 |
|||
tweety prvotno napisa
srce si. mislim da ćemo doći s mm-om, a onda ćemo nažicati nekog s dvije as da nas odbaci do tramvaja. nisam vješta prebacivanju as pa ih ne volim vaditi van iz auta.
nećete vjerovati, ali veliki braco je već upoznao malog bracu. jedva čekam fotke
Hajvi, cestitam jos jednom. :D :D :D :D Kako su mu ime dali :? Zna li neko :?
cure, ja sam u frci, pa vam samo povremeno nabrzinu citam. Idem na kurs, Sami je krenuo u jaslice pa je na navikavanju, dosao mi je brat iz Bosne sa familijom pa sam sva radosna. Kada mi prodje frka javim se opsirnije
ljubite djecicu
mislila sam napisat da vas povremeno , pomalo citam
Ivy, Andrej, bebica!
Sanja, ova ideja s voćem mi se jako sviđa pa bih to 'prodala' u našoj grupi za skori ročkas.
Bilo bi lijepo da tete uslikaju uradak pa nam pokažeš.
Meni Marko skoro svaki dan veli kako pije u vrtiću colu! Uh- ne sviđa mi se što colu roditelji donose za dječji rođendan.
Eto, sigurna sam da ćete se sutra super provesti.
I, naravno, isfotkati!
Pusa svima, posebno malim - velikim slavljenicama!
Miloc, ja ne mogu vjerovati da tete to dozvoljavaju.
Ja znam da bi žestoko reagirala na to.
Andrej&beba
Pinkačice, za ime svega, zar jednoj autosjedaličarki nećeš dozvoliti da ti izvadi i stavi sjedalicu? Za Ladušu niti ne moraš, jer imam dva boostera, ali nije problem ni da njenu AS prebacimo, a mala šmizla bu između dva hahaha.
U svakom slučaju, ako nećeš na tamo možeš računati na prijevoz natrag, ja neću izvaditi drugi booster.
Kako se ja veselim sutrašnjem danu.
Prvo Fionin i Florin domjenak. Onda jurimo u špansko kod bake i dede na zakašnjelu proslavu Franovog rođendana gdje će mu biti i sestrične koje obožava. A nakon punjenja trbuščića idemo na Trnoružicu. :D
E da! Laduša i menga!!!
Ajvica, čestitam ti i ovdje!!!
isto tako i velikom burazu!
Ja sam došla jučer sa puta. Bez glasa. Djetetu koje je preko dana rigalo. SAd je ok. Ali nema nas u subotu.
Svima želim doooobaaar provod! A frajericama Fioni i Flori prekrasan tulum!!!
Čula sam se danas s mammasančicom i baš mi je žao što neće doći.
Ja sam trenutno sva u slasticama.8)
Sanja ,sretno sutra
tweety, kaj možemo onda s vama? izvadit ću nevinu sjedalicu, ti dođeš po nas i smontiraš nas. ok? stanu svi troje otraga?
mamma san, ozdravilice tebi i ljepotanu
Hvala!
juhuu, vidimo se sutra!! :D
mamasanić, žao mi je kaj se ne vidimo :/, pusa lovreku
cure, ja sam danas prava domaćica, uhvatilo me neko ludilo rifljanja kupaone & kuhanja & sađenja cvijeća..o.k., trudna sam, to je to.
a sad se idem najesti poriluka i skljokati na kauč
Najprije, hvala svima koji ste došli
Žao mi je zbog svih koji nam se nisu mogli pridružiti, ali nadam se susretu na velikom grupnom tulumu, ako ne ranije.
I, za kraj, da vam ispričam što mi je Fiona rekla. Uglavnom, tražila je tortu od jagoda, a budući da sam imala pune ruke posla s drugim kolačima i Florinom tortom, odlučila sam njezinu naručiti i samo je ukrasiti (tema: Jagodica Bobica 8) ). Njoj se torta toliko svidjela da mi je dala sljedeće obećanje: "Mama, kad ti budeš stara, a ja velika, i ja ću tebi napraviti ovako finu tortu od jagoda," pa mala pauza za razmišljanje i nastavak: "ali ne sad, sad sam još mala i ne znam, nego kad narastem". Srčeko moje pažljivo.
lada traži da je zovem fiona. prije par dana je bila tina, pa lea...zna dijete što hoće.
super je bilo. imali smo super drajvericu inače ne bismo došli. tweety i fran
tako je bilo lijepo za vidjeti podmladak-preslatku mini čokoladicu i uspavanog ljepotana pčelca koji je isti nika
anek opet sva blista
Lovro,
Curke slavljenice pusrlek i ovdje.
Ljudi moji, znate li kako je Margita bila preslikana Zara...ono....staneš i misliš si tko je smanjio Zaru..eeeeee tako je Filip sličan Niki. Da ne povjeruješ!
Mi smo danas sve stigli! :D :D :D
Fiona, sretan ti rođendan. Malo kasnim sa forumskim čestitkama, ali zato si ih primila uživo.
I ja prijavljujem prekrasan provod. Nakon par mjeseci nedruženja, stvarno su mi falili ovakvi susreti. Žao mi je jedino što nam se nisu pridružili mamasanići i cvrčkići.
Slavljenice su bile preslatke.
Drago mi je što sam konačno vidjela podmladak - Nevu i Mare, preslatke su. Trudnica anekica izgleda prelijepo, još malo i još jeda bebica je tu.
Fran me iznenadio, koliko je narastao, šiša ih sve debelo.
MM je sa Nikom i Filipom otišao u šetnju, a ja sam ukrala malo vremena za sebe. Večeras Nika ima predstavu u KNAPP-u, glume male labudove, baš me zanima kako će ispasti.
I ja sam jedva dočekala izaći u javnost
Kako su svi ZPDići narasli i kako su slatkiši!
Jučerašnje anđelak-raspoloženje Mare danas obilato nadoknađuje cendranjem i ne-znam-kad-ću-i-koliko-ću sisanjem.
Anek, imamo danas neke goste popodne pa sam jutros napravila onaj biskvit sa sirom i voćem. Piše da se peče 15 minuta na 280°C, a ja ga već nakon 5 minuta jedva spasila od zagaranja :? . Je li moguće da ventilatorska pećnica peče puno jače? (Ovo mi je prvi kolač u novoj pećnici, do sada sam imala klasičnu)
Naravno!
Čak i ja potpuna neznalica to znam
Zapravo rekla bi da ne peče jače nego efikasnije, jer stupnjevi su stupnjevi.
Na uputstvima za pečenje, ti uvijek piše kako pečeš u običnoj a kako u ventilatorskoj pećnici.
anek nije napisala uputstva za ventilator :shock:
idem tražiti papire od pećnice, tako rijetko pečem kolače da nema smisla da ih upropastim zbog tehničkog neznanja (kad ih već zbog kulinarskog uništavam).
meni je jako žao što jučer nismo bili sa vama.
No, ono što je još gore, tata nam je dobio Lovrinu rigoleto virozu. I tako mu je prošao jučerašnji dan ...a bogme i današanje ujutro.
U svakom slučaju nemojte me zaobići sa fotkama.
Čoksa, mislim da je tajna ipak u onih 280°C - naime, ne znam nijedan kolač koji bi se pekao na toj temperaturi - najvjerojatnije je u receptu krivo napisano, tj. trebalo bi ipak 180°C.
mamma san, i meni je žao što niste mogli doći. Kako su Lovro i tm danas? Nadam se da su dobro, a i da je tvoje grlo ok.
Mi smo danas imali roštilj za bake, dide i kumove te time zaokružili ovogodišnje rođendansko tuumarenje. Bilo nam je odlično.
Moje neiskusno oko posumnjalo je i u to, jer je na mojoj pećnici maksimum 275°C , ali mislila sam, ajde, tih 5° ne može upropastiti kolač
Inače bilo je mljac!
Vrištim!Moje neiskusno oko posumnjalo je i u to, jer je na mojoj pećnici maksimum 275°C , ali mislila sam, ajde, tih 5° ne može upropastiti kolač
Drago mi je da je toplinska havarija spriječenja na vrijeme i da je kolač na kraju dobro ispao.
spriječena
He-ej, Zedepeići, što ima novoga?
Ajvica, kako ste ti i Luka? Kako se snašao veliki brat? A tata? Imaš koju sličku?
Jučer smo Fiona i ja imale jako zgodan razgovor dok smo se sve tri igrale. Mlada dama se zamislila, podbočila i ozbiljno mi rekla: "Znaš, mama, ja ću si morati naći dečka".
Ja ju malo ispitujem kakav bi dečko trebao biti, a ona meni veli, uz onaj preslatki, zaljubljeni osmjehić: "Kao onaj iz Beča... Znaš... Nicolas".
Idući šok - otvorili smo kutiju s knjigama koje nismo čitali još od Beča, što znači godinu i četiri mjeseca, ona je izabrala koju knjigu želi i čim sam je otvorila i pročitala prvi stih, izrecitirala je pjesmice do kraja, bez greške! :shock:
I da vam još ispričam kako smo je zadnjih dana zašprehali
Što ćete za 1. maj? Mi smo u Zg, ako vrijeme bude dobro, bit ćemo što više vani i to je to. Zna netko gdje nam je Sunce? Jako dugo se nije javila.
Pusa svima!
samo nabrzinu
i ovdje sretan rođendan fioni, iduće godine stižemo na tulum!
danas slavimo tjedandan, pokušat ću podići fotke da vam se pokažemo.
sunce sam vidjela jučer na tv-u 8) , izgleda mrak.
I mi smo ovdje za 1. maj!
A što se tiče pašteta, odi u Zrno ili bio&bio dućan, imaš jako finih povrtnih pašteta (meni jako fina jedna od maslina
I da si frajerica ubrzo vidi svoje princa.
Hajvi
Ajvica, dobro nam došla i sretan tjedandan malom mišu.
mamma san, hvala na preporuci. Otići ću prvom prilikom, i meni pašteta od maslina zvuči odlično. Mala frajerica si neće vidjeti princa tako skoro, na žalost.
Inače, moram vam ispričati što su danas uspjele izvesti. Jako su se lijepo igrale u svojoj sobi i ja sam si, da vidim kako će to funkcionirati bez mene, lijepo skuhala kavu, sjela za komp i jednim uhom slušala što se događa kod njih - a ono, sloga, ljubav i idila. No da.
Nije ni čudno da su bile mirne, čim se smire, znam da je u pitanju neka nepodopština.
Oodvaaaaaaaaaaaaaliiiiiiiiiiiiih!!!
Ajvi, čestitam još jednom
Sanja,
No ipak me ponekad iznenade i igraju se i po sat vremena u slozi...skužila sam da se najbolje igraju kada ih pustim same.Naravno, nikako ne pred spavanje jer onda ima dosta fizičkih obračuna...to me najviše naljuti jer ne podnosim kada se mlate...
Sada se nekako smirila situacija i više manje se sve možemo dogovoriti, ali prije tjedan dva je bila ludnica. Dora je imala često žute minute i bacala se na pod zbog svake sitnice. Tooooootalno me izludila s tim.
Ajvica, upravo sam vidjela slikice i
prekrasni su ti mali
a tek ona slikica gdje braceki cicaju
Ajvi, prekrasni ste mi svi po redu.
Sad sam ponovno pročitala svoj prošli post i skužila da sam napisala da sam pila kavu i nakon par sati došla u njihovu sobu, pa da ne mislite da sam par sati pila kavu dok su dječica bila sama
book svima,
mi smo se jučer vratili s mora - bili smo 4 dana u vodicama i totalno se nauživali; šetnjice po svježem zraku, fina dalmatinska klopa, sunčanje, spavanje,a sinac i tata su se i okupali :shock:...da, da...vid čim je vidio plažu ugologuzio se i otrčao u plićak, pa u vodu do struka.
i tako je sav presretan gacao, jedva smo ga nagovorili da izađe.
a onda se i MM drugi dan osokolio i bacio i zaplivao..mislila sam da će mi obojica zapiškiti krevet, kad ono ništa, dečki su se fino očeličili u ledenoj vodi
bebica i ja smo uglavnom uživali u hladu pod borovima.../i razmišljala sam o tome kako ću slijedeći put ležati pod tim borovima sa predivnom, malom mirišljavom bebicom
ivy....lukica je prepremeden
i vid je sa mnom pogledao fotke i bio je oduševljen što vidi andreja i njegovog bracu, to mu je bilo jako fora jer je tebe vidio s trbušinicom praktički pred porod, a sad je vidio i što je izašlo iz tog trbuha, medeno malo biće
moram vam napisati kasnije i o vidovoj zaokupljenosti temom smrti, i kako je to sve išlo ok što se tiče našeg objašnjavanja i njegovog prihvaćanja, a onda se ušeprtljasmo neki dan u jednoj situaciji, i sad me to baš muči...uf, znam da će uskoro ponovno krenuti pitanja, a ja sam malo zaribala stvar, i sad moram pripremiti spiku, a ni sama ne znam što i kako mu reći :/
story will continue...
ma evo da nastavim:
dakle, u zadnje vrijeme vid me svako malo pita kako to netko umre, kako to da je deda umro /tata od MM, umro je pred 15-tak godina od raka/ i zašto je umro...bili smo s njim na groblju, i sve smo mu objasnili, da je deda bio jako, jako bolestan /onda on: oću i ja umrijeti ako sam bolestan?/, i da mu lijekovi nisu pomagali i da je bio jako umoran i umro, a da je moj deda umro jer je bio jako jako star i bolestan.
onda se on malo rastužio, pa sam mu rekla da je deda otišao na nebo kod anđela /spomenuh i mufasu u "kralju lavova"
pita o smrti i kada pričamo o tome da je opasno npr. skakati s jako visokog, ili što se može dogoditi ako te pogazi auto i sl.
ja uvijek kažem u takvim situacijama da može nastradati, tj. ozlijediti se i ići u bolnicu, a on odmah priupita "a mogu i umrijeti, jelda?"...onda ja kažem da može, ali da je on pametan i pažljiv i da se to neće dogoditi, i da mi mi bili jako tužni bez njega..i nekako okrenem temu u drugom smjeru.
/ne želim ga zastrašivati, a opet ako se pokrene tema, mislim da treba biti svjestan posljedica neke po život opasne situacije/
dakle, smrtnost spominjemo, nikada ga nismo plašili sa smrti niti govorili o smrti u nekom jako negativnom kontekstu, ali mu zapravo još nikada nismo rekli i objasnili da su svi ljudi smrtni, da ćemo svi jednog dana umrijeti, i da će ON umrijeti..iako je to istina i životna realnost, ja to ne mogu niti izgovoriti
i onda on neku večer u krevetu, u mraku, kad sam mislila da već spava drekne iz čistog mira, totalno očajno, tužno i uplašeno:
TATA MI JE REKAO DA ĆU JA UMRIJETII!!...i krene očajno tužno jecati
a ja: :shock: :shock:, nisam imala pojma o čemu priča, i rekla sam da tata to sigurno nije rekao i da se nema čega bojati i blabla, mislila sam čak i da je nešto sanjao, ali on je bio u totalnom očaju i strahu, i nekako sam ga uspjela smiriti da ponovno zaspe, a onda trk MM-u da čujem o čemu su to njih dvojica pričali.
tog dana su popodne bili u šetnji i nekako su opet došli na temu jurnjave auta, pa što se dogodi ako te auto pogazi, pa je onda vid opet krenuo "onda možeš umrijeti", pa "da li bi onda i on mogao umrijeti ako ga pogazi auto"...i uglavnom vid ispali u jednom trenutku "a kad su ljudi jako stari, jel onda umru?". i MM kaže da umru, i mališa naravno spoji 2 i 2 i zaključi da će onda i on kad bude star također umrijeti.
uglavnom, nakon te epizode i te večeri pitao me totalno očajan još nekoliko puta da zašto je tata rekao da će on umrijeti, i ja uopće nisam znala što reći u tim situacijama, nisam se snašla i rekla sam da je on to tatu krivo shvatio, da to tata nije tako mislio, da mu se neće ništa dogoditi...
i onda on danas ujutro za doručkom ispali MM-u odjednom:"ma znao sam tata da si me zezao kad si rekao da ću umrijeti kad budem star!"/...onak sav sretan i zadovoljan/
i meni je sad totalna koma jer sam mu se zapravo zlagala, tj. rekla sam da je MM rekao nešto što nije istina, a zapravo mu nisam objasnila na pravi način smrtnost...ne znam kako da mu objasnim da će ON i MI i SVI umrijeti jednog dana, kad vidim da ga to tako prestravljuje, uf
da li su i vaši klinci krenuli s tim pitanjima, i kako se nosite s time?
sad sam skužila da su pitanja o sexu mačji kašalj spram ovih, malko dubljih "život/smrt" pitanja. znam da djeca inače takve stvari dobro prihvaćaju ako im se objasne na pravi način, ali ja sam ne znam kako da se ispetljam...
isusek kolki post!!!!
moj zna o smrti o da te više nema ovdje na Zemlji i da ga auto može pogaziti itd
ali on to nekao kuži kao onaj mali zadnji brat iz Malocoma u sredini
svi ćemo umrijeti, i onda :D
ma iskreno , ne zabrinjavam se oko toga, ovih dana sam se bavila sobom i svojim trovanjem s hranom
mali se zove Dewey, od povraćanja mi je mozak iscurio
anek, srećom lada se za sada bavi prizemnim stvarima tako da do ovakvih tema ne stižemo. vjerujem da im je zaista traumatična spoznaja o konačnom prestanku postojanja pa i kada se pojavi to pitanje pokušat ću ublažiti odgovor na njega.
ljubi malu zabrinutu glavicu
ajvi, luka je toliko lijep da ga se ne mogu nagledati. a što ćemo vas sad oblijetati
nama je tjedan loše počeo. temperatura, proljev i nos. iš virusi...
pinocchio,
Anek, ne znam kaj da ti kažem.Pia je isto počela ispitivati o smrti i starenju.
Prvo joj je bilo fora to što će ona narasti biti velika, a ja stara bakica, ali odjednom joj se to više ne sviđa.
I ona ima dedu kojeg nije upoznala i isto je umro od raka
Imala je neki dan razgovor s MM ot tome kako njegovog tate više nema. Bila je zadovoljna kratkim odgovorima i nije puno pitala o tome.
Ja sam ju ubila u pojam jer kad je neki dan zgazila kukca pa sam joj rekla da to ne radi jer taj kukac je imao mamu i da je mama sad jako tužna što se kukac neće vratiti kući.
Uglavnom, skužila je da kukca više stvarno nema i bila je jako tužna zbog toga.
Poslije više nije pitala o smrti, ali samo čekam kada će početi opet... :/
Mi smo to davno raščistili, oni koji umru odlaze na nebo.
Ali...otad je i njen najbolji (zamišljeni) prijatelj Bobo na nebu. On je umro kao mali jer je bio bolestan. Sad je gore, ali svaki dan navraća. Mi ga zato i ne vidimo jer je zapravo umro, ali on se njoj javi svaki dan kad stigne. Nažalost ne može dugo ostati jer se mora - pogađate - vratiti na nebo.
Inače Bobo je toliko prisutan u našim životima da mi neke situacije počinju mirisati na - paranormalne :/ . Mnogi njeni razgovori počinju s frazom: znaš, mama, kad je moj Bobo bio mali... ili: joj, a znaš što bi moj Bobo rekao da to vidi?
Koji put tako uvjerljivo priča sama sa sobom, pa kad je pitam "koga to pitaš?" samo čujem: ma s Bobom pričam, pusti nas na miru!
Zbilja se ponekad s nelagodom krećem u praznom stanu
Pusa Vidu i Ančici!
Mi se još nismo dotakli te teme, možda nešto malo i sporedno, pa ne znam kako će nam ići!
Maria, jesi sad dobro?
Nego, gdje se može vidjeti mali Luka? Baš se radujem!
ma kuži on to, ali još ne kuži /jer ja muljam/ da ćemo svi umrijeti jednog dana, a nekako smo došli na to, i to ga užasava, pa ja petljam... :/
Joj, tema smrtnosti... Ne znam što bih vam rekla. Zbog vlastite nelagode (najblaže rečeno) koju osjećam, moram priznati da čak i svjesno izbjegavam razgovore o smrti, a u posljednje smo vrijeme na žalost imali cijeli niz smrtnih slučajeva u bližoj i daljoj obitelji, pa sam možda i propustila spontanu šansu da objasnim neke stvari. :/
Budući da relativno često prolazimo kraj Mirogoja, nedavno je palo pitanje tko tu živi, pa smo joj ukratko objasnili da se tu pokapaju ljudi nakon što umru, ona je imala neka dodatna pitanja na koja smo ukratko odgovorili i to je bilo to.
Kažem, sama sam kriva zbog toga, jer ni sama nemam baš neki jasan ili točno definiran stav prema smrti, tako da najiskrenije nemam pojma što bih rekla djetetu. :?
Anek, priča o vlastitoj smrtnosti mi je općenito uzevši preprestrašna, tako da posve razumijem tvoje dvojbe, a i Videkove strahove. Nadam se da ćete to riješiti na obostrano zadovoljstvo.
Anek, ajd odi tamo na onaj topic na izazovima o smrti. Mislim da ima tona stvarno jako dobrih savjeta.
Ne znam što bih napravila na tvojem mjestu, ali u ovom trenutku sigurno ne bih potencirala ispravak "krivog navoda". Možda povremeno tu i tamo, ubacit neku priču.
Mi isto imamo dedu kojeg nema (MMov tata koji je umro 15ak dana prije L. rođenja). MM ima sliku na radnom stolu gdje su on i njegov tata. I Lovro zna da je to dida Ive. I zna da ga nema. Ja sam mu oduvijek objašnjavala da dida Iva nije sa nama, da je umro i sada je anđeo koji njega čuva. On ga ne može vidjeti, ali dida Ive njega čuva. On je to prihvatio.
Par puta me je pitao kako je dida Ive umro i ja sam mu odgovorila da je bio jako jako star da je bio jako jako bolestan. I uvijek brzo nadodala da je umro i postao anđeo i sad ga čuva.
U jednom, samo jednom, trenutku je pitao o smrti i tu sam mu rekla da kad umremo da nas nema više ovdje.
Često pita i za mojeg psa Mihu kojeg isto tako nema i za njega zna da je bio star, ali je umro od toga što ga je lupio jako auto i nije se mogao oporaviti i zato je umro. Ali on je isto negdje sa didom Ivom i čuva ga.
No, mislim da je shvatio da kad netko umro da ga više nema, ali da mu je to jako imaginarno. Uvijek mu objašnjavam da ne pretrčava cestu, da se ne naginje kroz prozor (noćna mora) jer može pasti (auto ga lupiti) i može se ne oporaviti i ne biti više sa nama (isto ne mogu izgovoriti tu riječ).
Međutim, s druge strane, sad se jako voli igrati npr. "Mama, ajde ja sam veliki lav koje je umreo, a ti si mali lavi koji dođe pogledati velikog lava!!"...i onda je dođem, a veliki "umreli" lav se probudi...tu kužim da mu nije sve jasno.
No, nekako ne želim ubrzavti stvari. Ja mu objašnjavam kad pita ili kad vidim da je u teškoj zabludi. Objašanjavam mu kad skužim da može biti u velikoj opasnosti. Ali ne želim skakati pred rudo.
Eto.
PS
Čoksa, u Baby Centru u Brežicama imate kupiti jednog slatkog malog medvjedića sa padobranom - pušta se na vjetru kao zmaj. Medvjedić se zove Bobo. I Lovro ga obožava.
Eh da...kad sam sa L. pričala o smrti, izbjegavala sam rečenice poput "bio je umoran pa je umro" "bio je bolestan pa je umro" itd ...naime, klinci to shvaćaju crno bijelo. Ja sam umoran - umrijet ću. Bolestan sam - umrijet ću.
Nekako sam uvijek pokušala nešto obrazložit..npr. "Mihu je lupio auto, ali bio je jako star i doktori mu nisu mogli pomoći da ozdravi, pa je umro." I on je to prihvatio bez pitanja.
Čitam i moram se samo još nadovezati na svoje postove:
Lovro je pitao o smrti, umiranju i tome...ali nikad nije postavio neko pitanje ili dvojbu o sovjoj smrtnosti (ako isključimo moje upozoravanja o prozorima i autima).
I kad sam pisala o onim rečenicama koje ne koristim, mislila sam na dio o kratkoći rečenica (Bio je bolestan pa je umro).
ma niti ja ne bih htjela za sada ispravljati krivi navod, uopće o tome ne pričamo dok on sam ne pokrene pitanje, a i tada odgovorim kratko i pokušam preći na neku drugu temu.
cure, razmislite i pripremite se i vi na ova "nemoguća pitanja" vaših malaca uskoro...
Mamma, medo ne bi prošao...Bobo je dječak, ima sedam godina (povremeno i osamnaestčetrdesetpet
Najnovije je da mu je ona mama i da ga je rodila kroz pišicu, što je jako bitno jer nema - reza. O epiziotomiji još ne zna ništa 8) .
(Inače svaku glupost koju ona napravi, napravi je zapravo - Bobo)
kad sam bila bolesna higijeničar marko je po stanu hodao s krpom preko usta i stalno me je ispitivao jesam zarazna
a onda je predložio da me opere domestosom, da odu bakterije
Pravila pisanja postova
