Kad sam 1.put ostala trudna od srece sam rekla par "pravih" ljudi i drugi dan znalo je cijelo mjesto. Nije mi to smetalo ali kad sam nazalost u 9 tj.izgubila bebu znalo mi se dogodit jos mjesecima iza da me sretnu na putu i kazu"ajme blago ti se uopce ti se ne vidi stomak". To mi je bilo uzasno jer nisam znala sto reci na to. U 2.trudnoci tajila sam svima osim ukucanima dok mi nije narasto stomak. Cak sam za konstantno povracanje na poslu izmislila gastritis. Mozda malo blesavo ali bila sam konstanto u strahu za ishod trudnoce. Treci put cekala sam opet da stomcic na raste ali nismo ga docekali.