Kad ste se počele bar malo otvarati?

[laura_001]

laura - nemoj se bojati ja sam u 1. trudnoci bila skroz zatvorena, dobila trudove, dosla u bolnicu 6cm otvorena, imala svoje trudove, tak da mi nisu dali drip. u 2. trudnoci sam bila od cca 20tj otvorena 1 prst, normalno sam radila, nisam mirovala, puknuo mi je vodenjak, dobila trudove i dosla samo 2 prsta otvorena. tako da ti to otvaranje prije poroda i nije neki znak

uh, stvarno mi je lakše kad pročitam ovakve priče
malo sam se prepala kad mi je dr rekla da je bolje da sam otvorena, počela sam svašta umišljati
čak mi pada i na pamet da se neću moći otvarati zato šta imam inače jako teške kosti, pa da će te kosti spriječiti normalno otvaranje

ali, mene stvarno ništa ne boli....mogla bi čak i trčati kako se osjećam

[L&L0809]

tako sam se i ja osjecala u 1. trudnoci, dok nisam dobila trudove (s tim pocetnim trudovima sam i rucak skuhala, porucala, oprala sudje, otusirala se i oprala kosu). rodila 7 sati nakon, tako da mi cak ni porod nije dugo trajao (od kad sam dosla u bolnicu do poroda je proslo 2,5 sata).
sretno!

[Smajlić]

Ja sam bila do kraja zatvorena. I teško sam se otvarala, pogotovo na prvom porodu.
Milsim da to nije mjerodavno da ako si već prije otvoren, da prije rodiš. Od mog kolege žena je rodila prije 9dana, bila je otovrena 4 prsta već prije mjesec dana, kad je došla na rutinski pregled je bila 7 prsta otvorena i onda su ju ostavili u rađaoni (bez trudova). Dali joj drip, a rodila je tek u 17 sati.
Tak da to nema veze s dužinom poroda.

[laura_001]

da, nema veze....
ja ne znam zašto al ja baš mislim da se neću baš lagano otvarati, vidim kako mi je sada, evo prošao mi je termin (jučer mi je bio) i nisam niti malo otvorena, malo me ipak toga strah...
niti se išta događa, niti me išta boli...tako me strah tog induciranog, imam osjećaj kao da ću još puuuno čekati na taj porod

[dorotea24]

laura točno sam se i ja tako osjećala kao ti, ali vjeruj mi za najkasnije 7-10 dana beba će van ovako ili onako. sada će to svaki čas krenuti. može te uvatiti bilo kada i evo puno~~~~~~~~~~~da to bude što prije.
i na kraju ako baš neće samo nemoj se bojati indukcije. ja sam ju prošla i nije ništa strašno. porod boli i ovako i onako, s dripom i bez, sve je to subjektivno. drži se i misli pozitivno, to puno pomaže.

[laura_001]

laura točno sam se i ja tako osjećala kao ti, ali vjeruj mi za najkasnije 7-10 dana beba će van ovako ili onako. sada će to svaki čas krenuti. može te uvatiti bilo kada i evo puno~~~~~~~~~~~da to bude što prije.
i na kraju ako baš neće samo nemoj se bojati indukcije. ja sam ju prošla i nije ništa strašno. porod boli i ovako i onako, s dripom i bez, sve je to subjektivno. drži se i misli pozitivno, to puno pomaže.

a znaš, ja ne znam zašto ali toliko se bojim te indukcije da ti ne mogu opisati...stalno mislim na to i uopće nisam niti malo opuštena, može biti da me i to koči :/
ma svi su mi stalno govorili rodit ćeš ti brzo sigurno, jer cijelu trudnoću sam bila jaaako aktivna i nisam se puno udebljala pa su svi tako prognozirali, a ja sam stalno govorila da ne vjerujem i eto ipak sam na kraju ja imala pravo
ma ne znam ni sama šta mi je, nisam od volje, ništa mi se više ne da...najrađe bi se zatvorila sama u kuću i ne pričala s nikim, sve mi smeta....ne mogu ti opisati kolika mi je muka šta ne mogu svoju bebicu zagrliti
vjerojatno me kužiš o čemu pričam
ma da se bar malo otvorim, bilo bi mi lakše

[Smajlić]

laura, opusti se i razmišljaj pozitivno, to je jako važno i to će ti jako pomoći. sretno!

[laura_001]

laura, opusti se i razmišljaj pozitivno, to je jako važno i to će ti jako pomoći. sretno!

pokušavam misilti pozitivno i na to zaboraviti ali mi baš ne ide....ne znam kako da izbacim to iz glave...

[dorotea24]

a znaš, ja ne znam zašto ali toliko se bojim te indukcije da ti ne mogu opisati...stalno mislim na to i uopće nisam niti malo opuštena, može biti da me i to koči :/
ma svi su mi stalno govorili rodit ćeš ti brzo sigurno, jer cijelu trudnoću sam bila jaaako aktivna i nisam se puno udebljala pa su svi tako prognozirali, a ja sam stalno govorila da ne vjerujem i eto ipak sam na kraju ja imala pravo
ma ne znam ni sama šta mi je, nisam od volje, ništa mi se više ne da...najrađe bi se zatvorila sama u kuću i ne pričala s nikim, sve mi smeta....ne mogu ti opisati kolika mi je muka šta ne mogu svoju bebicu zagrliti
vjerojatno me kužiš o čemu pričam
ma da se bar malo otvorim, bilo bi mi lakše

apsolutno te razumijem jer sam sve to prošla 2 puta, na žalost. uvijek sam htjela prirodan porod, zamišljala sam kako će me kući uhvatiti trudovi pa ću juriti u bolnicu itd. bila sam totalno ufurana u sve i odbijala sam hospitalizaciju sa 41 tjedan jer je sve bilo ok. čak sam i potpisala da idem kući i tu noć sam se probudila u noći i osjetila nekakav nemir. počela sam razmišljati i shvatila da sam budala jer potpisujem da odbijam hospitalizaciju, a sve na temelju nekakvog samoukog proučavanja i čitanja....ma koga ja to slušam? dočekala sam jutro i odmah odjurila u bolnicu iako sam bila naručena za sutradan i dobro da sam došla jer su otkucaji srca bili loši i stavili su me na drip i rodila sam vaginalno i sve je prošlo ok. bilo mi je krivo što nisam mogla roditi bez indukcije no ok, kasnije sam se pomirila s tim. onda sam drugo dijete indentično tako prenijela, ali se ovog puta nisam protivila hospitalizaciji i ponovno su u istom tjednu otkucaji srca postali lošiji, porod nikako da krene sam od sebe, ali sam zbog infekcije koju sam usput dobila i zbog toga što ovog puta drip uopće nije djelovao na mene završila na carskom. zaključak je da mi se sada indukcija čini kao super stvar i voljela bih da sam i ovo dijete mogla roditi vaginalno pa makar i sa dripom umjesto na carski. sada mi se nešto što mi je prije bilo odbojno činilo kao puno bolja opcija jer sam iskusila nešto gore.
tko zna, možda ja jednostavno ne mogu roditi prirodno, ni znanost danas ne zna što točno pokreće porod i možda kod mene ti nekakvi mehanizmi djeluju slabije ili što već. no to zaista meni u ovom trenu nije ni najmanje bitno. prvih mjesec dana sam bila malo žalosna, ali sada me iskreno totalno briga i svejedno mi je, jer imam 2 mala preslatka anđelka.
kod tebe stvari mogu zaista krenuti svaki čas, ali ovo ti pišem zato da ti pokažem kako, iako se tebi to sada čini kao najvažnija stvar na svijetu, bi trebala malo popustiti i pustiti prirodi da odradi svoje. na kraju krajeva, ako i ta zločesta priroda "zakaže" proradit će medicina i bit će sve ok. Mene je najviše zgrozila činjenica da bih ja bila 2 metra pod zemljom već odavno da sam rađala prije kojih sedamdesetak godina.
No eto, hvala bogu, danas toga svega ima.
popričaj sa svojom doktoricom i izrazi joj svoje želje, reci da ne želiš nepotrebnu indukciju, pa i oni su ljudi, neće te mrcvariti bez veze. sve se može dogovoriti ako se malo potrudiš.
ajde bit će sve ok, vidjet ćeš sada će to svaki čas :D

[dorotea24]

thjedoh ti zapravo reći da je možda najbitnije da se ako je ikako moguće pomiriš sa svim mogućim ishodima jer ćeš jedino tako moći biti smirena i opuštena. znam kako je to kad nešto silno želiš i iščekuješ, a imaš osjećaj da te doktori i ne doživljavaju previše u tome pa onda stječeš dojam kao da se boriš s nekim, a opet te frka jer se radi o tvom tijelu i tvom djetetu. ja ću s trećim biti pametnija pa se pripremiti na najgore, a nadati se najboljem.

[laura_001]

thjedoh ti zapravo reći da je možda najbitnije da se ako je ikako moguće pomiriš sa svim mogućim ishodima jer ćeš jedino tako moći biti smirena i opuštena. znam kako je to kad nešto silno želiš i iščekuješ, a imaš osjećaj da te doktori i ne doživljavaju previše u tome pa onda stječeš dojam kao da se boriš s nekim, a opet te frka jer se radi o tvom tijelu i tvom djetetu. ja ću s trećim biti pametnija pa se pripremiti na najgore, a nadati se najboljem.

da, upravo to šta si napisala, imam osjećaj kao da me doktori ignoriraju kao da me ne doživljavaju, kao da baš žele napraviti tu indukciju....osjećam se napušteno od svih...još je najgore šta sam ja takva osoba šta ne želim drugima oko sebe priznati da me sve to muči, želim se praviti jaka i hrabra, ali mislim da lagnao posustajem ...pokušat ću se ovih par dana opustiti, možda ipak krene prirodnim putem...
ali znaš šta, cijelo vrijeme razmišljam ma zašto moram to sve prolaziti, toliko sam se bojala tog poroda do negdje 38 tjedna, i stalno sam mm-u govorila da ja to neću moći, a pogledaj šta me sad čeka, još nešto gore od prirodnog poroda, i baš sad kad sam se pripremila i kad toliko želim prirodan porod, velike su šanse da idem na indukciju
jer, ako u ponedjeljak ne budem i dalje otvorena barem za prst, sto posto će me staviti na indukciju, znači slijedi mi gel, pa prokidanje vodenjaka pa drip....ono najgore nažalost, a ja baš nisam spremna na to
ja idem svaki drugi dan na ctg, a bebu i dalje čujem normalno pa se nadam da je sve u redu sa njom...a nisam baš sad puno prenijela evo danas sam 40+3

[dorotea24]

eh kao da sebe čitam pred porod. razumijem te. ti vjerovatno isto kao i ja ne voliš kada stvari idu onako kako si nisi zacrtala.

a reci mi samo zašto se toliko bojiš gela, dripa i prokidanja vodenjaka? koji je razlog tom strahu?

[laura_001]

eh kao da sebe čitam pred porod. razumijem te. ti vjerovatno isto kao i ja ne voliš kada stvari idu onako kako si nisi zacrtala.

a reci mi samo zašto se toliko bojiš gela, dripa i prokidanja vodenjaka? koji je razlog tom strahu?

da, dobro si rekla...meni se u glavi usadilo nešto i sad kad nije tako odma me hvata panika...
a ne znam bojim se...užasno se toga bojim...jer mi je prijateljica koja je rodila prije deset dana rodila tako, i dobila je taj gel i kaže mi da ju je to strašno strašno bolilo, i onda su je prstima otvarala i za to mi je rekla da joj je bilo užas....za taj vodenjak ne znam...a za drip znam da boli, jer su mi dvije prijateljice rodile na drip...
al nije da se toliko bojim, nego ne želim prolaziti sve to, volila bi prirodno, strah me...jednostavno ne mogu se pomiriti da mene to sve čeka, sve ono najgore o čemu uopće nisam niti razmišljala
imam osjećaj da su me urekle sve te priče kad su mi danima svi govorili da ću roditi brzinom munje i da neću imati sigurno nikakvih problema u rađanju jer sam aktivna, sagibljiva, dobro se krećem, nisam se puno nadebljala i tako
sad sve naopako...
imam nekakav pritisak dolje u trbuhu, al točno u sredini trbuha jel to možda nekakav znak????

[L&L0809]

laura - ne znam jel to bio znak, pa si mozda vec i rodila, al ako nisi...mene je na ovom porodu primalja otvarala prstima i moram ti reci da je bol bila puno manja nego trudovi (nisam dobila ni gel ni drip, samo moji su bili). za prokidanje vodenjaka, poucena svojim iskustvom iz ovog poroda, nikako im ne bih dozvolila.

[lore]

ja sam do dan prije poroda bila otvorena samo za pola prsta a onda sam rodila u 5 sati..mislim da tu nema pravila..za tih pola prsta sam se otvorila u 39. tjednu

[BebaBeba]

Jedno malo pitanjce...
Jel se otvaranje moze osjetiti? Nekakva bol ili nesto tako, ili to stvarno nikako nemozes znat do pregleda?

[Pepita]

Jedno malo pitanjce...
Jel se otvaranje moze osjetiti? Nekakva bol ili nesto tako, ili to stvarno nikako nemozes znat do pregleda?

Kad sam u 37. tjednu počela osjećati jako lagane menstrualne grčeve tada sam se počela i otvarati.
Večer prije poroda, dok smo ja i mm šetali, isto sam osjećala kao lagane menstrualne grčeve i ujutro sam bila otvorena 5 cm.

Mada mislim da je to sve individualno, jer sam pričala s nekim mojim prijama koje su u rodilište došle otvorene po 8 cm, a ni mrvicu nisu ništa osjetile cijelo vrijeme :/

[BebaBeba]

isto tako neke imaju prakticki cijelo vrijeme te grceve pa se ne otvaraju...

Dakle ipak je nemoguce to osjetiti...

[Pepita]

Mislim da nije možda nemoguće, koliko ovisi od žene do žene.
Neke se otvaraju polako uz jake trudove, konkretno ja sam se otvorila svih 10 cm s menstrualnim grčevima i osjetila što su trudovi tek pred izgon.

[Kejt]

evo ja sam zatvorena potpuno
a bila sam sigurna da sam se otvorila koji cm jer tjednima imam te tzv. menstrualne grčeve, probadnja cerviksa, bh već mjesecima ...

[pirica]

i ja se pridružujem zatvorenima

[mikka]

ja sam u prvoj T bila potpuno zatvorena s puna 42 tjedna

u drugoj ne znam, odbijala sam vaginalne preglede od negdje polovice ili malo kasnije

[Loryblue]

s točno 39 tt sam bila na kontroli i otvorena 2cm. šokirala sam se. ja ništa nisam osjetila to otvaranje.
ali mi se zato kosti dole raspadaju. hodat mogu jedino pravo, iskorak u stranu bi me ubio od bolova.

jučer sam napokon počela ići na kupanje ne bi li se nešto dogodilo

jesam li koji cm još otvorena nemam pojma. ne rodim li sutra znat ću u utorak kad me je na kontrolu pl. vode.

[BebaBeba]

eto ja jos skroz zatvorena, ipak oni grcevi i bolovi nisu bili od otvaranja
Jedino mi se cerviks skratio sa 1,5 clanaka na 1 clanak, al mi ginekologica to nije ni spomenula nego sam poslije vidjela u knjizici tako da to valjda nije nis jako bitno..

[marie26]

Ja sam bila potpuno zatvorena do kraja, prenijela točno tjedan dana. Beba je bila velika i zrela, posteljica jako stara, i još neke komplikacije sam imala cijelu trudnoću, ja govorim doktoru kada će to krenuti, želim roditi, on me pita ako želim da me pregleda vaginalno i da će me to možda malo otvoriti, ali da bi moglo boljeti. Čak sam pristala na to, ali nije uspio ništa napraviti. Čak su u petak rekli da slijedeća kontrola još u nedjelju, ako nema ništa, ostajem u bolnici i u ponedjeljak na indukciju. Ja sam se već pripremila na sve to. U subotu na večer ispao mi je sluzni čep i počeli lagani trudovi, u nedjelju u 6 u jutro sam došla u bolnicu, otvorena 5 cm, rodila u 12.34, bez da sam skužila da je beba izašla Nakon što sam treći put tiskala, otvorim oči i vidim glavu, i pitam muža: šta sam rodila? eto....od sve silne panike, i toga da se ne otvaram, ctg nije pokazivao trudove nikad, čak ni to jutro kad sam došla roditi, ja prvorotka, kao moglo bi mi biti teško, i od svih silnih priča kako porod boli grozno i šta ja znam šta sve - ja nisam ni skužila da beba izlazi van, i da sam rodila. Eto koliko me je bolilo. A i dripa su mi dali najmanje što su mogli, jer je plodna voda bila zelena pa kao da ubrzaju.

[Kejt]

eto ja jos skroz zatvorena, ipak oni grcevi i bolovi nisu bili od otvaranja
Jedino mi se cerviks skratio sa 1,5 clanaka na 1 clanak, al mi ginekologica to nije ni spomenula nego sam poslije vidjela u knjizici tako da to valjda nije nis jako bitno..

sad gledala u trudničku - isto uterus zatvoren, cerviks jedan čl.
je l to znači išta ili ništa :?

[BebaBeba]

iskreno nemam pojma ali rekla mi je da mogu radit sve sto i do sada (dakle ocito se tu podrazumjeva i seks i duge setnje i tako to) a i da bi bilo jako dobro da se svaki dan kupam u moru... pa valjda nije nis?!

[BebaBeba]

Da pitam i tu ako netko zna...

Sto znaci u trudnickoj knjizici POLOZAJ DJETETA: GRANICA 3?? :?

[Kejt]

pojma nemam
meni u trudničkoj nije nigdje označen položaj

[(maša)]

trudovi počeli školski oko ponoći na 30 min pa na 20 pa na 15, ujutro oko pola 10 došli na 6-7..došli u bolnicu i još čekala pola sata na pregled, oko 11 sati na pregledu otvorena 8 cm..nisu stigli išta osim poslat me u box..