Suosjećam s vama. Kod nas je bilo isto tako. I sad kad se sjetim plače mi se. Nije se dao spustiti s mene ni da mu promijenim pelenu. Plakao je da ti srce prepukne. I isto sam se često pitala da nije nešto drugo, ali onda ipak nekako vidiš da dijete napreduje pa se opustiš i nosiš i tješiš non-stop. Pretpostavljam da su doktori isključili upale ili slično. Po tome što opisuješ (a s obzirom da je tako bilo i kod nas), ja bih rekla da je sve po malo - grčevi (nisu to uvijek oni klasični), neispavanost (umoran je, a ne zna zaspati) i to što cure spominju - teško mu je bilo izaći na taj veliki svijet i htio bi što duže ostati tobom jedno. Teško vam je oboma. Ponavljaj i sebi i njemu 'proći će'... Nek vam što brže i što bezbolnije prođe.