Citam vase price pa ste me ohrabrili da vam napisem moju tuznu pricu.
Ja sam prvi put ostala trudna posle 4 godine braka(4 inseminacije i 2 ivf).
Mojoj sreci nije bilo kraja.Sva sam bila u soku,nisam mogla vjerovati da se meni desava,iako me je doktor ubegjivao da sam trudna,nikako nisam mogla shvatiti.Tek kad sam na UZV cula 2 srca koja kucaju,ubedila sam se da sam ja Stvarno trudna i nosim 2 angjela!!!Mislila sam da sada kad sam napokon ostala trudna moj problem je zavrsio.Sve je bilo u redu,kada u 10 tjednu prokrvarim.Hitno smo otisli na pregled kod drugog doktora i on kada je pogledao u ekran odjednom je smenio lik-znala sam da nesto nije u redu.Pitao je dali moze slobodno govoriti,a ja sam rekla normalno,ali istog casa sam se uhvatila za srce zato sto sam osetila strasnu aritmiju.Pitao me je dali znam da imam miom a ja sam rekla da mi je doktor kod kojeg smo radili ivf rekao za to kasnije,ali isto je rekao da je sa vanjske strane matke i da NECE praviti probleme,da budem spokojna.Aha-rekao je doktor,dobro, ali moram vam saopstiti da je miom toliko narastao da je pritisnuo posteljicu jedne bebe i da je prekinuta cirkulacija pa je ona uginula nema otkucaja srca..Druga je u redu za sada,ali ako ova krene da izagje kao abortus,moze gurnuti i drugu,zdravu pa mozes i nju izgubiti!!!Onda je serioznim tonom rekao-strogo mirovanje pa cemo videti sta ce se desavati,nista ne mogu da vam kazem....Ja sam samo nemo gledala i nista nisam cula vise,i sad mi je u bunilo sve to....Jedino sto pamtim je da NIKAKO ne smem plakati zbog zatezanja muskulature i moram pozitivna biti zbog druge bebe.Morala sam da je odrzim.Istog trena same su se suze zkotrljale niz obraze a lik je ostao skamenjen.I to je bilo to.Ot tada nisam ni suzu pustila,nisam smela.I ne smem.Ne mogu vam opisati kako je kad izgubis bebu a ne smes ni plakati-prestrasno.ali evo borim se za drugog blizanca kojeg nosim hvala bogu za sad je dobar i saznali smo da je musko.I on se bori sa miomom i nadam se da ce se izboriti,jak je on,za razliku od drugog koji se sushi i vishe ne moze napraviti problem.Moja su osecanja izmjesana,ne znam kako i sta.Samo se trudim da se radujem i da zahvaljujem bogu zbog ove bebice koju imam i nadam se da cu cuti njen plac jedan dan i da ce mi se srce ispuniti srecom.
Valjda sam zasluzila mog angjela