Ovo baš i nije biser, ali...
Jutros vadimo krv na Rebru (mislim da su joj pol njene krvi istočili) i Janči plače neutješno. Kad je napokon bilo gotovo, kažem ja da je gotovo, da idemo i da pozdravi tete.
I sad srčeko u suzama progovara:
Pa-pa teta.... Huala
Žene nisu mogle k sebi doći kako im je zahvalila, sunce moje pristojno
 |
|||
