pa i meni su mama i mm dosli u posjet u sobu prvi dan, jer meni se uzasno vrtilo i nisam mogla ici tamo na hodnik. al to je iznimka, a ne pravilo.
tasenka, drago mi je da si malo optimisticnija! vidjet ces i sama, puno stvari nije tako crno, ali nije ni sve tako bajno kako neki to zele prikazati. mnoge stvari jednostavno nece zazivjeti u nasim rodilistima ni za 50 godina i mozemo se mi postaviti na glavu i mantrati svestohocumogu do besvijesti, ali to jednostavno nece promijeniti puno, dok se ne promijeni nas menatlitet, dok se ne promijeni vodstvo bolnice itd, itd...
da bi se ostvario porod kakav zelis, mora biti ispunjena jedna premisa, a to je da tvoj porod sam po sebi ide skolski, pa uplitanje osoblja nije ni potrebno, i onda se lako izboriti. al cim nesto ne ide kako nas bolnicki protokol nalaze, moguce je da neces moci ostvariti sve svoje planove.
treba posloziti u glavi prioritete i za vazne stvari se boriti, a nevazne pregrmiti, jer se moze dogoditi da potrosis energiju i zivce na neke sitnice kojih se sutra neces ni sjecati!
meni je prisutnost muza tih par dana u bolnici bila nevazna, bilo mi je puno vaznije da imam bebu uza sebe i da profunkcionira dojenje. ostalo manje vazno.
i to je konacno sve sto ja imam reci na ovu temu
 |
|||
Odgovori s citatom
meda prvotno napisa
