poroda.Prije dva mjeseca sam ležala u predrađaoni,i ista situacija,kad mame počnu tiskati očevi ulaze?Možda sam krivo snimala situaciju,no ni s jednom rodiljom muž nije bio unutra tokom trudova,i čekanja da beba može van!
Ovako je bilo i kod nas. Tražila sam od njega podršku za vrijeme trudova, jer se nikada ne zna koliko će to dugo trajati a bila mi je grozna pomisao da ću biti sama u tom boxu. Rekla sam da može otići čim krene izgon.
Najdraži se složio i tako smo zajdeno prolazili trudove, ja sam mu lomila ruke od grčevitog stiskanja i bila presretna što je samnom, a kada je došao big moment, on se bez riječi preselio iznad mog uzglavlja, stavio ruke na moja ramena, pridržavao mi glavu pa smo svi zajedno tiskali. Dapače, Leona je prvi ugledao on!
Nezaboravno iskustvo za nas oboje, a definitivno nam je pomoglo da se od prve sekunde oboje podjednakoosjećamo roditelji.
Mici85 - toplo ti preporučam prisustvo supruga, nećeš požaliti, a loših strana ja tu ne vidim. Niti sam ih pročitala igdje na ovom forumu...
u svakom rodilištu je drugačije.
iako, prije 5 godina, MM je baš u petrovoj bio sa mnom cijelo vrijeme koje sam bila u boksu, oko 5 sati otprilike.
kad se margita rađala, u varaždinu, MM je bio sa mnom cijelo vrijeme (cca 11 sati)
Sa mnom je muž bio na prvom porodu i rekao je da više ne ide (a sad čekam termin druge bebe i rekao je da nema šanse da ide sa mnom).
Kaže da mu je bilo grozno tijekom mojih trudova kada mi nije mogao pomoći pa me je gledao kako se mučim. Ja mu pokušavam objasniti da mi je puno značila njegova prisutnost i podrška (makar smo cijelo vrijeme šutili, jedino kada su mi dolazili trudovi stisnula sam ga za ruku). Kada je počeo izgon otišao je iznad mog uzglavlja i držao me za ramena, prvi je vidio našu kćer.
Rodila sam u Vinogradskoj 2005. i nisu tražili da imamo položen tečaj za trudnice, mogao je biti cijelo vrijeme sa mnom u boksu (mislim kada su me smjestili, prikopčali na CTG i obavili pregled i prokidanje vodenjaka).
Moj muž je htio biti sa mnom na porodu jer je znao koliko mi to znači ali nas je zadesila epidemija gripu i nisu mu dali da bude s mnom. U početku mi je bilo koma jer se nisam tome nadala, ali šta se mora... Hvala Bogu nije dugo trajalo i bila sam jedina u koja je rađala u tom trenutku (bila je noć) pa je babica bila stalno sa mnom - osim u predrađaoni a to je bilo sat vremena i nije bilo tako strašno.
Moj muž je htio biti sa mnom na porodu jer je znao koliko mi to znači ali nas je zadesila epidemija gripu i nisu mu dali da bude s mnom. U početku mi je bilo koma jer se nisam tome nadala, ali šta se mora... Hvala Bogu nije dugo trajalo i bila sam jedina u koja je rađala u tom trenutku (bila je noć) pa je babica bila stalno sa mnom - osim u predrađaoni a to je bilo sat vremena i nije bilo tako strašno.
Ovo mi se stalno javlja da dobijem dva postića. Ne znam u čemu je problem i isprike svima. :?
zabrana sudjelovanja oca zbog epidemije gripe (plus radovi u rađaoni) su bili jedan od glavnih razloga zašto sam krenula tražiti drugo rodilište. nije dolazilo u obzir da MM ne bude sa mnom i gotovo.
Nismo imali vremena tražiti drugo rodilište, a muž je imao sreće što je barem uspio vidjeti malu odmah nakon poroda.
I da, to je najbolnije - muž ne može biti uz tebe i ne može doći u rodilište vidjeti bebu a majstori se lijepo šeću po odjelu, ulaze u sobe .... I onda još čuješ - nečiji muž može biti na porodu jer je doktor na hitnoj...
Pravila pisanja postova
Odgovori s citatom