3-godišnjak i novorođenče

[makita]

Jako malo stignem pisati, pa ne znam kako kvalitetno uobličiti ovu temu. Samo. kad nemam pomoć u kući, šiiiizim. Beba me treba, a ponekad plače i 5-10 min iako je u naručju jer ja pokušavam nahranit starije dijete, odvesti ga na spavanje. To me izludi i u konačnici iscrpljuje. A opet se osijećam odsutna iz života mog Damira....Čini mi se ko da mu nitko ne zna dat jest il ga obući kako treba ili sam ja zrela za debelu seansu odmora koja bi mi dala da pogledam stvari iz drugog ugla.

Oni koji su ovo prošli...traju li ovi osjećaji jako dugo kad ste počeli držat uzde-ili ste pustili sve Ma recite šta oćete, samo recite da će na kraju proć i da je faza

[ninet]

Jako malo stignem pisati, pa ne znam kako kvalitetno uobličiti ovu temu. Samo. kad nemam pomoć u kući, šiiiizim. Beba me treba, a ponekad plače i 5-10 min iako je u naručju jer ja pokušavam nahranit starije dijete, odvesti ga na spavanje. To me izludi i u konačnici iscrpljuje. A opet se osijećam odsutna iz života mog Damira....Čini mi se ko da mu nitko ne zna dat jest il ga obući kako treba ili sam ja zrela za debelu seansu odmora koja bi mi dala da pogledam stvari iz drugog ugla.

Oni koji su ovo prošli...traju li ovi osjećaji jako dugo kad ste počeli držat uzde-ili ste pustili sve Ma recite šta oćete, samo recite da će na kraju proć i da je faza

Ja bih se sad ubila....nizu se teme jedna za drugom, a sve otjelovljuju moje strahove.
Koliko vremena provodis sama sa djecom?

[Karin]

Ja mogu samo potpisati ninet jer dijelim njene strahove.
I mene sve to uskoro čeka i moram priznati da me frka puno više nego poroda.
Ništa drugo pametno ti ne mogu reći osim možda preporučiti "Budizam za majke" (vidi topik) kao melem za dušu.

[litala]

makita - zrela si

[Paulita]

makita, opusti se malo. Ja sam svaki slobodan trenutak koristila da se bavim Lovrom. Vatreno krštenje mi je bilo kada je MM dan nakon što smo izašle iz bolnice otišao do marketa na 15 minuta. Mislila sam da će Leda spavati, krenula uspavati Lovra, kad ona počinje s plačom. Idem po nju, Lovro ide zamnom, ona plače, on plače, ja plačem.....Onda sam se legla s oboje u krevet i sve se smirilo.

Nemora ti sve biti po špagici. Ako imaš koga da ti pomogne, iskoristi ga. Neka zabavlja bebicu ili neka zabavlja Damira. Vidi kako ti u tom trenu odgovara. I ne brini oko sitnica.

[Anci]

makita

I've been there!!!

Cure, očito je da više ništa neće biti isto kao sa jednim djetetom- sad nas je više, ali nam je i ljepše.
Bilo je težih dana, starija je jeko vezana za mene i isto je često (i sad nekad ) tražila da je baš ja hranim, obujem i sl...
Jelena je kao mala bebica bila baš zahvalna - posisa, spava 2,3 sata...
Nemoj biti control freak! Ne mora sve biti ni po stanu bajno i sjajno, Damiru neće ništa faliti u neispeglanoj majici. S vremenom ćeš se uhodati. Sigurno!
Ova godina drugog porodiljskog mi je definitivno bila najljepša u životu! Nekad sam znala biti luda, ali kad sad to gledam iz ove perspektive, vidim da nije uopće tako strašno kako je nekad izgledalo.

Uživaj u svojoj dječici.

[Stijena]

I mene to čeka, doduše ne baš tako skoro, ali i prebrzo će doći........

Ono na što ja ipak računam je da će patrik već biti recimo dovoljno zreo (3 g. i 4 mj.) da će mu se moći objasniti, a i vidjet će iz priloženog, da se mama baš taj isti čas ne može posvetiti i njemu jer ju bebica sada više treba........ili sam preoptimistična.

Upravo zbog toga nikad nisam htjela manju razliku među djecom jer mi je uvijek bilo :/ kako ću "zapustiti" starije dijete, a on to neće moći shvatiti.

Uostalom, ako baš nikako to neću moći izvesti, bake će biti oduševljene da se mogu malo više družiti s unukom

[Veki]

KOd mojih klinaca je razlika dvije i pol godine i naj teže mi je bilo uskladiti ritmove koji se naravno ne mogu uskladiti čarobnim štapićem. Sa prvom bebom sam mogla spavati kad je i ona spavala, a sad neke dane nisam uopće spavala. Znam da nisam neka utjeha, ali tako je bilo. Taman bi curku uspavala morala sam hraniti malog. Kad bi on zaspao , ona bi se probudila. Spašavalo nas je zajedničko spavanje ( tako smo na kraju i ulovili ritam ), a ja bi se odmorila u trenucima kad bi zajedno spavali. Ono što nas je još spašavalo bila je marama ( blažena naša marama ), a kasnije i sling. Malog bi zavezala u maramu i time bi njemu zadovoljila glavnu poterbu, a to je da je uz mene, a sa druge strane mogla sam svukud sa curkom. Sa njim u marami sam mogla sve svakodnevne stvari obavljati sa curkom, igrati se, plesati ( što bi bilo glasnije i živahnije to bi mali bolje spavao ).
Čak smo svi zajedno skakali i na tampolinu ( lagano, naravno 8) ).
Veliku većinu dana sam bila sama sa djecom, a kad je MM bio doma on je preuzimao malog. Tako su njih dvojica između hranjenja imali duge šetnje u marami u kojima su obojica beskrajno uživali , a curka i ja bi uživale još više. Njoj je to bilo potrebno.
Evo utjehe, faza je i sve je u stvari tako brzo prošlo i prebrzo... ali da sam kojiput lupala glavom u zid, jesam.
Drži se , suosjećam s tobom

[AndrejaMa]

Drži se, odrast će oni!

To i ja sebe tješim. Sad je već malo lakše, svi smo se navikli, ali ima dana kad sjednem i plačem.

[ovca_i_janjad]

Ja sam u perspektivi, mada još nisam sama.

Zora danju ponešto odspava.
Neva danju ponekad ponešto odspava.
Zora noću spava mirno uz cicanje svakih, recimo, dva sata.
Neva noću spava nemirno i barem dio noći je budna po barem dva sata.

Obje sišu, mada mislim da Neva siše više.

I onda mi navečer nešto zasmrdi - a to budem ja .

[čokolada]

Nije jednostavno :/ ...nama je razlika 3g. i 10 mj., a najviše me boli što za stariju nemam vremena, jer mlađa po danu uopće ne spava.

[monax]

Već mjesecima hoću pokrenuti ovu temu.
Kod mene je razlika 2.5 i nekad je toplo nekad hladno.
Uglavnom nemam pomoć, MM se pojavi naveče jer jako puno radi. Stariji nemiran, valjda razmažen i užasno ljubomoran. Manji 8 mj. radoznao i puže već od 6 mj počeo koračati uz namještaj.

Stariji navikao puno vremena provoditi vani i jedino je tako mogao zaspati e sad kad imam malu bebu skoro da i neidemo van. Pogotovu ako je loše vrijeme. Dok smo bili ja i stariji sami, ako je kiša obukli bi kabanicu, čizme i van. Puno sam vremena provodila s njim, e sad to vrijeme više nije tako kvalitetno.
Spas mi je vrtić,tamo se lijepo izigra i tete su super pa voli ići. Ali već 2 tjedna ne ide, dobio šarlah pa je u kući. A ja doslovce ludim. Već par dana hoću da čupam kosu s glave. Danju skoro da i nespava. Naveče može biti budan do ponoći, ja se probudim a on još zuri u strop .
Neznam kako pomoći ni sebi ni njemu.
MM kad dođe ne može mu ništa jer je pun energije i treba je izbaciti. A kako,...mi nemamo snage.

Razmišljamo da potražimo psihologa, ali koliko nam tu oni mogu pomoći :/

Hranjenje je priča za sebe, hranim ga ja a nekad da i suprugu. Često mu moram staviti i siperak :shock: A počeo je sam jesti s žlicom sa 1.5 god.

Često mora leći u krevetić i onda s nogama mlati mobile,...

Probao je pelenu iako ju je s dvije sam odbacio

Pije čaj uglavnom iz bočice

Na svu sreću ne ide mu cicanje, ali proba svaki dan :shock: da se nije šta promijenilo.

Poludio za dudom otkako sam rodila e sad kad se razbolio, povraćao i vjeruje da mu je to od dude smrdljivice.

Vozanje u kolicima kao beba, klackanje u sjedalici, jahanj po stolici.

Često proba neki džemperak od malog.

Kupa se u kadici.

Grize kao i maleni.

Već 2-3 dana urla ga-ga-ga...i sl

Znam da je to regresija. Ljubomoran je a s druge strane je počeo voljeti malenog, jako se rastuži ako ovog nešto boli skoro da i zaplače.
Znam da se on teško nosi s tim osjećajima. A ja neznam kako mu pomoći.
Još mogu reći da nam je sad malo bolje u odnosu na početak.
Mislila sam da sam ga dobro pripremila na dolazak brata ali sam se prevarila.

U našem odnosu ja sam nemoćna a MM je još gori.

[monax]

E da na to sve ja imam grižnju savjesti zbog obojice. Nisam više sigurna u sebe.
A neznam gdje griješim, a znam da sam iscrpljena.

[Lutonjica]

kod nas je bilo svega i svačega, a skoro sve je već navedeno na ovom i sličnim topicima.

ono utješno što mogu reći jest da se svima nama četvoro u glavama i u srcima sve posložilo nakon otprilike 9 mjeseci. i sad nam je baš dobro.

[sandra23]

uf sve vas čitam i sve me strah....ja planiram sljedeće skoro i ako nam upali razlika će biti taman 2,5-3g.
E sad mislim da je dobra ili mala razlika ili velika-kad su mali da lakše prihvate a kad su veliki lakše im objasniš.Ja bi radje malu razliku,jer baš eto danas pičam sa kolegicom,njoj je razlika 3,5g između djece i eto kaže da joj je žao što nije manja jer misli da bi malu mali onda lakše prihvatio.
MM i ja smo nadošli sa našom podjelom poslova,odnosno sad funkcioniramo da svako ima neko svoje vrijeme sa Emom a vikendima se skupa sa njom bavimo,šetamo i sl,ona nije prezahtjevno dijete-bar za sad,kućanske poslove smo isto podijelili (kad je on doma a ne na putu a i kad dođe s puta nekako nadoknadi to što ga nije bilo,odnosno malo se više potrudi oko svega).Tako da se nadam da kad bude drugo da će mi i više pomoći i svekrva je u kući i dosta pomogne,i sve se nadam da će to biti bez previše objašnjavanja i da smo se već nekako uhodali-Ema spava po noći,polako jede sama,hoda i učimo se na tutu-je malo ljubomorna i počela je faza moje,moje...ali jako se veseli svoj djeci,osobito bebama.

Koliko je trebalo djeci starijoj da prihvate mlađu?Jel vam muževi pomognu?
Ja samo znam da nekad trebam vrijeme samo za sebe i srećom uspijem to(makar rijetko)i ostvariti.Evo ovaj tjedan sam sa 2 kolegice izišla naveče na kavu-valjda 2 put u godini dana(kad smo malu pospremili spavati).Nadam se da će tako i ostati.

[monax]

I onda mi navečer nešto zasmrdi - a to budem ja .

A ovako i ja.
Nekad bi voljela sam da imam čistu kosu i da zaspu da se odmorim. I uopće nerazmišljam o kavi, frizeru itd. nemam vremena. Znam da užasno zvučim i žao mi je zbog toga ali su jako teški zadnji dani. Budem bolja kad je stariji u vrtiću.
I ja sam mislila da je bolje kad su djeca manja ja sam starija od brata 5 god. i moji su imali problema sa mnom do puberteta.
Zato sam htjela čim manju razliku ali mom sinu nemožeš ništa objasniti jer je svojeglav.Takav je bio otkako se rodio.
Znam da će jednog dana oni biti veliki ljudi i da će se voljeti jer zaista radim na tome. I to me drži.
Žao mi je da nemam nikog da mi nekad uskoči oko djece. Uglavnom za izlaske van.

[sandra23]

monax ni tm,bake,neka frendica...?mene to barem jednom u par mjeseci da odem na miru kod bilo koje frendice ili općenito bilo šta bez djece doslovno spasi.Odmah mi Ema fali i mislim šta radi ali baš mi godi da malo nitko po meni ne visi.I jako se veselim drugom djetetu i svemu ali moram reći da se ne sjećam kad sam sa takvim guštom odlazila na posao kao sada -makar pitanje je koliko će to trajati jer sam strašno umorna na kraju tjedna.

Nekao mislim ,sve je u dobroj organizaciji....i malo dobre volje od strane drugih ljudi...

[monax]

sandra23 zavidim ti
MM radi uglavnom po cijele dane, moja mama jednom u mjesec dana,...nikog nemam ovdje. Moji su svi daleko a ja sam u Zg neke 4 godine. A to kakvo mirnog sina imam nisam imala vremena za druženja pa se sve postojeće veze pokidale.
A na to sve ja bih još jednu malu curu :/

[monax]

Uh kako jadno zvučim.
Danas nije moj dan, MM na putu sutra dolazi.

Kad sam ja odmorna lijepo se igramo.

[vitekova mamuška]

I kod nas je burno. Otkad se Jan rodio, Vito je sam prestao cicati pa je ujedno prestao spavati danju jer se ne može uspavati bez cice. Otkad se Jan rodio, Vito je počeo gristi nokte (vidio od mm-a, ali bojim se da drugi razlog frustracija) :shock: . Šetati sa oboma ne mogu jer: ako se Jan vozi u kolicima, hoće i Vito u kolica; ako Jana nosim u marami, i Vito se hoće nositi u marami.
Kada dojim Jana, Vito baca igračke, ima izljeve bijesa, gađa nas kockama. Cijeli dan se ljuti na sve, hoće nešo, dam mu, neće. uglavnom, jako je zahtjevan (oduvijek je takav, a sada posebno), ne prihvaća novu situaciju u kojoj nema 100 %-tnu pažnju.
Nekad voli brata, nekad vidim da bi ga najradije izudarao. Neki dan ga je pokušao malom vilicom nahraniti kockama od sira pa mu je malo povrijedio ždrijelo (premrla sam od straha), ali to je bilo iz dragosti (i Vito je bio prestrašen).
Vito hoće samo mamu za uspavljivanje, hoće da ga mama hrani i većinu ostalih stvari moram s njim raditi ja. Jana dojim, uspavljujem (meni se smiri mm-u ne), kada je budan, želi da mu se priča ili da ga se nosi. Sva sreća što mi mama pomaže jer ne znam kako bih sama. :/

Ra, čekam tvoj post

[yasmin]

imamo i mi loših dana ali u biti ja sma prezadovoljna
očekivala sam da će biti teže

no, ivan je u vrtiću, ali od kada se lu rodila trećinu je ipak bio doma što zbog blagdana što zbog bolesti

mm puno pomaže kad je doma a ako imamo krizu pozovem sveki

kad smo se odlučili za 2. dijete ivan je bio u najboljoj mogućoj fazi, jako živ oduvijek ali dobar i kooperativan
imali smo i mi poneku promjenu nakon lucijinog rođenja (ljutnja, vikanje svojeglavost) ali ništa strašno
voli se igrati sam i inače je dosta samostalan
kad smo vani posluša što mu kažem i ne bježi od mene

krizno nam je navečer jer lu nikade ne zaspi od prve
a on isto traži da legnem s njim, ako sam sama to najčešće znači da prilično kasno zaspi
ne kupam ih ako sam sama (a to je rijetko) jer nikada ne znam kad će se lu probuditi
problem mi je ako sam sama u vrijeme ručka jer ivan je težak za jelo i tu imam puno posla

što se kućanskih poslova tiće kad lu spava stignem sve obaviti, ivan voli u tome sudjelovati a ako ne onda se igra
ako je cendrav ostavim sve i posvetim se njemu

[**mial**]

Idem po nju, Lovro ide zamnom, ona plače, on plače, ja plačem......

ovo mi je tako dobro poznato
ja sam imala zbilja sreće jer sam imala prvih 6mj cjelodnevnog spavaća i jako nezahtjevnu bebu, pa je sve to išlo, snalazli smo se dobro.
kod nas sad postaju malo problemi jer je braco počeo puzati, stalno bi mene, postao je osjetljiv na sekino vrištanje, kad je ona u blizini on poludi od sreće i mogu zaboraviti njegovo uspavljivanje, a ona još to sve ne kuži, pa nam se počela jako pojačavati ljubomora.
moram priznati da pred kraj 2 T bilo me je jako strah kao ću ja sve to, ali ide , uspiješ nekako, jedan dan teže drugi lakše i taman kad se navikneš na jednu fazu, ona završi i dođe druga , ali mene sve prođe kad vidim koliko se vole, koliko su vezani, i kad seka dođe iz vrtića on jednostavno poludi, sav se izgubi jer nezna kud bi od sreće i onda počne vrištati oponašajući nju, ma milina - no dobro, baš za uši i nije svaki put

[zajecka]

Joj i nama je sve to jaaako poznato. Stariji sin emocionalan, ljubomoran htio me samo za sebe, cicao do 2g., ali nekako sam ga prebacila MM -u i prihvatio ga (iako je do rođenja bebe uvijek samo mamu htio).

I veselio se seki jako ali kada je skužio da će morati našu pažnju podijeliti s njom počeli su problemi doma, u vrtiću veeelika ljubomora, inatio se nije htio jesti, sve je bilo neeeću.......bilo je naporno ali PROŠLO je i shvatio je koliko mu seka znači, obožava ju sada jer se ima s kim igrati.....

Sva sreća ona je ko beba bila tiha, sama zaspala (naučila sam ju na to, jer bih poludjela) do 5mj. nisam čila za nju........a njemu sam pokušavala davati i dalje pažnje koliko sam mogla (nije mu bilo dovoljno, ali takav je ovaj svijet) ......

Koji put si mislim (a i istina je) da smo njega nekak razmazili kada je ona bila mala......

Ali sada zato kada i ona razumije pokušavamo sve dijeliti na dva dijela.............

[maxi]

kod nas je razlika manja-18 mjeseci.
bilo je burno skoro godinu dana, spašavalo nas je dojenje u tandemu, zajedničko spavanje (dnevno i noćno) i Vege hop koji ti dostavi finu i zdravu hranu na kućni prag

[Anci]

Ma moje su obje slatka mala derišta
Uspavljujem obje, zajedno, naučile smo se tako i super nam je. Nakon godinu dana je sve nekako super sjelo. Lana se sad s njom lijepo igra, uhodane smo.
U početku je bilo teže, najteže, meni, kad je mala bila oko 8, 9 mj. Ustajanje, puzanje gdje treba i ne treba, rušenje kocki...

Sad je super

[Jasna]

Kod nas nije baš trogodišnjag i novorođenče.. u našoj priči to je četverogodišnjak.. I u biti je super.. voli ju jako, stalno ljubaka.. vrlo malo izljeva direktne ljubomore..

I on ide u vrtić.. sve je nekako bilo dobro do Božićnih praznika.. a onda prvo praznici pa bolest i dugo nije išao.. i sada je to tuga pregolema, a ja se grizem ko pas... Nije da on baš mora ići u vrtić.. nekako bih ja izdržala i s oboje doma (jer je curka skroz mirna i dobra beba).. ali opet nekako vjerujem da je za njega dobro da je u vrtiću da se izigra, nadruži s klincima, bude vani (jer mi sad puno i nismo vani..)

Ujutro je tuga pregolema, popodne je sav sretan. A ide u vrtić u biti minimalno (od 9-2).., kako vi to rješavate sa sobom?!?!

[ninet]

Ja sam odlucila da mu necu narusavati rutinu - tako da ce ga njegova cuvalica nastaviti cuvati kod nas i kad dodje braco bez obzira sto cu i ja biti kuci.
Mislim da je to OK.
Da je isao u vrtic, nastavio bi u vrtic....

[Lutonjica]

kako vi to rješavate sa sobom?!?!

kako kad :/
trenutno već tjedan dana ne ide u vtić. gripa mi je izgovor , ali zapravo mi paše da je doma
inače ide samo 4 dana u tjednu (ima produženi vikend).
zapravo sve ovisi kako je ona - jer u biti ne voli vrtić. i ako vidim da je sve ok, onda ide. ako vidim da joj je svega dosta, onda malo ne ide. i tako. kombiniramo.
nama vrtić ne treba zbog druženja - jer smo svaki dan puno vani, i svako popodne nam ili dolaze zarini prijatelji, ili mi idemo zarinim prijateljima.

[monax]

Jasna i mene to gnjavi. Već neko vrijeme nije u vrtiću pa je i njemu dosadno a inače je preaktivno djete i onda gnjavi pa mi krivo na mene da imam taj osjećaj. On je samo navikao da s njim bavim po cijele dane i sad mu nedostaje.
Što se tiče regresije pojavila se sad kad su više skupa i kad se pomalo igraju ( igra je urlanje zajedno u glas) ali to mi je znak i da ga voli. Jako sam sretna kad stariji M. zagrli mlađeg M.
Teško mi je kad sam sama i nema MM a njih dva trebaju mamu u isto vrijeme ili ne idu na spavanje u isto vrijeme. Obojicu uspavljujem. Sa starijim ležim (stariji ima problem sa spavanjem od rođenja i uvijek ima neke rituale) s mlađi cica(do 4-5 mj fino bi zaspao sam a sad ga moram cicom uspavati, a nekad ni cica nemože pomoći). Tako da ja ustvari puno vremena provedem ležeći a baš mi se i ne leži.
Otkako je manji puzavac i pentra se, počeo je dirati igračke i kvari igru od starijeg pa tu moram intervenirati.
Glupo mi kad od starijeg tražim da ima razumijevanja a on samo ima 3 god. i da ima više mislim da nije realno očekivati da razumije.

Može li se od njih tražiti da razumiju?

Mrzim kad se osjećam nemoćnom a zaista to jesam.
I meni bi dobrodošla pomoć bar psihološka. Samo se jadam.

[Stijena]

Meni će isto biti malo lakše jer patrik već godinu i pol dana ide u vrtić i naravno nastavit će ići jer mu je to već svakodnevna rutina.
Smatram da bi si svaka majka, a pogotovo ona s više djece morala moći priuštiti svaku pomoć koju može dobiti - od vrtića, čuvalica, obitelji, baka, deda, teta i ostalih jer puno je lakše svladavati sve obveze kad si psihički i fizički odmoran.
Ja da nemam tu spomenutu pomoć, mislim da bi se puno teže odlučila na drugo dijete jer uopće ne vidim razloga zašto bi sve obveze vezane za djecu morale biti na meni.

[Anci]

Ja sam odlucila da mu necu narusavati rutinu - tako da ce ga njegova cuvalica nastaviti cuvati kod nas i kad dodje braco bez obzira sto cu i ja biti kuci.
Mislim da je to OK.
Da je isao u vrtic, nastavio bi u vrtic....

Ovako sam i ja.
S tim da čuvalica nije čuvala djecu već kuhala ručak dok sam ja s njima vani, a jednom tjedno sam, dok je beba spavala, išla sama s Lanom u grad ili nešto slično.
Nije stvarno imala zadatak voditi brigu o djeci, sve sam ja- i hranjenje, i oblačenje, igranje,...ali mi je njena pomoć u kuhanju i pospremanju stvarno dobro došla- a kome ne bi?

Obojicu uspavljujem

i ja- obje

Otkako je manji puzavac i pentra se, počeo je dirati igračke i kvari igru od starijeg pa tu moram intervenirati.
Glupo mi kad od starijeg tražim da ima razumijevanja a on samo ima 3 god. i da ima više mislim da nije realno očekivati da razumije.

isto i kod nas. to mi je bilo najteže razdoblje. uh! ali sad je puno bolje (mlađa je 15 mj)
a što se tiče razumijevanja- mislim da neke stvari može razumjeti, naravno. pri tome mislim da moja trogodišnja kćer ZNA da ne smije nikoga tući, gurati i takve stvari zaista ne toleriram.
ali, ne tražim od nje da sad bude velika sestra- samo zato što je starija sestra

[makita]

Bože, koliko nas ima

A ponekad mi se čini da mi je najlakše kad nikog nema da nam pomogne jer kao da nas izbaci iz uhodanog ritma...Damir čeka da se brat umiri, pomaže mi pri presvlačenju-bira bodić, nosi prljavu pelenu...Nekidan je kuća bila jako prljava pa sam iskoristila da s Damirom pravim kolače maći u sling i meljaj...MM se čudom načudit nije mogao kad nas je ugledao bijele od brašna...
A onda uleti par ludih dana kad je sve naopačke...kad su bake ađutantice isto bolesne il u poslu, kad se priprema sto stvari, kad treba očistiti plijesan po kući, udomit goste, jest nešto...i onda dođe opet kraj dana-a ja smrdiiim :shock:

[ra]

vitekova,

ovih dana se baš lomim.
nou nismo dali u vrtić, a možda smo ipak trebali. on je prekrasan, stvarno me svaki dan iznenadi. davida obožava, želi sudjelovati u svemu od presvlačenja, hranjenja... zbilja to nisam tako zamišljala.

a david. uf. iz dana u dan je gore. noći su nam paklene, uopće ne spava i ujutro zbilja više ne znam za sebe. bauljam po stanu, htjela bih dati što više noi, vremena, igre, čega god. ali ne ide, jednostavno ne mogu. i to me sve više žulja.

uglavnom, sad imamo neku rutinu. bez toga nikako ne ide. recimo, uspjela sam da spavaju oko podne u isto vrijeme. naučili smo s vremenom kako to izvesti bez plača jednog ili drugog. i to mi je puno olakšalo, bar imam sad sat, ako bude sreće i dva, za sebe.

[ra]

...i onda dođe opet kraj dana-a ja smrdiiim :shock:

hehe, ja sam si to stavila na listu prioriteta. čim tata dođe s posla, mojih 5 minuta pod tušem :D
prije ručka/večere, prije svega.

[rinama]

Od razdoblja "3-godišnjak i novorođenće" ja još i danas imam tikove.
Bilo je to doba kad trpiš pišanje po tri-četi sata, kad pereš kosu jednom u dva tjedna, kad jednom rukom držiš cicu, a drugom crtaš ninđa kornjaću, kad muž za ručak ima sendvić, kad jednog nosiš u slingu sprijeda, a drugog na leđima nebi li stavila juhu kuhat, kad ti dođe mama, tata ili brat prvih pola sata samo plaćeš, a tek onda moš nešto suvislo reći...e sad nekom ne ostanu posljedice, a nekom ostanu.

[MGrubi]

dobro je rekla moja baba: najlakše ih je roditi ...

[makita]

Od razdoblja "3-godišnjak i novorođenće" ja još i danas imam tikove.
Bilo je to doba kad trpiš pišanje po tri-četi sata, kad pereš kosu jednom u dva tjedna, kad jednom rukom držiš cicu, a drugom crtaš ninđa kornjaću, kad muž za ručak ima sendvić, kad jednog nosiš u slingu sprijeda, a drugog na leđima nebi li stavila juhu kuhat, kad ti dođe mama, tata ili brat prvih pola sata samo plaćeš, a tek onda moš nešto suvislo reći...e sad nekom ne ostanu posljedice, a nekom ostanu.

I kad ti starije dijete gleda crtani od 2h svaki dan :shock: i kad uvjeravaš muža da je stvorio naviku pa ga odvikavaš uz seanse plača i tuge

[Stijena]

I sad ste mi to sve našle reč , pa di ste bile prije dok sam se još mogla predomislit!

[rinama]

I sad ste mi to sve našle reč , pa di ste bile prije dok sam se još mogla predomislit!

Šuti i trpi
zakaj bi tebi bilo bolje neg je nama.

[rinama]

A gle mi potpis, osjećam toliku nostalgiju za tim vremenom da bi opet sve ispočetka.

[makita]

I sad ste mi to sve našle reč , pa di ste bile prije dok sam se još mogla predomislit!

Ma daaaj, mali spava u naručju, nećakinju sam u maškare spremila, ručala sam pred tpkovnicom i Damir spava. Ako nisi primjetila, i ručak mi je skuhan 8) mljac, obliz a ja čak i surfam-ovo se zove idila :D

[Stijena]

I sad ste mi to sve našle reč , pa di ste bile prije dok sam se još mogla predomislit!

Šuti i trpi
zakaj bi tebi bilo bolje neg je nama.

a drugo mi sad stvarno više ne preostaje.........iako ja i dalje računam na svoj "tim" baka, deda, vrtića, teta i ostalih koji će uskočit u "nevolji". Bez toga, brijem, ne bu išlo

[Lutonjica]

gle, nama nije bilo tako.
nije bilo niti jedne, ali baš niti jedne, neprospavane noći. normalno sam mogla ići na wc, normalno sam se tuširala i prala kosu čak sam i normalno mogla spremati i kuhati i sve.
naši jedini problemi proizlazili su iz zarinih poteškoća da se prilagodi novonastaloj situaciji. i jest da je to što ti je dijete očajno i izgubljeno 5x gore nego to što nemreš ić pišat, ili to što ti kosa smrdi... ali sam htjela reći da ne mora obavezno biti onako kako je rinama napisala

[kasiopeja]

Potpisujem Lutonjicu..apsolutno..

Ja čak u zadnje vrijeme razmišljam potražit pomoć psihologa da pomognem Jakovu ( i nama), kako da lakše sve prebrodimo..
Nije strašno , al zapravo je..
:/

[Anci]

naši jedini problemi proizlazili su iz zarinih poteškoća da se prilagodi novonastaloj situaciji.

ne želim plašiti makitu , ali kako je to izgledalo?
naime, kod nas je tek nakon godinu dana nekako sve "sjelo" na svoje...
sad mi je nekako sve na mjestu, super nam je

[MGrubi]

znači ... najbolji razmak između djece je .. 10-15g?

[monax]

Nas troje smo danas svi po prvi put zajedno zaspali. Inače maleni spava oko 11, a poslije drugog uspavam i imam malo mira za sebe.

I naši su problemi samo s navikavanjem starijeg situaciji i mislim našim prevelikim očekivanjem.
Već su mi svi počeli ići na živce kad malenom kažu : A pa ti si velik!A meni je još mali.
Osjećam da ga moram zaštiti i dodatno se umaram.
Da nema brata onda bi on još uvijek bio mali.
Trudim se da ga mazim još više, ali bojim se bezuspješno.
Valjda imam prezahtjevno dijete.

Stijena puno je lakše kad imaš nekog. Vjerovatno ćeš i ti imati keških trenutaka ali je lakše kad imaš pomoć.

[monax]

znači ... najbolji razmak između djece je .. 10-15g?

Ipak je bolje da je manji, mi ćemo to sve prevazići. Samo se jadamo.

[MGrubi]

znači ... najbolji razmak između djece je .. 10-15g?

Ipak je bolje da je manji, mi ćemo to sve prevazići. Samo se jadamo.

mi smo planirali razmak oko 2-3g... više nisam sigurna

[monax]

Ja sam htjela razmak od 2-3 god. i sad mi je teško ali očekujem da će mi poslije biti lakše kad budu malo odmakli s godinama.
Osim ako kao i rinama ne budem stavila u potpis dodatak s jednom curicom.

Mada je meni sad teško jer stariji neide u vrtić do daljnjeg. A ja ne uspijevam zadovoljiti njegove potrebe.