Zdenka , u mnogocemu bih je mogla potpisati, a sto se tice nekih pravila ili granica, ja isto mislim da ih mora postaviti roditelj. I toga se, ako zeli uspjeh na tom planu, mora drzati. Moj M. je dijete koje, kad bi se njega slusalo, nikad ne bi bio umoran (on je junak, junaci se ne umaraju), nikad mu se ne spava (to je jako dosadno i dugo traje), gladan (po njegovim vlastitim rijecima, cisto gubljenje vremena, ali mama, ako bas inzistiras, idem jesti)..., tako da sam ja vrlo eksplicitna po tom pitanju. One dane kad smo svi zajedno doma, imam naviku zajednickog postavljanja stola, jedenja, spremanja,..., itd..., mislim da mu time ne ukazujem nista lose, vec samo cinjenicu da se nesto obiteljski dogadja svima nama u isto vrijeme.

I da, moj M. spada u onu kategoriju klinaca kojima se adrenalin sa umorom dize, tako da najlakse zaspi u tzv. nauceno doba, ako je prekasno, premori se i onda sve puno duze traje.