 |
|||
Psovanje
jao meni ne znam šta ću. Samo odjednom je poćelo. Počeo je psovati kao kočijaš.
Svi mi kažu ignoriraj, ali kako. Sve je to još donekle podnošljivo kad je u kući. Ali kad izađemo van ili odemo negdje pa kad počne redati jednu za drugom.
Više ne znam kako da mu kažem ili objasnim ili zaprijetim da to prestane.
Svi govore faza je proći će, ali ja polako gubim živce.
Mi smo to malo radikalnije sasekli - Vi ste mamini dobri dečaci a dobri dečaci ne govore ružne reči.
Nije ni po Juulu ni po Searsu ali je kod mene moralo brzo delovati jer su dvojica i jer bi me ignorisanje koštalo živaca za više meseci. A onakve grdobije iz dečijih usta ne mogu da slušam. Kome je simpatično neka uči svoju decu (ili unučad pošto su bake i deke uglavnom ti kojima je to slatko mada je kod nas krivac bio vrtić), moja će govoriti fino i pristojno.
Inače nama se psovanje koristilo u prave svrhe - oni ljuti i sipaj divote. Sad nam je glavna 'psovka' ''Neću da ti kupim kinder-jaje''
Ja sam svašta pokušala, ali to ne prestaje. Pa traje više od dva tjedna. Malo se smanjilo odnosno ovisno od situacije.
Pogotovo kad je ljut i u afektu onda sipa sve po spisku, inače ima 2,5 godina.
Često mi on zna reči kad ja njemu objašnjavam da to nije ok, da samo njegovi dečki u vrtiću smiju psovati.
Sad onda ne znam jer od tamo pokupio.
Mi stvarno ne psujemo, ali u našoj bližoj okolici psuju Deda i striko.
Kako da mu objasnim da to prestane!
noa je prije puno više psovala,ignoriramo ju pa joj sada rijetko izleti i to samo kada je ljuta. nadam se da će ju uskoro skroz proći.
mi za sada još nemamo s tim problema, ali kad je moj brat bio mali svi su ga učili da govori "tata mi je jarac, mama glupača" i majka je sve te koji su ga učili napala i rekla im da ne siju dolazit dok ne odluče bit pristojni i ne učiti njeno dijete govoriti ružno
joj našoj izleti kad se recimo zaigra pa joj nešto neide od ruke pa kaže " je.... mu "sva sreća pa joj tako što ne izleti u vrtiću :/
nadovezat ću se sa sličnom temom da ne otvaram novi topic...
što u situavciji ako baka i djed jedva čekaju da dijete progovori kako bi ga naučili koju prostotu?...kako ste rješavali te situacije i kakve su bile njihove reakcije, jer meni se vrte po glavi misli tipa...možete djete naučiti i pametnijim stavraima...
Ja pisah o tome na temi ''rodbina i odgoj''. Moja deca ne mogu biti pod njihovim uticajem jer ih ne ostavljam (sem kod sveki tu i tamo kad me mrzi da vučem i njih dvojicu do pijace) več sam uvek i ja tu.RING prvotno napisa
nadovezat ću se sa sličnom temom da ne otvaram novi topic...
što u situavciji ako baka i djed jedva čekaju da dijete progovori kako bi ga naučili koju prostotu?...kako ste rješavali te situacije i kakve su bile njihove reakcije, jer meni se vrte po glavi misli tipa...možete djete naučiti i pametnijim stavraima...
Moj svekar je imao običaj da uđe na vrata sa rečenicom ''Ko ovde pravi pi**arije'' na šta sam ja stalno sipala kritike jer će se deca naviknuti na taj izraz i onda će im biti kao 'dobar dan'. Na kraju je prestao ali koštalo je dosta vremena. Sreća te su deca dobar deo tog vremena bili nepričači.
Meni izleti pokoja blaža psovka, mm-u još češće ali deca nas opominju redovno tako da se i mi popravljamo u tom smislu. Msilim da se može dosta toga uraditi po tom pitanju samo treba biti kategoričan.
ma svakome izleti koja psovka prije ili poslije, ali me iritira to što je njima super kad malo djete psuje...a nemam mi grublje stvari nego kad iz nevinih dječjih usta čuješ psovku.
tako sam ja imala jedan "okršaj"sa šogijem,koju je nou htio naučiti da psuje i rekao mi da mora znati psovati :shock:
a ja sam samo rekla ako nezna ju ničem pametnijem naučiti onda neka šuti i našao se uvrijeđen i povrijeđe.
mm i ja danas uporno ignoriramo pjesmicu o srednjem prstu 8)
ali je možeš podijeliti s nama, slutim da je zabavna 8)
ja sam se "odrekla" psovanja kad je kikica bila mala
svaki pokušaj psovanja s bilo čije strane - bio je dočekan riječima: to je ružno, ispričaj se!
kad se njoj "omaklo", ja sam tražila da se ispriča... kad se meni omaklo - jedva je dočekala "isplicaj se, to je luuuuuuuuuzno!!!!...
kako mi je to palo na pamet?
nekih 6-7 godina prije nego se kikica rodila, jedan poslovni partner švicarac - posvojio je malog koreanca.. i pričao mi je o njemu s tako puno ljubavi, i toliko puno detalja ... između ostalog, kako su ga učili pristojnom ponašanju, i kako je on to usvojio - ali je isto tako mamu, tatu - ali i goste
Meni se sad često omaknu psovke, jer bolje nešto skrešem nego da ju lupim, vičem i sl. Grozno mi je to, hvala Bogu ona to još nije počela kopirati, ali pod hitno se moram naučiti kontrolirati, inače nisam tip koji psuje
moj miš je još mali, još ni ne priča....no ono što mene muči je da mm psuje. to što ga upozoravam da nije dobro zbog mališe on u momentu ljutnje ignorira (tog trena mu je problem zbog kojeg psuje prioritet a ne to što će to jednog dana miš pokupit kao model ponašanja, komuniciranja). kad se strasti smire, onda i on sam govori kako treba prestati sa psovanjem....al kakva korist od toga kad se u momentu ne uspjeva kontrolirat :/
skrenula sam s teme, jer ovdje je riječ o djeci, a ne tatama koji psuju (ma koliko god ujedno neodvojivo bilo...)
@clumsy mum, oprosti, no nisam shvatila na koji si način riješila problem posovanja, pa ako možeš pojasniti jer mi zvuči nevjerovatno da je ovo bilo dovoljno
Veruj mi, sasvim dovoljno. Ali mi smo blizanci i kod nas je večito rivalstvo za maminu naklonost (joj, ružno ovo zvuči mada ćete razumeti na šta sam tačno mislila) tako da je palilo ono ''I ja sam dobar! I ja sam dobar! Neću NIKAD VIŠE da kažem ružnu reč!''@clumsy mum, oprosti, no nisam shvatila na koji si način riješila problem posovanja, pa ako možeš pojasniti jer mi zvuči nevjerovatno da je ovo bilo dovoljno
Ja nisam nikad na njih vikala, jednostavno bih nakon svake psovke napravila ravnodušnu facu i promrmljala ''Pih, dobri dečaci to ne govore'' i uspela da ih odviknem.
Njima je bilo zanimljivo da u početku to prosto pevaju po kući a onda su se vrlo brzo naučili da opsuju kad nešto ne mogu da urade ili kad treba izazvati negativnu pažnju. Sad niko u kući ne sme da psuje, opominju i goste praveći sablažnjene face i smešni su kao crtani film sa svojim objašnjavanjem 'bezobrazniku' kako nije lepo tako govoriti (deda im je najčešće na tapetu)
Doduše imala sam par 'visokih savetnika' koji su mi preporučivali da ih pustim i da će sami prestati ali ja nisam mogla da trpim i čekam da im kvrcne. Verovatno bih i dočekala ali tamo negde dogodine najranije - sve pre toga mi je SF.
O smo 'objasnili' da je jako ružno reći j*** ti mater, a on je shvatio da je u tome mater ta ružna riječ koju ne smije govoriti. Jučer me došao pitati smije li se reći j*** ti mati. Maaaamaaaaa, F. kaže da mater nije ružna rijeeeeč......................jel' da jeeeeeeeeeeeeeeeeeeeee................
Matija bi ti rekao:''Ružno je 'u p**ku mater i u icku mater i p**ku i icku i micku i slicku i benti mater''. I mater je ružno takođe
Objasnila sam Keti da je to ružno. I zamolila je da ne psuje. Ako meni ili nekom drugom "pobjegne", nek nas upozori, a da ćemo se mi truditi ne psovati. Prvi dan poslije toga me molila da par puta opsujem da em može upozoriti.
Za sada funkcionira. Ne psuje ona, meni povremeno izleti al me dijete odmah korigira.
Viktor je poceo psovati, psovao nekih mjesec-dva i samo prestao.Objasnila sam Keti da je to ružno. I zamolila je da ne psuje. Ako meni ili nekom drugom "pobjegne", nek nas upozori, a da ćemo se mi truditi ne psovati. Prvi dan poslije toga me molila da par puta opsujem da em može upozoriti.
Za sada funkcionira. Ne psuje ona, meni povremeno izleti al me dijete odmah korigira.
Nastavio je mene korigovati.
Nazalost skoro pa svakodnevno...ja sam grozna lajavica.
Pravila pisanja postova
Odgovori s citatom