evo ja danas viknula nakon dugo vremena. otišla je kakati, a ja dođem i imam što vidjeti: kakač do koljena, pol zahoda zmackano govancetom, gaćice i čarape su dobile svoje...uđem u zahod, a ona prstićima kojima je netom pokušavala očisiti s wc daske obilne tragove kakice prolazi kroz kosu hebaga, tko može reć mrtav hladan :"idem ja to sad fino oprati, ti trk u kadu, operi ruke, ne prtljaj po kosi..."

srećom, brzo sam se pribrala pa smo se još dugo grlile u krevetu dok nije začorila.

sanja nemoj se mrziti. skužila sam da mi je lakše i da mi je dulji fitilj kad sam svjesna toga da ne mogu biti savršena mama. dopustimo si greške. važno je kako ih ispravljamo.

kad situacija prijeti da će eskalirati kod nas ponekad pali da sve okrenem na zezanciju, počnem je škakljati, loviti po kući i tako se zaigramo i onda u igri i lakše prihvati zadatak tipa pospremanje igračaka, pranje ruku, češljanje i sl. probaj, ako nisi, nama često pali.
ako situacija ipak eskalira i suze poteku u potocima gotovo uvijek pali "dođi da te utješim". a i meni dobro dođe da se opet konektiram s njom.