Već neko vreme hoću da postavim ovu temu jer me još od porođaja muči ali sam se do sada nekako snalazila. Možda ja uz vaša iskustva naučim nešto novo i promenim način delovanja ali će svejedno mlade mame duplića pobrati prilične savete ako ova tema zaživi.

Ukratko o mojoj deci:

Matija je živahan, svojeglav, ne poštuje autoritete (mislim na mm-a i mene, sa tetama nema problema), tantrumiše za obojicu, maza željna apsolutne pažnje, ništa mu ne drži pažnju sem crtanja, nikakve kazne ne pale, lako nalazi drugare, obožava muškarce, mekušac kad su u pitanju bolesti (izrasta u pravog muškarca - onog koji umire od svake kijavice), ne trudi se da nauči već sve skuplja od brata

Boris je miran, trudi se jako za sve (hoće naučiti, saslušati, pomoći), tvrdoglav do bola (sve sam), perfekcionista, ume sam da se zaigra, teže sklapa prijateljstva, preemotivan, hrabar i izdržljiv (bolest, lekar, frizer), brbljiv, mama mu je centar sveta

Njih dvojica su dva dijametralno suprotna pola, ni po jednoj tački se ne poklapaju i jako mi je teško koordinisati obojicu. Ovo se naročito odnosi na kažnjavanje jer ih ne mogu sprovoditi isto a oni su sad već dovoljno veliki da kapiraju da je Borisu dovoljno reći jedno smireno 'prestani' i on će prestati dok na Matiju moram da urlam ne bi li me čuo. Čak su mi sami par puta i skrenuli pažnju na to

Čitam ovih dana iskustva mama sa više dece pa mi deluje da je nekako lakše kad je jedno starije i razumnije. Čini mi se da je kod blizanaca to maaaalo drugačije i teže. Ili mi se samo čini?