E, drage moje sapatnice!
Koliko vas dobro razumem... Pocela sam trazim strucnu i nestrucnu literaturu o problemu depresije zbog zelje za detetom.. To vam je kao ono: sit gladnom ne veruje. Pravo da vam kazem, spolja gledano sa mnom je sve ok, imam 31 godinu, zavrsila sam fax, imam stalan posao, momka vec 6 godina.. sve stima. i nema razloga za frku oko bebe ni zbog godina ni ostalog. ali od pre 4 godine ja vise nisam ja. u mom zivotu postoji samo jedan cilj: roditi bebu. sve je ostalo sasvim sekundarno. zapravo mi popunjava vreme do dolaska bebe. cak i ono sto me je ranije cinilo srecnom i ono zbog cega sm se osecala dobro u svojoj kozi. sve je nevazno.
o tuzi i onome sto vi zovete ljubomorom mi ne pricajte! ta sinusoida ludila od perioda plakanja i perioda kao nije mi nista koji se opet zavrsavaju zestokim suzama zapravo su samo prezivljavanje.
i nema posebne medicinske dijagnoze ili slicno sto je uzrokovalo ovakvo moje stanje. ZAPRAVO, KAO DA JE NEKO STISNUO NEKI TASTER i od tada sam ja duboko nesrecna osoba. samo zahvaljujuci silovitom naprezanju moydanih vijuga i stezanju duse uspevam da prezivim dane. mrzim ponekad sto moram da ustanem iz kreveta i odem na posao jer je moj maximum u toku dana 3 trudnice ili bebe, a cesto ih vidim i vise, a onda tu su i tv reklame za pelene i sl..i uvece sam kao krpa iscedjena. nesposobna i da spavam.
na sve to moja najbolja frendica je ostala trudna od skora. jedina osoba koja je do detalja znala kako se osecam. ne samo sto nemogu vise da joj pricam, vec je povremeno zategnuta atmosfera u vazduhu koja se cuti, jer ona zna kako je meni. a meni je krivo zbog toga. beskrajno. nije to ljubomora, nije to ni zavist. imala sam mnogo trudnica oko sebe prosle godine. svaku od njih sam slusala i upijala svaku rec, radovala se beskrajno sa njima. to je bes zato sto to nisam ja, ali usmeren ka meni samoj, autodestruktivno. nikome ne zelim nista lose od njih, naprotiv i to iskreno!

PONEKAD POMISLIM DA SE NEKO SAMNOM ZAJ** MALKO PA ME MALO MUCI, MUCI, MUCI....To je kao da te prze na vrelom ulju, a ti budi heroj i ne kukaj. a kada ce prestati da cvrci moja dusa, kraj se ne vidi. ako je pakao nesto gore od ovoga..nisam bas sigurna!