Tužna je to priča o gospodinu primarijusu Podobniku (nebum pisala kaj mislim o njegovoj inteligenciji glede toga) jer mi je puko vodenjak oko 4 navečer. Da im nisam ležala u bolnici i da nije znao sve još nebi nikaj rekla. I još mi je reko (dok sam se ja tam grčila od trudova u kojima sam btw bila 9 sati i zbog tog su moja djeca i ja skoro nadrljala - dapače imao je vrašku sreču kaj je na kraju sve ok - nadam se) "Tko vam je kriv kaj ste tražili da vam vrate tri, ja njemu kažem da ja nisam ništa tražila i da me nitko nije nikaj pitao i on meni odgovori da ne lažem :shock:
 |
|||
