Dragi forumasi, resila sam da vam se prikljucim i podelim svoje iskustvo.
18.07. ove godine, u 33. nedelji trudnoce rodila sam devojcicu, tesku manje od 1,5 kg. Imala sam tezak porodjaj, beba je dobila sepsu, krvarenja 3. stepena, usled cega je doslo do opstruktivnog hidrocefalusa. Operisana je sa mesec dana, ugradjena joj je pumpica. Jako tezak i stresan period, ali srecom, nas mali borac je iz svega izasao kao pobednik. Sada imamo 3,5 meseca, 5 kg i sve u svemu, jako lepo napredujemo. Ona je jedna vesela i dobra beba, na kojoj ne primecujemo nikakve motoricke, a ni bilo kakve druge probleme (hvala nebesima). Idemo redovno na kontrole svega i svacega i sem sto je malo anemicna, za sada je sve u najboljem redu.
Htela sam da vas pitam sledece, s' obzirom na to da nas je nasa doktorica neonatolog posteno naplasila svojim prognozama (pri otpustu iz bolnice nas ispratila recima "gledacemo da se popravi sve sto se popraviti da"), mi smo u blagoj neverici koliko nam devojcica lepo napreduje. Bili smo i na pregledu kod fizijatra, koja nam je rekla da na njoj ne primecuje nikakvo odstupanje od svog korigovanog uzrasta, ali cemo ipak ici na filikalnu terapiju, zato sto je to inace praksa sa prematurusima. Da li je neko imao slicna iskustva da posle svih tih komplikacija na kraju sve ispadne dobro? U velikom sam strahu, ali kako vreme prolazi sve vise verujem, barem kada je mozak u pitanju,da uvek postoje izuzeci od pravila.
Hvala unapred.
I jedno veliko hvala svima koji su podelili svoje price, mnogo mi je znacilo procitati i o vasim iskustvima.
Srdacan pozdrav.