M nam je s 3 godine ravno na glavu s kreveta pao na parket. Stvorila se ooogromna kvrgetina (rog) da smo isti tren odveli dijete na Hitnu, pa na slikanje glave, kirurgu itd. itd....
Sve je bilo ok, osim što je kirurg komentirao: Majko, mijenjajte hitno djetetove navike spavanja (jer se to dogodilo oko 10 navecer).
Bio je u pravu jer su M-u od umora drastično opadale motoričke sposobnosti, a mi svejedno (u to vrijeme) nismo inzistirali na urednom odlasku u krevet.
Eto, naučili smo neke stvari na vlastitoj pogrešci.
Naravno da se pad može dogoditi.
D mi je jako živ, jedno 3x življi od M. I sve čekam da se negdje rasuje jer se non stop penje, za minutu je na stolu ili vrhu kauča.... Bez obzira na iskustvo s prvim djetetom, koliko god mi pazili, uvijek postoji opasnost. Sastavni dio djetinjstva, nažalost