Kratka priča o dolasku Danina
Kao prije tri godine i dva dana ustanem ja ujutro u pola 4, naravno da skoknem do toaleta, obavim svoje i vratim se. Problem je što me nakon pet minuta nešto trznu, opet ustanem i dođem do toaleta, kada imam šta i vidjeti, otječe plodna voda. Probudim MM i nazovem svoje da neko dođe čuvati Dinu, a ja se počnem polako spremati. Dragi mi skuha kafu, a ja shvatih da mi bolovi idu na 10 minuta. Nazovem babicu i dogovorim se snjom, a dr. mi kaže hajde ti gore ja sam popodne :smajlić koji puca od smjeha i udara glavom u zid:. Krenemo polako, ali prvo obiđemo pola naselja kako bi kupili ultra dopunu za mobitel. Stižemo u bolnicu oko 4:15, a «ljubazna» sestra me napada da sam mogla kući biti još najmanje dva sata, jer ona nije ništa spavala cijelu noć. Ja joj kažem da su mi bolovi na 5 minuta, a ona ponavlja svoje. Dođe doktorica pregleda me i kaže: ih super 4 cm otvorena, sve mekano ima ovo da ide. Nakon premjeravanja vode me u salu, bolovi postaju intenzivniji i češći. Babica mi govori kako bi me trebali klistirati i vodi me u salu za klistir, ali joj ja govorim da od toga neće ništa biti jer imam bol na bol. Ona zove dr. koja me pregleda i ustanovi da sam skroz otvorena, te me bez klistira JUPIII vratiše u salu. Nakon što sam legla na stol osjećam da porod kreće dva puta zovem babicu, a ona veli da se beba još nije spustila. Treći put je to bilo to, nakon tri napona izlazi Danin plačući iz petnih žila. Nisu me rezali, pukla sam samo za jedan konac, nisam imala klistir, niti sam dobila drip. Sve je prošlo prirodno i za sat vremena. Danin se rodio u 5:55, a sa sikom se sastavio u 7:30 i od tada je ne pušta.
 |
|||
Odgovori s citatom
bera prvotno napisa
