Andrijana,
Ne znam koliko te može utješiti to da nisi jedina mama nespavača.
Znam da ti je teško i da ti dođe da pobjegneš od svega.

Moj je nespavalica od prvog dana. U rodilištu je spavao samo 2 sata (to je zbroj svih minuta spavanja u 24 sata).
I dan danas mu se spava i bori se sa snom.

Kako si olakšavam.
Pronašla sam najlakše načine kako ga uspavati. Jest da mu treba, ali na kraju zaspi. Npr. danas sam ga nosila i nunala po sobi pjevajući mu. Drugi način mi je šetnja. Jedva čekam 10 ili 11 sati da mogu van. I nema me doma do 5 popodne. On cijelo vrijeme spava, samo se probudi kad je gladan.
Voli biti u autosjedalici. Imam doma staru od prvog djeteta pa ga zaljuljam u njoj i kad zaspi, prenesem ga u krevet.
I kad ništa ne pali, legnem se kraj njega, čitam ili spavam.

Ako možeš, neka ga barem jednom ili dvaput dnevno uspavljuje netko drugi (muž, baka). Ti odi van ili gledaj TV ili si napravi nešto po doma.

U nekim situacijama kad stvarno nije mogao zaspati, jednostavno smo i on i ja ležali, gledamo se, pa malo priče i gugutanja, i dogodilo se da je na kraju zaspao jer se smirio.

Moj glas ga definitivno smiruje. Neku večer ležala sam s njim kako bih ga uspavala, no prije sam nazvala prijateljicu na telefon. Ležali smo na krevetu u sobi i tijekom razgovora on je zaspao.

I glazba. Meni uspavanke stvarno koji put pomognu.