Yas tako je i mene slatko privlačilo nakon Kiarovog rođenja. samo što sam ja dnevno mlatila po 2,3 čokolade ili kutija napolitanki i sl... ma grozno, al morala sam nadoknaditi sve one želje u trudnoći jer me ubijala žgaravica pa nisam slatko smjela ni pogledati.
Stijena tako je i Kali bilo sve nešto čudno kako sad nemože više kinjo konjo ( jašiti ) po meni, skakati, zašto ju manje nosim sve dok se trbuh nije počeo vidjeti, e onda je i ona vidjela da nešto se događa pa je uredno svako veče pričala s bušom, mazala kremom i prdila ( prislonila usta na trbuh pa puhala ). to joj je bila najveća sreća puditi baci na uho, umirala je od smjeha.
a svaku reklamu s bebama smo koristili da joj skrenemo pažnju na bebu u buši, jer iako smo stalno pričali o bebi nije joj bilo jasno, sve dok nebi vidjela bebu na tv i onda po njenom pogledu vidiš kao da će reč : ok sad sam shvatila!
a prvi susret s bracom . . .
taman su bili na hodniku kad su odvozili bebe od nas i sestra ih otkrije i pokaže joj ih , ali sve, a ona :shock: :shock: :shock: , valjda si jadna pomislila da sve one štruce su joj braco i da svi idu doma, dugo je poslje znala govorit: puno braco
a drugi susret - izlazak - nažalost presnimljen, ali oke pune suza svi oko njega, meni ni blizu, dok joj ga ja nisam dala da ga primi i rekla joj: evo ljubavi ovo je tvoj braco. hoćeš ga primiti i dati mu pusu?
kad ga je primila pogledala je mene, pa MM i tad prvi put progovorila:
TO JE MOJ BRACO!
ah evo i sad cmoljim od sreće samo kad se sjetim te slike i njenog zbunjenog ličeka