Ja sam rođena s jednom ušnom školjkom preklopljenom i oko centimetar priraslom za lice. Kad su me moji odveli kirurgu, on je rekao da što brinu, da će to frizura pokriti. Kad su došli doma, netko od njih dvoje (ne znam tko, nije ni bitno jer je odluka bila zajednička) je uzeo žilet i odvojio uho od lica, na čemu sam im ja danas neizmjerno zahvalna. Uho su mi lijepili flasterom za lice da bi što više poprimilo položaj uz glavu, ali i danas mi je to uho klempavije i izgledom drugačije, i zato od drugog razreda osnovne škole ne nosim kosu iza uha.
Moj mali ima jedan nožni prstić kraći do ispod nokta, ali nama je taj prstić posebno drag i njega prvog i najviše ljubimo. Kako taj 'nedostatak' nije baš na vidljivom mjestu, ne vjerujem da će mu u životu baš previše smetati i da će imati neke velike komplekse radi njega.
Mojoj kćeri je na mjestu jedinice i dvojke dolje izrastao zub blizanac, znači ta dva zuba su se nekako stopila. Razdvajanje (rezanje) bi možda bilo moguće ako oni imaju svaki svoju pulpu i korijen, ali ako im je to zajedničko u obzir dolazi vađenje tog zuba i onda dugotrajno nošenje aparatića da drugi zubi popune rupu. Ja osobno nisam ni za kakve intervencije, ali sada ne mogu znati kakav će konačni oblik taj zub imati kad potpuno izraste. Uostalom, čovjek nikad ne zna kakve si sve komplekse jedna curica može nabiti radi svog izgleda (zapravo - znam), i jednog dana ako ona bude poželjela nešto glede toga učiniti, podržat ću je.