a jest nam topic bolnica na kraju grada . Maria, Tviti i ostali shrvani, nadam se da ćete se brzo oporaviti!
Mi se još odupiremo gripi (kuc-kuc)...i dalje padamo s nogu...večeri su nam prilično nesnošljive, Mare tradicionalno urla poslije 6, a Ana poslije 8, upravo kad M. zaspi . Znam da bi A. trebalo strpat u krevet odmah iza 8, ali to nam nikako ne uspijeva jer uvijek treba napraviti 100 stvari po kući i pripremiti sutrašnji dan. U mene malo kvrge, malo ragade, malo blisterčići, pa jel soor ili nije, pa zovi, pa pitaj, pa oblaži, pa grij, pa hladi, pa dama spava ko top, pa izdajaj...kako zavidim ženama koje lijepo izvade sisu i puste mozak na pašu!

Miloc, moj brat (29) i dan danas vrti kosu, ja vrtim rubove tkanina (ovratnike, jastučnice i sl.), a sestra mi (43) valjda još grize nokte. Reklo bi se da smo jako nestabilni .
Ti malci su jako osjetljivi, svašta proživljavaju i to noću "vrte", Ana je neku noć imala nakon dugo vremena opet night terror, vrištala je dobrih deset minuta :/ .
Izgleda veselo, bezbrižno i zaigrano, ali ne daj Bože da se netko od nas (osobito ja) onako pošteno naljuti na nju (uz vikanje)...dobije slom živaca! Doslovno se počne trest (uz naravno popratni plač i vriskove), uhvati je grozan strah, vapi da se ne viče na nju, to sve prilično grozno izgleda...moramo jako paziti da nam ne puca film, po sto puta izbrojati do deset.