luduje- faza u razvoju, klimatski utjecaj ili... ?

[odra]

... ili, ne daj Bože, karakter??? U zadnje vrijeme je postalo prilično naporno. "Ne" mu je strana riječ, odnosno znači mu"da, samo naprijed", tako da nas gleda postrance i radi upravo to što smo zabranili. Ali nije to sve, točno zna što sve ne smije, onda baš to radi, gledajući jesmo li obratili pažnju. Kad ga maknem od zabranjenog (da se razumijemo, kod nas nema udaranja, ni po prstima), natjeram da me gleda u oči (to mrzi), i još jednom jasno ponovim da se to ne smije i zašto, onda često reagira udaranjem. E,da, donedavno je tulio za svaku sitnicu (ne plakao, nego onako baš tulio i silio se da "plače")
Stalno nešto baca, udara po staklu, po stolu... izgleda kao da se dosađuje, ali kad ga pokušavam animirati, zainteresira se, ali interes traje koju minutu i onda bi "nešto gugo". A sam se rijetko zabavi nečim. Jedino kad izađemo van bude ok.

Ja se nadam da je to faza... bio je umilno dijete donedavno

Jel kod nekog bilo slično??? Evo, upravo danas puni 21 mjesec, a ovo traje nekih 2-3 tjedna

[Barek]

Moj Petar (20,5mj.) se potpuno uklapa u tvoj opis. Trenutno je u fazi "neću" na što se ja ne obazirem. On kaže Neću , a kažem DObro i idemo kao da nije rekao neću.

moja mama ima foru da ga pokuša "odvući" od nepoželjne aktivnosti nečim što njega jako zanima, npr. idemo vidjeti bager (u fazi bagera, traktora i kamiona smo) ili gdje je ptičica. To najčešće pali. Kad ne pali onda on plače. Pokušavam mu objasniti, ali kad ne ide, pustim ga da otplače, tj. da izrazi svoje negodovanje, to prođe začas i idemo dalje.

Ima vrijeme u danu kad bi samo grizao, čupao me za kosu i udarao, kao da ne zna što bi sa sobom.
Da skratim, mislim da je to faza u kojoj osjeća da ima izbor tj. da može odlučivati o svom ponašanju i sad ispituje granice...dokle ćeš ga pustiti.
Proći će, nadam se , brzo. Mislim da je važno da ima trenutaka u danu kad mu se treba pružiti mogućnost da može odlučiti sam o nečemu, ali i takvih da shvati da ne može biti baš sve po njegovom. Ako to znači da će nekad cendrati i plakati, onda neka to bude tako, jer Petar još ne zna reći da nije zadovoljan mojoj odlukom pa se izražava kako zna. Barem tako mislim.

[odra]

Ima vrijeme u danu kad bi samo grizao, čupao me za kosu i udarao, kao da ne zna što bi sa sobom.

Ovo definitivno ima, svakog dana. Samo što onda nije toliko naglašeno čupanje i griženje, nego udaranje - po meni, po tati, po stolu, po vitrini... Ili bacanje. Baš ničim izazvano.

Na "neću" i ja slično reagiram kao i ti. Kod nas još djeluje, ali samo ponekad, obrnuta psihologija.

U svakom slučaju, lakše mi je kad pročitam da je još nekome slično. Već sam se uplašila kad sam vidjela da još nema odgovora na ovaj topic Hvala, Barek! I pusa malom haharu!

[clumsy mom]

Sačekaj malo i vreme će ti reći d ali je kongitivni skok ili nešto drugo u pitanju. Evo našeg poslednjeg primera (a bilo ih je ihaaajjj):

Na moru smo se odvikli od pelena. Smatrala sam da je 14 dana sasvim dovoljno za taj poduhvat i bilo je. tačnije, trajalo je smao 2 dana a onda smo bez nezgoda dovršili letovanje. Na povratku smo svratili kod babe i dede na selu i tamo ostali još 4 dana. I tu su podivljali. Bilo je negodovanja za apsolutno sve, za svaki pokušaj animiranja ili zagovaranja, čak i na stvari koje obožavaju (ljuljanje npr.). Histerija se nastavila još 3 dana po povratku kući (četvrtak, petak i subota). A onda lagano smirivanje situacije prvo kod jednog a onda i kod drugog. U nedelju su bili oni stari.

E sad, kad krenem da sumiram događaje to odprilike ide ovako: na moru su prihvatili život bez dnevne pelene verovatno se nadajući da će se po povratku kući sve vratiti na staro. Međutim nastavilo se po novom principu i kod bake a onda i kući odnosno u jaslama. da je definitivno skidanje pelena bilo okidač za divljanje bilo mi je jasno kad mi je teta rekla kako čim zatvorim vrata traže da im stavi pelenu, zatim uredno tražili nošu sve vreme, probudili se sa suvom pelenom i sa istom krenuli kući. Kad su napokon trećeg dana skapirali da ostajemo u gaćicama i da nije big deal ako i naprave neku nezgodu (ni kući ni u jaslama) prihvatili su novo stanje stvari i primirili se.

Dešavalo nam se i da pošandrcaju kad se naglo izduže (Matija obično jer tako raste, po 2-3cm maltene preko noći a onda čeka brata da ga stigne), kad se desi neka izmena u kući (dođe baka, stigne novi dvosed, otvorimo prilaz terasi), kad se desi nagli napredak u govoru... Razmisli malo. Možda je i kod vas to razlog. Ili jednostavno terrible two hvata zalet :/

[Mirta30]

ako ti što znači i mi smo u istoj fazi već nekoliko mjeseci
grize, udara, baca stvari ....
čekam da prođe i taman će mi Bruna ući u tu fazu

[tanja_b]

Mi smo u dobi od 22 mjeseca prošli prvu intenzivniju "ne" fazu koja je izgledala jako slično ovome što odra opisuje. Prošlo ga je i onda smo imali mirno razdoblje, isprekidano blažim negativističkim fazama.
Ovih dana prolazimo drugu, i znatno težu fazu ludovanja, tantruma, urlikanja i bacanja. Ali i njoj se već nazire kraj.
Samo treba čuvati strpljenje i živce (a to je najteže).

[clumsy mom]

Samo treba čuvati strpljenje i živce (a to je najteže).

I, kao svaka pametna majka, za sve kriviti zvezde i kongitivne skokove

Mislim, kako mogu sad da kažem da su mi deca podivljala bez razloga? Time dajem prilično prostora mojoj sveki da uleti sa razmazila si ih-pričom

[buba klara]

E ovo "razmazila si ga" mi je stvarno najbolje a legne mrak kad ti dijete plače, ti si lagano na rubu...
M. za sad nema ispada tipa pravih tantruma ali zadnjih dva tjedna je doista postao antiprotivan svemu, cendrav i kenjkav cim mu nesto ne ide od ruke, pa to potraje dosta dugo. A komentari tipa ramazila si ga ili razmazit ces ga, me u takvoj jednoj fazi ubijaju... Ko da nije to dovoljno napeta situacija i njemu i nama, nego netko još nađe za shodno tako bocnut sa strane.
A kad je dobar, tj. dobro raspoložen, kooperativan i sl. onda nista - tad je fino odgojeni decko, super naravi, tad ga nismo razmazili. A takav je bio sve do sad, dakle do svoje 2,5 g. i stvarno mi se činilo da imam razumno dijete s kojim se sve možeš dogovorit. I sad čim je uletila prva NE faza i malo kenjkavljenja, odma je razmažen.
Znam da sam mu mama i da možda ne vidim ono šta bi trebala vidit ali ako razmazit znači ne lupnit ga kad nešto ne posluša ili zagrlit ga ako se plače, onda sam ga razmazila ali drugačije ne znam i ne mogu.

[clumsy mom]

Znam da sam mu mama i da možda ne vidim ono šta bi trebala vidit ali ako razmazit znači ne lupnit ga kad nešto ne posluša ili zagrlit ga ako se plače, onda sam ga razmazila ali drugačije ne znam i ne mogu.

Kod nas (tj u očima moje sveki koja btw kod nas boravi svakog dana po cirka 20min i, jelte, veoma ima materijala da mi procenjuje decu) razmaziti znači upravo to - ne tući ga. Ne znam ni sama koliko mi je puta u poslednjih godinu dana ponovila kako sam okasnila sa batinama, kako su razmaženi jer im ja previše popuštam a sve to jer nisam radila do pred njihov drugi rođendan pa sam mogla da im ugađam. A da sam radila kao ona sirotica bilo bi mi svega preko glave i ne bih imala mnogo prostora da ih razumem u svim tim njihovim neshvatljivim fazama. Ona je, jadna, i radila (kao učiteljica u jednom selu, držala po 3 časa dnevno a onda palila kući) i održavala kuću sa tri muškarca u njoj i pomagala mužu oko vinograda i stizala i da šeta i da skita i...Ja, naravno, u kući nemam puno toga da radim (pa samo da skupljam igračke po ceo dan i mrtva sam već u 21h), mogu da skuvam za 3 dana, ne moram da peglam pa stoga imam vremena da raspustim bandu

[odra]

Clumsy, sigurna sam da ima veze i neka promjena u životu, to sam i zaboravila napisati, ali MM i ja smo baš zaključili kako se njegova promjena u ponašanju desila baš nekako u vrijeme kad su se šogor i šogorica s djecom (otprilike njegove dobi) doselili kod svekrve gdje Andrej boravi svaki dan dok mi radimo. Oni stvarno uživaju zajedno i meni je super što je svaki dan s djecom, a tamo mogu biti i u dvorištu, kupati se... Ali definitivno ga je i to malo povampirilo

Inače, vrištanja i bacanja na pod smo imali s 18 mj. i trajalo je oko 1,5 mj. i taman kad sam mislila da smo uspješno izronili iz toga, evo ti drugih ispada...

Sad sam ponovo čitala Penelopu, tako da dobijem inekciju strpljenja i razumijevanja jer lako se zaboravi pročitano i podlegne trenutnim emocijama. Žao mi je da tih par sati dnevno što provedem sa svojim djetetom, bude ispunjeno mojim "ne", njegovim "ne" i zajedničkim nezadovoljstvom.

[tanja_b]

Žao mi je da tih par sati dnevno što provedem sa svojim djetetom, bude ispunjeno mojim "ne", njegovim "ne" i zajedničkim nezadovoljstvom.

Skroz te razumijem, tako i ja razmišljam svaki put kad ga "uhvati" faza.
Od subote do utorka imali smo takve ispade da me hvatao grč u želucu od vlastitog djeteta. Navečer, kad bi zaspao, bila sam iscrpljena do daske - fizički i psihički.
Onda sam zaključila da je bolje da se malo opustim i smanjim svoja očekivanja, i odjednom su scene prestale! Ne kažem da ih više nikad neće biti, ali puno znači već i to da me na svaku moju rečenicu ne dočeka protestno "Neeeee". Uglavnom, sad guramo dalje, nadam se bar neko vrijeme u mirnom suživotu

[odra]

Tanja_b, hvala na razumijevanju! Nama je danas bio super dan, nakon nekoliko jedva izdrživih. Baš smo se lijepo igrali i zabavljali, uz par malih ispada, ali ništa strašno. S obzirom da je vrućina još gora i teža nego jučer, zaključujem da nisu klimatski utjecaji u pitanju

[Happy]

Odra, i ja imam doma IDENTIČNU situaciju zadnjih tjedan dana. Imamo uskoro 20 mjeseci i iste simptome. Valjda je faza. A i jako je vruće zadnjih dana - možda i to utječe.

[Luna Rocco]

Cure, prođe li ta faza ikad? Mi ćemo za koji dan napuniti 22 mjeseca i lagano imam PSTP od onog "iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii" tuljenja za svaki *****. :shock:

[lara01]

Luna, hoćeš reći da osim nespavanja i nejedenja imate još i ovo? :shock:

Ako je tako, odoh ja za par mjeseci na nomabele

[spajalica]

e LR i ja se nadala da ce to proci, ali na zalost mi imamo 26,5 mjeseci i sad za blagdane je doslo do vrhunca. ono sto me tjesi da nam je ovaj vikend bilo moj necak koji ima 38 mjeseci i iz te faze je presau u prilicno pitomu. dakle mi jos imamo do tad, ali kad dodjem u tu blazenu fazu mislim da ce svi znati, jedino sto imam problem kao i Mirta, drugo ce taman poceti s kmeeeeee

[Luna Rocco]

Luna, hoćeš reći da osim nespavanja i nejedenja imate još i ovo? :shock:

Ako je tako, odoh ja za par mjeseci na nomabele

Jesam li spomenula bacanje nasred ceste i histeriziranje u gostima koji mu ne pašu (a ne paše mu nitko osim baka, dida i frenda Kiana)? Kupi si odmah kutiju.

[Luna Rocco]

Da ne ispadne da si samo tračam dijete - jako sam sretna zbog toga što ne radi ono što puuuuuuuuuuno djece njegove dobi radi, a meni je koma - udaranje. Nikad nije udario ni mene ni MD-a niti bilo koje dijete, jako je pažljiv i nježan, ako ga netko smeta, ljubi ili gnjavi (najčešće ga živciraju starija djeca koju ne podnosi ) samo lagano odgurne (ali fakat lagano, tek toliko da si stvori malo osobnog prostora) to dijete. Kad njega netko napada, makne se. Kad mu netko uzme igračku ili je prepusti ili plače/čvrsto je drži ako mu je jako zanimljiva, ali nema šanse da bi udario, pljunuo, čupao i slično... Zlato mamino.

[Linda]

PSTP

Kaleb je divan, ne vjerujte joj (samo ga mater ne razmije).

[spajalica]

pa obicno je tako da uglavnom se jadamo na probelme . recimo iako je s BC-om zadnje vrijeme fakat tesko, ipak ima i on svojih svijetlih tocaka. kako samo lubi i mazi Ariu, ja se tad rastopim, narocito kad se ona pri toma smije
iskreno mislim da pri odrastanju djeca su uvijek u nekoj famoznoj fazi, svaka je teska na svoj nacin. mozda je neka nama laksa, a njima teza. ono sto mene muci je da nemam uvijek jednako strpljenja i volje, kao recimo danas.

[Luna Rocco]

mi imamo 26,5 mjeseci

Još jedna koja ne zna računati mjesece

[Luna Rocco]

Inače se slažem s ovim što si napisala... Meni je najgore to nerazumijevanje, prijateljičin mail isto zna imati "bijesne gliste", ali zato joj sve objasni - što ga smeta, što želi... Kaleb to ne može, što nas oboje jako frustrira.

[spajalica]

mi imamo 26,5 mjeseci

Još jedna koja ne zna računati mjesece

[dorotea24]

S obzirom da je vrućina još gora i teža nego jučer, zaključujem da nisu klimatski utjecaji u pitanju

Ja gledam kakva vrućina na zimovanju, kakvo kupanje u dvorištu na -10 i sve mi nešto nije jasno....a kad ono stari topic

[Shiny]

Evo i nas ovdje...mi smo trenutno u svim fazama...od nejedenja do tantruma...

Ali najviše me živcira kada, recimo...Jan hoće bananu i ja mu donesem e onda ju više neće, ja ga pitam da ju odnesem, on kaže da hoće, ja ponudim, on već počne šiziti i neće, ja da ću odnijeti on u plač....i takoooo...
Ili recimo (ta banana nam je problematična u zadnje vrijeme) kad krivo stavim bananu na stol (još nisam dokučila kako ju krivo stavim..) pa on pošizi a ja ne zna u čemu je štos...

I počeo me lupkati..ne lupati nego, onako, malo tup, tup pa me gleda u oči da vidi reakciju i onda me dovede do krajnjih granica pa sam ga, u nedjelju, prvi put stavila u "time out", jednostavno sam pukla, plakao je ko kišna godina, bio u "outu" ni minutu, onda smo se zagrlili, pa je rekao "neće više Jan tući mamu" i onda za tri sata opet "tup" i tako...

A ja se konstantno preispitujem što radim krivo, je li "time out" bio ispravan ili sam bezveze pukla, ali mi je drago da je vidio da sam baš pošizila jer ja inače imam užasno visok prag tolerancije pa mi mnogi mogu skakati po glavi dok ne poludim totalno

I od ovog tjedna se dižem u šest ujutro kako bi na miru popila kavu, sredila sebe i onda se potpuno posvetila Janu jer je tada najzahtjevniji u smislu pažnje i maženja...
A i zadnja dva tjedna radim do 18, 19 sati navečer...

I kao da je takvo ponašanje počelo s njegovim ponovnim odlaskom u vrtić, jer je bio dva tjedna preko blagdana doma...

[petarpan]

tu smo. sa nepunih 18 mj. počelo je pred kojih mjesec i pol-dva. mislila sam da će to biti kraća faza, da ću dobiti makar mali time out između te faze i slijedeće, ali kad čitam vas....bojim se da ću se krkat apaurinima i travaricom
sve nam je maltene isto kao iz odrinog prvog posta...
aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa

[vertex]

[quote="Shiny"]

Ali najviše me živcira kada, recimo...Jan hoće bananu i ja mu donesem e onda ju više neće, ja ga pitam da ju odnesem, on kaže da hoće, ja ponudim, on već počne šiziti i neće, ja da ću odnijeti on u plač....i takoooo...

Ja u ovakvoj situaciji stavim bananu (ili što već) na stol i kažem - tu je pa uzmi ako želiš. Nama pomaže.

Ili recimo (ta banana nam je problematična u zadnje vrijeme) kad krivo stavim bananu na stol (još nisam dokučila kako ju krivo stavim..) pa on pošizi a ja ne zna u čemu je štos...

Ovdje već ne znam pomoći, tako da prva ideja možda otpada .

[vertex]

Cure, prođe li ta faza ikad? Mi ćemo za koji dan napuniti 22 mjeseca i lagano imam PSTP od onog "iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii" tuljenja za svaki *****. :shock:

Nama je prošla, a trajala je dugo. Od 1.5 do 2.5 godine intenzivno, onda povremeno, 4 godine su bile nekakva prekretnica. Do negdje tri njegove godine sam stalno bila kao vojnik pod punom spremom, tako da skroz razumijem ovaj PTSP.

[summer]

Cure, prođe li ta faza ikad? Mi ćemo za koji dan napuniti 22 mjeseca i lagano imam PSTP od onog "iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii" tuljenja za svaki *****. :shock:

Nama je prošla, a trajala je dugo. Od 1.5 do 2.5 godine intenzivno, onda povremeno, 4 godine su bile nekakva prekretnica. Do negdje tri njegove godine sam stalno bila kao vojnik pod punom spremom, tako da skroz razumijem ovaj PTSP.

Ajme :shock:

Mi smo jos super, imamo samo izolirane incidentice, ali sve si mislim, dosad je bio tako zlatan, evo sad ce poceti, sad ce... Ima li itko a da ga je mimoislo?

Tjesim se samo time sto cu i ja, ako bude potrajalo, valjda pronaci i najbolje nacine odgovaranja na takvo ponasanje i raspolozenje, u njegovu i moju korist, ili bar nauciti ne planuti odmah kao barut... Zato citam, pamtim i kad treba isprobavam vasa rjesenja.

[lara01]

Tjesim se samo time sto cu i ja, ako bude potrajalo, valjda pronaci i najbolje nacine odgovaranja na takvo ponasanje i raspolozenje, u njegovu i moju korist, ili bar nauciti ne planuti odmah kao barut... Zato citam, pamtim i kad treba isprobavam vasa rjesenja.

i pitam se postoji li prevencija

Jer sjećam se Luninog pisanja o prelaženju ceste, pa sam ja odavno uvela strogi red i disciplinu po tom pitanju i nemamo frke s tim.
Dođemo do ceste, diže ruke, ja ga prenesem i na sigurnom spustim.

Ali imamo opaku frku ako ja iste sekunde kada se njemu prohtije ne dam cicu. Upravo lijevu luftam sa debelim slojem purelana. Grize i udara isključivo mene. Prema svima ostalima je prekrasan.


Vidjet ćemo šta će biti dalje

[Larita]

Ili recimo (ta banana nam je problematična u zadnje vrijeme) kad krivo stavim bananu na stol (još nisam dokučila kako ju krivo stavim..) pa on pošizi a ja ne zna u čemu je štos...

ovo mi je super... ja danas nisam znala pecivo pravilno zamotati u salvetu
ali i u takvim situacijama ja stavim na stol pa nek si sama uzme i zamota (ili što si je već zamisila) kako hoće... u tom slučaju tuljenje kraće traje nego da se idem raspravljati s njom

[Storma]

ovo sa bananom i pecivom... anita ima neki svoj unutarnji red i znala je opako siznut kada bih nesto postavila drugacije nego sto je ona zamislila, i /ili kada zna kako nesto ide/treba ici a ne moze sama ( i ne da da ja napravim za nju).

ja ju kuzim jer sam (bila) opaki perfekcinist...s godinama sam olabavila, a narocito odkad imam nju, bas zato da ne prenesem njoj...no ocito tu ima i genetika svoje prste.

kao sto rekoh, oni imaju svoj unutarnji raspored stvari, i normalno je da siznu kada ne uspunimo tu njihovu potrebu.

postane lakse kada znaju reci/pokazati sto zele i na koji nacin.

[emira]

Grize i udara isključivo mene. Prema svima ostalima je prekrasan.


Vidjet ćemo šta će biti dalje

I mi imamo ovakvu situaciju. Dnevno me bar 5-6 puta tako uhvati za kosu i čupa a pri tome škripi zubima :shock: . Da ne velim da imam ožiljak od ogrebotine ispod lijevog oka i rasječenu usnicu. Sve ruku moje kćeri djelo. To me izluđuje! Ponekad me toliko divljački uštipne ili počupa da me je strah da ću ju mahinalno lupiti po onom obrambenom sistemu I to radi samo meni!!!

[lara01]

Ponekad me toliko divljački uštipne ili počupa da me je strah da ću ju mahinalno lupiti po onom obrambenom sistemu

Meni se to dogodilo neki dan
Divljački me je ugrizao za lijevu bradavicu i meni je ruka samo poletila prema njemu. U stotinki sekundi sam se zaustavila.
Ne moram niti napominjati, da sam se ja osjećala stravično loše poslije toga.

[Luna Rocco]

Uhhh, kako se ja toga bojim, da bih ga automatski šupila da mi ugrize bradavicu. Srećom, Kaleb je totalno nenasilan, nikad nikoga nije udario niti me grize, ali ja na sam nagoviještaj nasilja imam Pavlovljev refleks obrane, pa me tog stvarno, ali stvarno strah.

[Buffy]

Enea nas ponekad gricne za ruku, rame ili nogu. Obicno kad joj raste neki zub pa valjda tako istresa nervozu i ne mogu se ljutiti na nju.
Imam isti problem sa Povlovljevim refleksom pa sam i ja u strahu.
Misica nas "tuce" samo kod presvlacenja. No i to ce zavrsiti .....
Ah ima toga

[stephanie]

Pavlovljev refleks

A to ima i ime??? Izgleda da sam čitala krive knjige, jer na ovo nisam naišla.

Prema knjizi "Najsretnije dijete u kvartu" faza terrible two počinje čak s 18 mjeseci. Dakle, kako na ovom forumu često možete naći:
To je faza, proći će.
tako vrijedi i za ovo. Ja se samo toga sjetim dok počnu minute cviljenja i lakše mi je.

[Luna Rocco]

Pavlovljev refleks

A to ima i ime??? Izgleda da sam čitala krive knjige, jer na ovo nisam naišla.

Ma nije to naziv za to.
Pavlovljev refleks je naziv iz psihologije za uvjetovani refleks - npr. miševima svaki put kad jedu upališ lampu i nakon xy puta oni počnu sliniti (postanu gladni) čim upališ svjetlo, čak i ako im nije vrijeme obroka.

Tom analogijom smo Buffy i ja zaključile da se bojimo kako bismo automatski mogle udariti kad nas dijete ugrize.

[stephanie]

Joooj, pa da (smajlićselupnepočelu) - učili smo to na psihologiji u gimnaziji, ali davno je to bilo ....

[Anita-AZ]

ahaaaa.... o ovome postoji topic!!
Niste jedini, nismo jedini.

Nije kod nas to učestalo, niti jako prestrašno, ali da me iznenadi ponekad, iznenadi... i uspjeva i u svemu tome biti neodoljivo sladak.

Npr. jučer... Omi i Liam se igraju u sobi, ja sam bila u kuhinji i viče Omi: "Mama, Liam me tuče... ".... ja doviknem: "Liam, što radiš?" A on meni: "Tučem Omicu." Čak se i Omi smijala tome.

Kasnije nije dao mužu da drži šalicu kave u rukama dok se igraju i počne cviliti i glumiti da plače. MM ga pita, što radiš.. a Li: "Plačem. Jako."

Grize nas također i da, ima veze sa zubićima i kad općenito ima potrebu gristi svašta oko sebe. Dam mu onu grickalicu za bebe pa gricka.

[Buffy]

da nastavim.
Grickanje nije jedini izljev nervoze tu su od nedavno i plačni istupi.
Zena se tako naljuti kad nesto ne moze dobiti da ne pomazu ni odvracanje paznje ni razgovori dok se ona ne isplace ili samo ne izljuti.
Srce mi puca u tim trenutcima
Trudim(o) se da ne popustamo kad urla zapravo jer je frustrirana jer joj npr. ne damo da gleda crtice onoliko koliko bi to ona zeljela. Onda smisljamo razne druge aktivnosti kad se prestane ljutiti na nas da nam bar poslije bude dobro.
I tako vrijeme ide i ta nasa djecica ce jednom biti u pubertetu i opet ce imati izljeve "bijesa" i mi cemo opet biti pespomocne
Puse

[odra]

O, već sam i zaboravila na ovaj topic... i, eto, izašli mi iz te faze ludovanja, ali i ušli u novu... i tako nekoliko puta u ovih pola godine... Nemam ptsp, ipak su one "dobre" faze dovoljno hranjive da se prežive ove "loše"... Bili smo na skijanju tjedan dana i totalno je podivljao, nisam prepoznavala svoje dijete. Baš ono kad si stalno među puno ljudi i nema baš prostora za "rješavanje" ispada, oni se dese u većoj mjeri. Tako se moje dijete bacalo po podu za svaku sitnicu, uporno se opirao oblačenju, nije htio jesti, odnosno htio je stalno nešto novo sa švedskog stola, kad donese, sjedne i dere se da neće to, da bi nešto drugo Ma, ono, kad bih vidjela takvo dijete kod nekog drugog, rekla bih"Isuse, koji razmaženko!"
E, da i udaranje me izbezumljuje! Kad nije u centru pažnje, ako netko priča s nekim, a njega ne gleda, dođe i udari. Mene i tatu redovito. Ali nekad i bez veze. Možda previše pažnje tome pridajemo, možda bi trebali ignorirati??

[Loryblue]

odra, evo čitam tvoj opis i kao da sama pišem o svojoj šefici.
doduše mi nismo više u ovoj skupini, ali da te "utješim" - šefica ima 40 i po miseci i isto se ponaša ko tvoj sinko. a ne tribam niti spominjat kako ovo ponašanje i ludovanje nije od jučer.
oh, počelo je ono dok smo još bili u ovoj skupini....

kad mu je krajjjjjjjj????

ja sve križam dane do 4. rođendana i nekako se nadam kako tada počinje preokret (ko što je netko već napisao).

pročitate li u novinama moje ime u crnoj kronici znajte da je harakiri počinjen zbog: bacanja na pod, neprestanog urlanja, plakanja za svaku božju pi***riju, konstantnog šeficinog -neću-, durenja za sve i svašta, inatljivosti......i mog ptsp zbog takvog dugoročno trpljenog stanja

[traktorka]

pročitate li u novinama moje ime u crnoj kronici znajte da je harakiri počinjen zbog: bacanja na pod, neprestanog urlanja, plakanja za svaku božju pi***riju, konstantnog šeficinog -neću-, durenja za sve i svašta, inatljivosti......i mog ptsp zbog takvog dugoročno trpljenog stanja

Vidim da bi se šefica i moj medo jako dobro slagali.
Isto ponašanje i kod nas.Bude i boljih dana ali trenutno smo u božemesačuvaj fazi i sad već prijetim svim i svačim ,ali me gospodin uopće ne doživljava. Vani još nekako,ali doma je show. Odjednom se ne igra igračkama,već divlja i razvlači sve što ne smije po kući.
Trči ko muha bez glave,ništa ne pazi.....grozno!
Kao da je u pms-u.Na sve reagira pojačano.....
Ideje naravno nemam
Čekamo treći rođoš jel znamo da će biti još i gore

[buca]

Kad nije u centru pažnje, ako netko priča s nekim, a njega ne gleda, dođe i udari. Mene i tatu redovito. Ali nekad i bez veze. Možda previše pažnje tome pridajemo, možda bi trebali ignorirati??

ovo i kod nas, a još doatna s... počne raditi ako pričam na telefon, a ako i Jakoba u isto vrijeme držim... nema razgovora onda

tuče i mene i MMa i mlađu djecu- pokazao svoje pravo lice kad su mi sestrične i sestra sa svojim klincima došle, četvero njih 4mj.,1god., 15mj. i 3god. bilo je grozno-sve ih tukao cijelo vrijeme, a najviše ovu malu puzavicu od godinu dana. ja mu nisam mogla na kraj stati...

također se tješim da će proći..

i da, odnedavno koristimo time out što god netko mislio o tome jer nekad stvarno prelazi sve granice tolerancije, posebno kad počne s lupanjem bebe po glavi, pritisne mu trbuh, čak mu je i jedan ugriz priuštio...

[Sandrich]

Da podignem topic....

Da, luduje! Iznenadilo me moje, do danas vrlo razumno dijete i dijete s kojim se možeš sve dogovoriti. I onda jutros scena kod presvlačenja pelene. Urlanje, ritanje, izvijanje... Pusti me dole, dole!! Pustim ga, a on: nosi me. Skinem mu pelenu, dere se da mu je obučem, počnem oblačiti dere se da ju skinem (bosa guza!) i tako za sve. Sve je trajalo nekih desetak minuta, ali je bilo vrlo intenzivno.

S obzirom da je to neka potpuno nova situacija i da je bilo pola 7 ujutro skamenila sam se i nisam znala kaj da radim. Nekako smo uspjeli obući tu pelenu, ali sad me strah slijedeće takve situacije.

I kaj onda napraviti? Da li popustiti? (i da li će to popuštanje iskoristiti i slijedeći put). Mislim da nema smisla siliti ga.
Imamo jasno posatvljene granice za sve važne stvari i do sad iako mu možda nije baš uvijek bilo drago dogovorili bi se i to je funkcioniralo.

Uglavnom, koliko čitam, to bi bio naš prvi tantrum?!

[cyber-mama]

I naša luduje ! Faza "Ne, ne, ne " još ne prolazi a već je počela sa fazom urlanja, doslovno urla i plaće ako joj nešto ne dam.
Neki dan u šetnji s kolicima dama se sjetila da bi hodala, izvadim ju iz kolica a ona počne urlati na sav glas i vikati "odati, odati !" a stoji na mjestu.
Pelene su već duže vrijeme problem a da ne govorim da sve ono što joj velim da ne radi, radi i pri tom mi se smije (onako, e baš ću te još malo živcirati).
Naporno je u svakom pogledu ali se nadam da će proći, jedino ne znam kak da se postavim - ignorirati, glasno reći NE ili nešto drugo (nikad nije dobila po guzi ali sam nekad jako blizu da to napravim)

[Sandrich]

Malo sam čitala i raspitivala se, analizirala i došla do zaključka da kupi moje vibracije. A s obzirom da je u toj "fazi" to izgleda ovako.

Nevjerojatno mi je kako projeciraju naše osjećaje. Bez obzira koliko se ja trudila da on ne osjeti sve negativno što mi se možda taj tren dešava, male antenice pokupe i jasno i glasno sve pokaže.

Cyber-mama i mene mući kako se postaviti. Ono što sam skužila da se prvo ja moram smiriti i raščistiti stvari sa sobom da bi se efikasno mogla posvetiti njemu.