Veruj mi, sasvim dovoljno. Ali mi smo blizanci i kod nas je večito rivalstvo za maminu naklonost (joj, ružno ovo zvuči mada ćete razumeti na šta sam tačno mislila) tako da je palilo ono ''I ja sam dobar! I ja sam dobar! Neću NIKAD VIŠE da kažem ružnu reč!''kuku.tree prvotno napisa
@clumsy mum, oprosti, no nisam shvatila na koji si način riješila problem posovanja, pa ako možeš pojasniti jer mi zvuči nevjerovatno da je ovo bilo dovoljno
Ja nisam nikad na njih vikala, jednostavno bih nakon svake psovke napravila ravnodušnu facu i promrmljala ''Pih, dobri dečaci to ne govore'' i uspela da ih odviknem.
Njima je bilo zanimljivo da u početku to prosto pevaju po kući a onda su se vrlo brzo naučili da opsuju kad nešto ne mogu da urade ili kad treba izazvati negativnu pažnju. Sad niko u kući ne sme da psuje, opominju i goste praveći sablažnjene face i smešni su kao crtani film sa svojim objašnjavanjem 'bezobrazniku' kako nije lepo tako govoriti (deda im je najčešće na tapetu)
Doduše imala sam par 'visokih savetnika' koji su mi preporučivali da ih pustim i da će sami prestati ali ja nisam mogla da trpim i čekam da im kvrcne. Verovatno bih i dočekala ali tamo negde dogodine najranije - sve pre toga mi je SF.
 |
|||
Odgovori s citatom