Dođe mi nekad da se upucam!
on se pakuje u kući i zove me na posao - gdje mi je ovo, kako ću ono

još mi samo treba da mu ja smišljam plan za preseljenje,
šiiiiiiiiizim!!!

Samo, apsolutno prihvatam da nije on jedini krivac,mada je NEMAM nikakvu aferu kao što on to misli.
Nemam kad osnovne stvari da obavim a kamoli da ...

Ko mi je kriv kad sam pokušavala da budem to što sam pokušavala.
Da sam ostala pri svome, ko zna, ili bi me prihvatio takvu kakva jesam ili bi se davno razišli.
Previše sam se trudila, čini mi se.
Ovako, razvukli smo u beskraj iz ko zna kojih glupih razloga.

I, što mi najteže od svega pada, tek sad pred kraj balade, počeo je djetetom da se bavi na pravi način, tako da mi je dodatna muka i to.
Sad kad je napokon počeo da sudjeluje u zajedničkom životu....
Zar to nije moglo i prije???