Bok ljudi

ja umirem. Koma sam. Boli me sve živo, nemrem nikam i sva sam si jadna. Dišem ne.

Patrik je bolje. Još po malo čistimo nosić ali sad već spava noću ko topić maleni i sav je živahan (dakle opet ne ide na ćorku prije 22,30).


Inače - po danu je počeo, ako mu se dozvoli ili ako ga nekaj ne zbudi - spavat po 2,5 sata. Ne znam jel to skuljanje snage poslije boleštine ili će tak ostati ali nije loše.

Nismo išli uopće na fašnik, iako mi je pod nosom, ali tako sam slomljena da nije bilo šanse. A MM je ili na poslu ili nekaj radi po stanu.

Sitno do selidbe a ja nemoćna. Patrik se veseli i viče Sobaa sobaaa

Irchi - vidim da ti je papirus prekrasno uspio!! Divan je. Moj je divljao kad smo otišli na more a ostavila sam zapiknut žniranac u čašicu vode i u njega. Kad sam se vratila i počela "brinut" o njemu - crko.

Faze - ova s bacanjem stvari mi je mrkli mrak. Fakat ružno. Pričala sam malo s Fridom o tome, mislim okej, nije Patrik jedini koji to radi ali ja sam tak luda od toga da ne znam više kaj da mu velim. BAš je harambaša. Gelipter.
Kad baci npr pecivo ili tak nekaj onda mu velim da to nije lijepo, neka djeca su gladna a on tako baci. I naravno,spužvica sve pokupi, pa kad idući put baci i vidi da sam vidjela, složi suosjećajnu facu i meni objašnjava Deca gadna. Ne bacati hanu. Da poludiš.

A počeo je izmišljati!!! To je totalni smijeh. Prepričava ko fol nekaj kaj se dogodilo i ima malu glumačku facicu i kad skužimo da mulja, krepa od smijeha. Ma nemrem vjerovat kak su mudri tak mali.

Niš. Odoh ispuhat nos a pozdravljamo vas s jednom slikicom iz potkrovlja:
http://s203.photobucket.com/albums/a...=020220082.jpg