ruzicasta tako mi je žao zbog tvog gubitka,ne mogu ti ništa pametno reći što bi moglo utješiti,to ćeš ti s vremenom sama postići,samo ti šaljem veliki topli zagrljaj..meni samo molitva pomaže i to je jedini spas,znam da mi moj anđel daje snage za svaki dan,al danas mi je tako loše..svi nekako guramo naprid i za to treba jako puno strpljenja i snage,ja opet moram po bolnicama od kojih mi je muka već i pitam se do kad će ovako?? ..vozim se s mužem jutros do mirogoja i kaže on evo još malo pa će ti doći mama i tata, i tako sam jadno zaplakala od muke i boli,biti mama i tata podrazumijeva imati pored sebe živo malo biće,a biti mama i tata anđela je tako teško i nepravedno..eh što bi sve dala za svoje zlato,ta ljubav se neda s ničim mjeriti,a to vi sve dobro znate..
tužna25 tu istu bol koju ti osjećaš dok čuvaš svoju nećakinju..to ja isto osjećam dok držim petomjesečnu bebicu moje seke..ljubim je i volim duplo više,i nekad tako zna zaboliti,i onda popustim i skrivečki se isplačem..koliko me njena prisutnost raduje toliko me nekad zna i boliti..
roza molim se za tebe!mali Špiro bit će pravi bebač :D
evo veliko
za sve mame..